Slučaj koji je počeo hapšenjem dvojice navodnih pripadnika ukrajinske vojne obaveštajne službe prerasta u jedan od najzagonetnijih špijunskih slučajeva poslednjih godina u Beču. Austrijski istražitelji ispituju aktivnosti grupe Ukrajinaca, dok se istovremeno pojavljuju tvrdnje da je praćenje bivšeg ukrajinskog generalnog tužioca Ruslan Kravtschenko moglo biti deo znatno ozbiljnije operacije. Da li je u Beču pripreman atentat, za sada nije zvanično utvrđeno.
U središtu slučaja nalaze se dvojica Ukrajinaca za koje austrijske vlasti sumnjaju da pripadaju ukrajinskoj vojnoj obaveštajnoj službi HUR. Oni su početkom oktobra uhapšeni u Beču i nalaze se u istražnom pritvoru, koji je Landesgericht Wien (Pokrajinski sud u Beču) produžio do 20. novembra.
Austrijsko pravosuđe slučaj vodi zbog sumnje na „geheimen Nachrichtendienst zum Nachteil Österreichs„, odnosno tajnu obaveštajnu delatnost na štetu Austrije prema članu 256 austrijskog Krivičnog zakonika.
Kao razlozi za zadržavanje dvojice osumnjičenih navedeni su opasnost od bekstva, mogućnost uticaja na istragu i opasnost od ponavljanja krivičnog dela.
Istragu vodi Direktion Staatsschutz und Nachrichtendienst (DSN – Direkcija za zaštitu države i obaveštajne poslove).
SVE JE POČELO U PARK HYATTU
Prema medijskim izveštajima, jedan od ključnih događaja odigrao se još u septembru u luksuznom bečkom hotelu Park Hyatt.
Tamo je austrijski Staatsschutz (Služba za zaštitu države) proveravao Viktor T., koga mediji povezuju sa specijalnom jedinicom „Artan“ ukrajinske vojne obaveštajne službe HUR.
Viktor T. je austrijskim službenicima navodno rekao da se u Beču nalazi privatno, kao turista.
Samo nekoliko nedelja kasnije slučaj je dobio sasvim drugu dimenziju.
Početkom oktobra austrijske vlasti uhapsile su dvojicu muškaraca za koje se sumnja da pripadaju ukrajinskoj vojnoj obaveštajnoj službi. Austrijski mediji navode da su povezani sa jedinicom „Artan“.
Prema istraživanjima koja prenosi austrijska štampa, kod njih je navodno pronađena oprema pogodna za profesionalno praćenje i nadzor, uključujući kamere i uređaje za praćenje.
U fokusu istrage našlo se pitanje: koga su pratili i zbog čega?
MISTERIOZNI „OBJEKAT“ U BEČU
Staatsanwaltschaft Wien (Državno tužilaštvo u Beču) zvanično govori o „objektu“ koji su dvojica osumnjičenih navodno nadzirala.
Prema informacijama ORF-a, reč je o stambenoj zgradi sa recepcijom u kojoj pretežno žive Ukrajinci u egzilu.
Upravo ta lokacija postala je važna i zbog još jednog, na prvi pogled potpuno odvojenog događaja: istim objektom interesovali su se i poznati ukrajinski istraživački novinar Mychajlo Tkatsch i njegov snimatelj Jaroslaw Bondarenko.
Njih dvojica, međutim, tvrde da su u Beču obavljali novinarski posao i tragali za bivšim ukrajinskim generalnim tužiocem Ruslan Kravtschenko.
SPEKTAKULARNO HAPŠENJE NA MARGARETENGÜRTELU
Drama je kulminirala 8. oktobra na prometnom Margaretengürtelu.
Austrijska policija zaustavila je iznajmljeni automobil u kojem su se nalazili Tkatsch i Bondarenko. Prema snimcima i kasnijim izveštajima austrijskih medija, u akciji su učestvovali maskirani policajci i više crnih službenih vozila, dok je automobil novinara blokiran na semaforu.
Tkatsch tvrdi da su tokom intervencije razbijena stakla sa obe strane iznajmljenog automobila.
Naknadno je utvrđeno da je sudski nalog za hapšenje postojao za Bondarenko. Tkatsch, koji se nalazio u istom vozilu i čiji identitet policiji u tom trenutku navodno nije bio poznat, uhapšen je na licu mesta jer su policajci posumnjali da bi mogao pripadati istoj grupi.
Ta pretpostavka, međutim, nije potvrđena.
Sumnja da su Tkatsch i Bondarenko učestvovali u špijunaži nije mogla da bude potkrepljena dokazima i obojica su puštena na slobodu.
Tkatsch je, prema ORF-u, proveo oko 12 sati u pritvoru, dok je Bondarenko tokom hapšenja povređen i potom zbrinut u bolnici.
Obojica su se kasnije vratila u Ukrajinu. Formalna istraga još nije potpuno zaključena i oni se i dalje vode kao osumnjičeni u postupku, ali austrijsko tužilaštvo naglašava da prvobitna sumnja na špijunažu protiv njih nije potvrđena.
