Priča o Janu Koumu, redovnom studentu na prosečnom univerzitetu, stalno zaposlenom, koji je znao da je neki drugi životni ram njegova sreća. Od sanjarenja uz picu o aplikaciji koja je tada svima delovala kao bajka, do najveće tehnološke akvizicije svih vremena, od 19 milijardi dolara.
Prema poslednjim podacima, platformu za slanje poruka WhatsApp koristi tri milijarde ljudi. Broj poslatih poruka na dnevnom nivou iznosi oko 150 milijardi, što je za skoro 10% povećanje u odnosu na prošlu godinu. Samo u Indiji broj korisnika iznosi 390 miliona, dok je u Brazilu on 148.
Krilatica „game changer“, odnosno „onaj koji menja igru“ više je nego prikladna za izumitelja aplikacije bez koje je danas komunikacija nezamisliva.
Jan Koum je ukrajinsko-američki preduzetnik, suosnivač WhatsApp-a čije je putovanje od gradića u Ukrajini do trijumfa u Silicijumskoj dolini svedočanstvo o hrabrosti, istrajnosti, inovacijama i američkom snu koji samo malobrojni odsanjaju.
Njegovo detinjstvo nije romansirana teška priča, već stvarna. Rođen je u Kijevu 1976, ali je njegovo detinjstvo vezano za Fastiv, gradić od 40-ak hiljada stanovnika smešten na čvorištu železničkih puteva koji spajaju centralnu Evropu, Rusiju i Aziju.
Jedinac majke domaćice i oca građevinca usmerenog na zidanje bolnica i škola. Ruralni život za kojim Koum i danas žudi, bio je često lišen tople vode, telefona, i još nekih parametara bazično skromnog življenja. Sa 16 godina sa majkom i bakom kreće put Amerike u Santa Klaru, grad Mauntin Vju, sastavni deo rane istorije i rasta Silicijumske doline i sedište brojnih tehnoloških velikana (Gugla, Alfabeta, Linkdina, Kuore, Junikoda, Majkrosofta).
Život ni u Kaliforniji nije prestajao da melje. Majka je radila kao bejbisiterka, dok je on čistio podove u lokalnoj prodavnici hrane. Ni to nije bilo sve, jer otac nikada nije ni stigao do Amerike. Usled tešle bolesti je preminuo 1997. godine, a samo tri godine kasnije umire i njegova majka.
Ostao je sam, sa svojim mislima, genijalnošću i interesovanjem za programiranje. Njemu dovoljno za početak, a mnogima verovatno tek lavirint očaja.
Na Univerzitetu San Hoze gde je studirao matematiku i računarstvo bio je zatvoren, i nije bio raspoložen za instant prisnost i američki „small talk“ – to su dubine i ponori Ukrajine koje je poneo sa sobom. Jeste bio zainteresovan za sve što je imalo veze sa tehnologijom, pa se pridružio hakerskoj grupi w00w00 na internet čet mreži, gde su mu bili dostupni serveri Silikon Grefiksa, na kojima je ćaskao sa suosnivačem tada revolucionarne mreže za deljenje muzike Nepster Šonom Faningom.
Prijateljstvo kao osnovna spona
Prvo zaposlenje – Ernst and Young, revizorski gigant u kojem je bio zadužen za bezbednost za stolom preko puta kojeg se nalazio Brajan Ekton, koji će mu postati prijatelj, softverski kolega u Jahuu, nešto kasnije suosnivač aplikacije WhatsApp. Njihovo prijateljstvo, u kojem je Ekton po godinama mogao da mu bude otac, posebno se razvilo nakon smrti njegovih roditelja i zaposlenja u Jahuu, u koji je došao na nagovor suosnivača Dejvida Fajloa, napustivši studije.
Nakon devet godina sage u Jahuu, obojica napuštaju kompaniju 2007. i filmski se, uz nešto malo ušteđevine, odlučuju na put po Latinskoj Americi.
Nakon uživanja u empanadama, arepama, frizbiju, apliciraju za posao u Fejsbuku gde bivaju odbijeni. Jedan podatak za sve nas koji se preispitujemo i pitamo se da li smo dovoljno dobri kada nas ne prepoznaju ili cene.
Dok je krckao ušteđevinu od 400.000 dolara držao je Ajfon u rukama i njihov tada sedam meseci star „App Store“. „Video“ je tada još nepostojeći WhatsApp među svim tim ikonicama, ali kome se tada obratiti? Nije poznavao nikoga iz startap biznisa, investitore, u vremenu u kojem ova forma ideja i planiranja nije imala podršku kompanija poput Ejndželista, Startap Grajnda, Andresen Horovica.
Priča o Janu Koumu, redovnom studentu na prosečnom univerzitetu, stalno zaposlenom, koji je znao da je neki drugi životni ram njegova sreća. Od sanjarenja uz picu o aplikaciji koja je tada svima delovala kao bajka, do najveće tehnološke akvizicije svih vremena, od 19 milijardi dolara.
Prema poslednjim podacima, platformu za slanje poruka WhatsApp koristi tri milijarde ljudi. Broj poslatih poruka na dnevnom nivou iznosi oko 150 milijardi, što je za skoro 10% povećanje u odnosu na prošlu godinu. Samo u Indiji broj korisnika iznosi 390 miliona, dok je u Brazilu on 148.
Krilatica „game changer“, odnosno „onaj koji menja igru“ više je nego prikladna za izumitelja aplikacije bez koje je danas komunikacija nezamisliva.
