Postoje pevači čije pesme obeleže jednu sezonu, postoje oni koji ostanu upamćeni po nekoliko velikih hitova, a postoje i oni retki čiji glas postane deo života čitavih generacija. Mate Mišo Kovač bio je upravo takav.
Vest da je legendarni pevač preminuo u 85. godini odjeknula je širom regiona, a društvene mreže preplavile su poruke kolega, prijatelja i publike koja je uz njegove pesme volela, tugovala, slavila i odrastala.
Mišo je preminuo 31. oktobra, oko 15.30 časova, u svom domu u Splitu. Iza njega je ostala karijera kakvu je teško meriti samo brojem ploča, nagrada i koncerata. Tokom gotovo pola veka prodao je više od 20 miliona ploča, a njegove pesme odavno su prerasle granice Hrvatske i postale deo zajedničkog muzičkog sećanja prostora bivše Jugoslavije.
„Ostala si uvijek ista“, „Ako me ostaviš“, „Ti si pjesma moje duše“, „Sutra mi sude“, „Drugi joj raspliće kosu, a ja je volim“, „Poljubi zemlju“ – samo su neke od pesama uz koje su stasavale generacije.
Ali Mišo nikada nije bio samo glas – bio je pojava!
Tamne naočare, brkovi, podignute ruke i mikrofon koji bi u jednom trenutku gotovo postao nepotreban, jer bi desetine hiljada ljudi nastavile da pevaju umesto njega. Malo je izvođača koji su mogli da izađu pred publiku i samo jednim pokretom pretvore koncert u horsko pevanje.
Zbog toga možda i ne čudi što se od njega danas ne oprašta samo Hrvatska. Odlazak Miše Kovača potresao je čitav region.
Josipa Lisac: „Mišo, ti si fenomen“
Među prvima koje su se emotivno oprostile od njega bila je Josipa Lisac. Njena poruka opisala je ono što su o Miši decenijama mislili milioni ljudi.
„Mišo, ti si čovjek koji je fascinirao, osvajao i hipnotizirao milijune ljudi svojim pjesmama“, napisala je Josipa.
Na kraju je dodala rečenicu kojoj gotovo ništa ne treba dodavati:
„Mišo, ti si fenomen…“
Dvoje velikih i potpuno različitih umetnika decenijama su pripadali istoj generaciji koja je stvarala neke od najvažnijih stranica regionalne popularne muzike. Zato njen oproštaj nije zvučao samo kao poruka kolege kolegi, već kao pozdrav jednog velikog vremena drugom.
Nina Badrić: „Neki ljudi ne pripadaju samo glazbi“
Posebno emotivna bila je Nina Badrić, koja je otkrila da je poštovanje prema Miši nasledila još od svog oca.
Prisjetila se trenutka kada ju je upravo Kovač pozvao da bude njegova gošća na koncertu u Areni. Za nju je susret sa čovekom o kojem je godinama slušala priče bio mnogo više od profesionalnog priznanja.
„Moj tata ga je poštovao.
I to je prenio na mene.
Za njega je Mišo bio the frajer.
Slušala sam o njemu priče godinama,da je poseban,svoj i pomalo sam osjećala mali strah prema njemu dok ga nisam upoznala.
Nisam ni slutila da će jednoga dana upravo taj veliki Mišo Kovač podignuti telefon, nazvati me i pozvati da budem njegova gošća na koncertu u Areni.
Na probi sam stajala pored njega kao dijete od 7 god.
Šutila i samo ga gledala.
Kakva karizma….autoritet.
Rekao mi je neke prekrasne rečenice,volio je moj glas…
Bio je to trenutak koji nikada neću zaboraviti. Ne samo zbog časti da stojim uz njega na pozornici, nego i zbog mog tate, za kojeg je Mišo bio i ostao nešto posebno.
Neki ljudi ne pripadaju samo glazbi.
Oni pripadaju narodu.
To je jednostavno nasljedje.
Dragi Mišo, hvala ti na toj časti, na svakoj pjesmi i na emociji koju si nam ostavio.
Počivaj u miru legendo ❤️“
A zatim je možda najbolje objasnila zbog čega vest o njegovoj smrti izaziva toliko emocija:
„Neki ljudi ne pripadaju samo glazbi. Oni pripadaju narodu.“
Upravo u toj rečenici staje veliki deo priče o Miši Kovaču.
Njegove pesme odavno nisu pripadale samo njemu. Pevale su se na svadbama, u kafanama, automobilima i na stadionima. Pevali su ih oni koji su živeli uz more i oni koji Dalmaciju možda nikada nisu ni videli.