KO JE POLICIJI SKRENUO PAŽNJU NA NOVINARE?
U međuvremenu su se pojavili novi detalji koji dodatno komplikuju čitavu priču.
Prema navodima koje je Tkatsch izneo nakon uvida u istražne spise, važnu ulogu imao je vozač jednog ukrajinskog biznismena iz Odese koji živi u Austriji.
Vozač je primetio da ga prati automobil koji su koristili Tkatsch i Bondarenko i slučaj prijavio austrijskim vlastima.
Novinari, sa druge strane, tvrde da nisu sprovodili nikakvu obaveštajnu operaciju, već novinarsko praćenje u okviru istrage o Kravtschenko i njegovim kontaktima u Austriji.
Posebno je zanimljivo da je DSN samo dan pre spektakularnog hapšenja zatražio da automobil koji su koristili novinari bude praćen posebnim sistemom video-nadzora.
Austrijsko tužilaštvo je, prema ORF-u, na osnovu iskaza svedoka zaključilo da bi osobe koje su na sličan način posmatrale isti objekat mogle pripadati istoj grupi.
Ta pretpostavka dovela je do akcije na Margaretengürtelu.
DVOJICA NAVODNIH OBAVEŠTAJACA OSTAJU IZA REŠETAKA
Za razliku od novinara, dvojica muškaraca za koje se sumnja da pripadaju HUR-u ostala su u pritvoru.
Landesgericht Wien (Pokrajinski sud u Beču) produžio im je istražni pritvor do 20. novembra.
Oni negiraju optužbe.
Austrijske vlasti za sada nisu javno potvrdile da su dvojica muškaraca pripremala atentat. Ono što jeste potvrđeno jeste da se protiv njih vodi istraga zbog sumnje na tajnu obaveštajnu delatnost na štetu Austrije.
Upravo tu počinje drugi, znatno dramatičniji deo priče.
DA LI JE META BIO RUSLAN KRAVTSCHENKO?
Ruslan Kravtschenko tvrdi da je još u septembru dobio upozorenje da je grupa ljudi poslata za njim kako bi protiv njega preduzela „nezakonite i nasilne radnje“.
Prema njegovim tvrdnjama, dvojica uhapšenih muškaraca pripadaju jedinici „Artan“, dok se Viktor T., koga Kravtschenko označava kao njihovog komandanta, takođe nalazio u Austriji u vreme operacije.
Kravtschenko je izneo i dalekosežniju tvrdnju: da je nalog za akciju navodno došao iz Office of the President of Ukraine (Kancelarija predsednika Ukrajine).
Istovremeno je priznao da nema pouzdane informacije ko je konkretno navodno izdao takvo naređenje.
Austrijski organi te tvrdnje za sada nisu javno potvrdili.
Zbog toga se tvrdnje o pripremi atentata moraju jasno odvojiti od onoga što je do sada dokazano u austrijskoj istrazi.
„ARTAN“ – JEDINICA ZA OPERACIJE VISOKOG RIZIKA
„Artan“ je specijalna jedinica koja deluje u okviru HUR (Glavna uprava obaveštajne službe Ministarstva odbrane Ukrajine).
Formirana je nakon početka ruske invazije punog obima 2022. godine i povezuje se sa borbenim i specijalnim operacijama visokog rizika.
Zbog toga prisustvo ljudi koje austrijski mediji dovode u vezu sa tom jedinicom privlači posebnu pažnju istražitelja.
Ključno pitanje glasi: da li je reč bila samo o obaveštajnom praćenju ili o pripremi neke druge operacije?
Za sada austrijske vlasti javno potvrđuju istragu zbog sumnje na špijunažu – ne i postojanje dokazanog plana za atentat.
KRAVTSCHENKO POVLAČI PARALELU SA MONAKOM
Kravtschenko svoje tvrdnje povezuje i sa ranijim događajem u Monaku.
On tvrdi da postoje paralele između bečkog slučaja i bombaškog napada u Monaku tokom leta, čije okolnosti takođe istražuju nadležni organi.
U tom kontekstu Kravtschenko je ukazao i na prisustvo Tkatsch u Monaku neposredno pre tamošnjeg incidenta.
Međutim, samo prisustvo novinara na određenoj lokaciji ne predstavlja dokaz njegove umešanosti u napad.
Tkatsch je poznat upravo po istraživanjima bogatih i politički uticajnih Ukrajinaca koji su tokom rata boravili van zemlje, uključujući priče o takozvanom „Monaco-Bataillonu“.
NOVINAR TVRDI: NEKO JE AUSTRIJSKE VLASTI DOVEO U ZABLUDU
Nakon povratka u Ukrajinu, Tkatsch je izašao u javnost sa svojom verzijom događaja.
On smatra da su osobe povezane sa Kravtschenko mogle austrijskim istražiteljima predstaviti njegov novinarski rad kao sumnjivu aktivnost.
