Dolazak proleća utiče na naš organizam, donosi promene u raspoloženju, energiji, snu. Stručnjaci to pripisuju povećanoj količini svetlosti, a o tome, kako buđenje proleća utiče na naše mentalno zdravlje, za RTS je govorila psihijatar Meri Vukša.
Kako buđenje proleća utiče na naše raspoloženje, san i energiju
Prolećni period godine za mnoge je najprovokativniji kada su u pitanju određene zdravstvene tegobe. Doktorka Vukša objašnjava da postoje oni kojima povećana količina svetla koja sa lepšim danima dolazi, prija, da im se tako budi organizam i da su bolje su raspoloženi, imaju veću energiju i aktivniji su, dok, ima i onih, kako kaže, kojima prolećne prilike ne odgovaraju i kod kojih se dešavaju razdražljivost, premene raspoloženja, anksioznost, nesanica, nervoza, napetost… Gošća RTS-a dodaje da je problem zapravo u brzim promenama kojima organizam treba da se prilagodi.
„Mozak reaguje na svetlost i voli tu svetlost, ali mu je potrebno i vreme da se prilagodi. Jer dolazi do lučenja serotonina, manjeg lučenja melatonina, dolazi do dopamina. E, kod nekih to izaziva znači upravo ono da im je prijatno, a kod drugih koji su osetljivi izaziva da im je to neprijatno„, kaže dr Vukša i ističe da pomoć stručnjaka traže uglavnom oni koji iskuse poremećaj svog dnevnog ritma, i koji se osećaju iscrpljeno, napeto, umorno, a ima i ljudi koji doživljavaju napade panike, ansioznosti i depresije.
Dodaje da se pomoć odnosi na psihoterapiju i psihofarmakoterapiju, što je neophodno u slučaju da simptomi potraju i postaju intenzivniji.
Neki prolećni umor tumače kao lenjost
Doktorka Vukša je objasnila i šta zapravo znači termin prolećni umor.
„Prolećni umor, čitajući u literaturi, kažu često, to je lenjost. Ne, nije lenjost. To je u stvari ono vreme koje je potrebno našem organizmu da se prilagodi promenama. Ne samo vremenu, znači vremenskim prilikama, nego je tu i atmosferski pritisak, i pomeranje sata… Bitno je da je to nagla promena,i da je organizam u jednom stanju šoka„, ispričala je i dala savete.
„Ako do toga dođe, znači da svakako smanji svoje dnevne aktivnosti, da se ljudi prilagode spavanju, znači da imaju svoju jednu higijenu spavanja , na vreme ići na spavanje, na vreme ustati, i jedno određeno vreme da se provodi na svetlosti, da se odmara, da se unosi dovoljno tečnosti i da nekako te zahteve od sebe koje mi sami sebi u stvari najviše stvaramo, spustimo„, navodi psijihatar dr Meri Vukša.
Izvor: rts.rs