Migrena je tip glavobolje koja se razlikuje od obične glavobolje po intenzitetu bola, simptomima i dužini trajanja. Jedna od četiri žena i jedan od dvanaest muškaraca imaju migrenu u nekom periodu svog života. Migrena najčešće počinje u detinjstvu ili adolescenciji. Kod nekih ljudi napadi vremenom prestanu, a kod nekih se nastavljaju tokom celog života.
Migrenu obično karakteriše jak, pulsirajući bol, pretežno na jednoj strani glave, dok obična glavobolja može biti manje intenzivna i više difuzna, lokalizovana po celoj glavi.
Migrenu čine napadi bola u polovini glave često propraćeni mučninom i slabošću. Sama reč migrena je nastala od grčkih reči za polovinu lobanje (imi-kranija).
Ovaj kompleksni poremećaj direktna je posledica hiperaktivnosti mozga pod uticajem sredine, svetlosti, mirisa… Ovo rezultira nizom hemijskih procesa koje iritiraju nerve i krvne sudove mozga, na taj način uzrokujući bol.
Za razliku od obične glavobolje, migrena je često praćena dodatnim simptomima kao što su mučnina, povraćanje, osetljivost na svetlost i zvuk. Mučnina i povraćanje su centralnog porekla i nemaju veze sa hranom ili nekim uzrokom u digestivnom traktu.
Migrenu često prate i zamagljen vid, slaba koncentracija, zapušen nos, dijareja, obilno mokrenje i znojenje.
Obična glavobolja obično nema ove prateće simptome.
Neki ljudi doživljavaju auru – vizuelne ili senzorne poremećaje, u vidi cik-cak linija u vidnom polju, poremećaja čula mirisa i ukusa, trnjenja jedne strane lica, ruke, noge ili slabosti mišića, koji prethode glavobolji. Aura obično traje od nekoliko minuta do sat vremena pre glavobolje, a nekada je moguće da se javi i bez propratne glavobolje.
Bol kod migrene je često veoma intenzivan i pulsirajućeg karaktera. Migrena dostiže svoj vrhunac u prvih dvanaest sati od pojave bola i potom postepeno slabi. Može potrajati i tri dana, dok obična glavobolja obično traje kraće i obično prolazi nakon odmora ili uzimanja analgetika.
Migrene mogu biti izazvane specifičnim okidačima kao što su stres, određene namirnice, hormonalne promene, nedostatak sna ili promene vremena. Obične glavobolje mogu biti rezultat opšteg stresa, napetosti mišića, umora ili dehidracije.
Tipični napad migrene ima četiri faze: prva faza se javlja kod polovine ljudi koji pate od migrene i u ovoj fazi osoba oseća razdražljivost, depresiju i umor. Ovi osećaji mogu da potraju satima ili čak danima. Druga faza je faza aure, ako do nje dođe, treća je faza bola i, poslednja, faza u kojoj bol postepeno prestaje.
Migrena može da predstavlja veliki problem, pa čak i da bude predznak „tihog“ moždanog udara, pa je veoma važno prepoznati je na vreme i adekvatno lečiti.
Lečenje migrene zahteva specifične lekove i preventivne strategije, dok se obične glavobolje često mogu lečiti analgeticima dostupnim bez recepta i promenama u načinu života.
Uvek je preporučljivo konsultovati se sa lekarom ako doživljavate česte ili teške glavobolje, kako biste dobili tačnu dijagnozu i adekvatno lečenje.
Izvor: magazin.politika.rs