Zdravko Čolić: „Svi smo mi počeli s tvojim pjesmama“
Od Miše se oprostio i Zdravko Čolić, još jedan od retkih izvođača čija je popularnost decenijama prelazila sve granice regiona.
Čolićeva poruka bila je kratka, ali je govorila mnogo o Mišinom uticaju na generacije pevača koje su dolazile posle njega:
„Svi smo mi počeli s tvojim pjesmama i kroz njih ćeš zauvijek živjeti u nama.“
Kada takve reči napiše Zdravko Čolić, jasno je koliko je Mišo bio veliki i među samim velikim imenima estrade.
Toni Cetinski: „Zbogom legendo i pozdravi mi tatu“
Posebno ličnu poruku uputio je i Toni Cetinski.
Njegov oproštaj stao je u nekoliko reči koje su snažno odjeknule među pratiocima:
„Zbogom legendo i pozdravi mi tatu.“
Bio je to oproštaj koji je spojio tugu zbog odlaska Miše sa Tonijevim sećanjem na njegovog pokojnog oca Mirka Cetinskog.
Gibonni: „Otvorio si vrata mnogima od nas“
Od Miše se oprostio i Gibonni, još jedan od velikih dalmatinskih muzičara.
Njegova poruka bila je kratka:
„Legendo, otvorio si vrata mnogima od nas. Počivaj u miru Božjem.“
I upravo je ta rečenica podsetila na još jednu važnu stvar – Mišo nije iza sebe ostavio samo pesme i publiku. Ostavio je put kojim su kasnije krenuli mnogi drugi izvođači.
Tereza Kesovija: „On je stvarno bio veličina“
Teško je vest o Mišinom odlasku prihvatila i Tereza Kesovija.
„Žao mi je. Grozno mi je. Ne mogu vjerovati da Miše više nema“, kazala je, dodajući:
„On je stvarno bio veličina. Dugo će, dugo ostati.“
Tereza je podsetila i na ono što je publika osećala svaki put kada bi Mišo izašao na binu – da njegove pesme nikada nisu bile samo pravilno otpevane note. Kod njega je u svakoj pesmi morao da postoji život.
Dražen Zečić: „Da nije bilo Miše, ne bi bilo ni mene“
Koliki je uticaj imao na druge pevače pokazala je i poruka Dražena Zečića.
Zečić nije skrivao da je upravo Mišo bio jedan od ključnih ljudi zbog kojih je i sam krenuo putem muzike.
„Da nije bilo Miše na čijim sam pjesmama rastao, ne bi pjevački bilo ni mene.“
Njih dvojica kasnije su i sarađivali, ali za Zečića je Mišo mnogo pre toga bio uzor.
Čovek kojem publika nije dozvoljavala da ode
Mišin život nije bio samo priča o slavi.
Iza čoveka koji je pred sobom imao desetine hiljada ljudi nalazile su se i velike privatne tragedije. Najteža je bila smrt njegovog šesnaestogodišnjeg sina Edija 1992. godine.
Posle te tragedije održao je čuvenu „Noć svijeća“ na Poljudu pred oko 50.000 ljudi i najavio povlačenje sa scene.
Ali Mišo i publika kao da nisu umeli jedno bez drugog.
Vraćao se koncertima, snimao nove pesme i ponovo punio dvorane. Godine 2012. dobio je Porina za životno delo, mada je njegovo najveće priznanje verovatno bilo nešto što nijedna institucija ne može da dodeli – činjenica da su njegove pesme ljudi znali od prve do poslednje reči.
Otišao je Mišo, ostale su pesme
Mišo Kovač pripadao je vremenu u kojem se popularnost nije merila pregledima, pratiocima i lajkovima.
Njegov „algoritam“ bila je publika.
Ako bi podigao ruke – hiljade ljudi bi zapevale.
Ako bi spustio mikrofon – pesma bi se nastavila.
A kada bi zapevao prve stihove „Ostala si uvijek ista“ ili „Ako me ostaviš“, bilo je gotovo svejedno nalazi li se na pozornici u Splitu, Zagrebu ili negde daleko od Dalmacije.
Publika je znala šta sledi.
Zato danas možda nije sasvim tačno reći da je Mišo Kovač otišao.
Otišao je čovek, ali je ostao glas koji će se čuti svaki put kada neko pusti jednu od njegovih pesama. Ostale su ploče, koncerti, uspomene i refreni koje će pevati i oni koji se nisu ni rodili kada su nastali.
A možda je upravo najveći dokaz njegovog mesta u istoriji regionalne muzike ono što je Nina Badrić napisala opraštajući se od njega:
„Neki ljudi ne pripadaju samo muzici. Oni pripadaju narodu. Mišo Kovač je bio jedan od njih“.
Tekst: Svet Dijaspore
Izvor: Index.hr