Prema njegovim rečima, čitav slučaj je paradoksalno omogućio njegovoj redakciji da dobije dodatne informacije za istragu koju je pokušavala da sprovede u Beču.
U fokusu njegovog istraživanja našao se i ukrajinski biznismen iz Odese koji boravi u Austriji i protiv koga ukrajinski antikorupcijski organi vode postupke zbog sumnje na privredni kriminal.
Upravo je vozač tog biznismena, prema objavljenim informacijama, prijavio austrijskoj policiji da ga prati automobil novinarske ekipe.
SLUČAJ OTVORIO I PITANJE SLOBODE MEDIJA
Način hapšenja Tkatsch i Bondarenko izazvao je reakcije novinarskih organizacija.
Reporter ohne Grenzen (RSF – Reporteri bez granica) saopštio je da slučaj otvara ozbiljna pitanja o zaštiti slobode medija i proporcionalnosti policijske intervencije prema novinarima.
Association of European Journalists (AEJ – Udruženje evropskih novinara) zatražio je jasno objašnjenje pravnih i činjeničnih osnova akcije, kao i okolnosti pod kojima je protiv novinara primenjena sila.
Austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner branio je postupanje policije, navodeći da nema razloga da sumnja da su službenici postupali u skladu sa principom proporcionalnosti.
BEČ PONOVO U ULOZI „GRADA ŠPIJUNA“
Slučaj tako ima najmanje tri paralelna nivoa.
Prvi je zvanična austrijska istraga protiv dvojice navodnih pripadnika ukrajinske vojne obaveštajne službe zbog sumnje na tajnu obaveštajnu delatnost na štetu Austrije.
Drugi je kontroverzno hapšenje dvojice novinara, protiv kojih prvobitna sumnja na špijunažu nije potvrđena.
Treći – i najeksplozivniji – čine tvrdnje Ruslan Kravtschenko da praćenje nije bilo samo obaveštajna operacija, već moguća priprema nasilnog napada na njega.
Upravo taj treći deo za sada ostaje tvrdnja, a ne utvrđena činjenica.
Austrijski istražitelji zato sada pokušavaju da rekonstruišu ko je koga pratio, po čijem nalogu, sa kojim ciljem – i zbog čega su se pripadnici obaveštajne strukture, istraživački novinari, bivši visoki ukrajinski zvaničnik i imućni ukrajinski biznismeni našli u isto vreme u središtu jedne bečke špijunske priče.
Odgovor na najteže pitanje – da li je u srcu Beča zaista pripreman atentat – austrijske vlasti do sada nisu dale.
IZVEŠTAJI AUSTRIJSKIH MEDIJA SE RAZLIKUJU
Interesantno je, međutim, da se izveštaji ORF-a i pojedinih drugih austrijskih medija razlikuju u načinu na koji predstavljaju ovaj slučaj, kao i u detaljima kojima pridaju najveći značaj.
ORF navodi da su Mychajlo Tkatsch i Jaroslaw Bondarenko, nakon hapšenja i ispitivanja, pušteni na slobodu, pošto prvobitna sumnja da su učestvovali u špijunaži nije mogla da bude potkrepljena dokazima. Istovremeno, dvojica muškaraca za koje austrijske vlasti sumnjaju da su pripadnici ukrajinske vojne obaveštajne službe HUR ostala su u istražnom pritvoru. ORF detaljno izveštava i o okolnostima kontroverzne policijske akcije, nadziranom „objektu“ u Beču, kao i ulozi vozača jednog ukrajinskog biznismena, čija je prijava austrijskim vlastima očigledno predstavljala važan element u razvoju istrage.
Nasuprot tome, Krone i Heute u prvi plan stavljaju znatno ozbiljnije navode Ruslan Kravtschenko. U njihovim izveštajima mnogo više prostora dobijaju njegove tvrdnje o jedinici „Artan“, mogućoj pripremi nasilne operacije protiv njega, kao i navodima da bi trag mogao da vodi sve do ukrajinskog predsedničkog okruženja.
Ta razlika je važna za razumevanje čitavog slučaja. Dok se ORF prvenstveno drži do sada poznatih elemenata austrijske policijske i pravosudne istrage, Krone i Heute prenose i dalekosežnije tvrdnje koje otvaraju pitanje da li je u Beču, iza navodne špijunske operacije, postojao i mnogo ozbiljniji plan.
Međutim, tvrdnje Kravtschenko o mogućem atentatu, ulozi „Artana“ i navodnom nalogu iz ukrajinskog predsedničkog okruženja za sada nisu isto što i zaključci austrijskih istražnih organa. Reč je o navodima koje tek treba nezavisno potvrditi, zbog čega je važno napraviti jasnu razliku između onoga što je utvrđeno u dosadašnjoj istrazi i onoga što iznose pojedini akteri i mediji.
Tekst: Svet Dijaspore / S.N.G.
Izvor: ORF/Krone/Heute