Jan Koum je ukrajinsko-američki preduzetnik, suosnivač WhatsApp-a čije je putovanje od gradića u Ukrajini do trijumfa u Silicijumskoj dolini svedočanstvo o hrabrosti, istrajnosti, inovacijama i američkom snu koji samo malobrojni odsanjaju.
Njegovo detinjstvo nije romansirana teška priča, već stvarna. Rođen je u Kijevu 1976, ali je njegovo detinjstvo vezano za Fastiv, gradić od 40-ak hiljada stanovnika smešten na čvorištu železničkih puteva koji spajaju centralnu Evropu, Rusiju i Aziju.
Jedinac majke domaćice i oca građevinca usmerenog na zidanje bolnica i škola. Ruralni život za kojim Koum i danas žudi, bio je često lišen tople vode, telefona, i još nekih parametara bazično skromnog življenja. Sa 16 godina sa majkom i bakom kreće put Amerike u Santa Klaru, grad Mauntin Vju, sastavni deo rane istorije i rasta Silicijumske doline i sedište brojnih tehnoloških velikana (Gugla, Alfabeta, Linkdina, Kuore, Junikoda, Majkrosofta).
Život ni u Kaliforniji nije prestajao da melje. Majka je radila kao bejbisiterka, dok je on čistio podove u lokalnoj prodavnici hrane. Ni to nije bilo sve, jer otac nikada nije ni stigao do Amerike. Usled tešle bolesti je preminuo 1997. godine, a samo tri godine kasnije umire i njegova majka.
Ostao je sam, sa svojim mislima, genijalnošću i interesovanjem za programiranje. Njemu dovoljno za početak, a mnogima verovatno tek lavirint očaja.
Na Univerzitetu San Hoze gde je studirao matematiku i računarstvo bio je zatvoren, i nije bio raspoložen za instant prisnost i američki „small talk“ – to su dubine i ponori Ukrajine koje je poneo sa sobom. Jeste bio zainteresovan za sve što je imalo veze sa tehnologijom, pa se pridružio hakerskoj grupi w00w00 na internet čet mreži, gde su mu bili dostupni serveri Silikon Grefiksa, na kojima je ćaskao sa suosnivačem tada revolucionarne mreže za deljenje muzike Nepster Šonom Faningom.
Prijateljstvo kao osnovna spona
Prvo zaposlenje – Ernst and Young, revizorski gigant u kojem je bio zadužen za bezbednost za stolom preko puta kojeg se nalazio Brajan Ekton, koji će mu postati prijatelj, softverski kolega u Jahuu, nešto kasnije suosnivač aplikacije WhatsApp. Njihovo prijateljstvo, u kojem je Ekton po godinama mogao da mu bude otac, posebno se razvilo nakon smrti njegovih roditelja i zaposlenja u Jahuu, u koji je došao na nagovor suosnivača Dejvida Fajloa, napustivši studije.
Nakon devet godina sage u Jahuu, obojica napuštaju kompaniju 2007. i filmski se, uz nešto malo ušteđevine, odlučuju na put po Latinskoj Americi.
Nakon uživanja u empanadama, arepama, frizbiju, apliciraju za posao u Fejsbuku gde bivaju odbijeni. Jedan podatak za sve nas koji se preispitujemo i pitamo se da li smo dovoljno dobri kada nas ne prepoznaju ili cene.
Dok je krckao ušteđevinu od 400.000 dolara držao je Ajfon u rukama i njihov tada sedam meseci star „App Store“. „Video“ je tada još nepostojeći WhatsApp među svim tim ikonicama, ali kome se tada obratiti? Nije poznavao nikoga iz startap biznisa, investitore, u vremenu u kojem ova forma ideja i planiranja nije imala podršku kompanija poput Ejndželista, Startap Grajnda, Andresen Horovica.
Jedno je ipak znao, i nije se prevario – običan posao nije bio za njega.
Snovi, vera, tajming
Ideja za WhatsApp proizašla je iz Koumove frustracije zbog propuštenih poziva dok je vežbao u teretani. Zamislio je jednostavnu, sigurnu platformu za slanje poruka koja bi korisnicima omogućila da ostanu povezani bez tradicionalnih SMS usluga.
Na jednom privatnom okupljanju ruske emigracije uz picu je objašnjavao Aleksu Fišmanu, kasnijem osnivaču aplikacije Bagzi koja omogućava programerima da vide greške i padove u aplikacija uživo, obrise nove tehnologije komuniciranja.
Tada mu je gotovo detinje objasnio da je naziv izvedenica iz američkog pozdravnog slenga „whats up?“ (šta ima), kao i da želi da uz ime korisnika bude i kratak status. Njegovo sanjarenje danas je naša svakodnevica.
San je pravno utemeljen 24. februara 2009. godine u Kaliforniji, nastao je WhatsApp, uz svesrdnu podršku ruskog Ajfon programera Igora Solomenikova. Koum je proveo dane stvarajući kodove za sinhronizaciju svoje aplikacije sa telefonskim brojevima širom sveta, uz besane noći prožete ažuriranjem međunarodnih prefiksa.
WhatAapp se rušio i štucao, a u momentu kada ga je Fišman instalirao na svoj telefon, samo nekoliko stotina mahom ruskih prijateljia ga je preuzelo. „Paso corto vista larga“ rekli bi Španci (kratak korak, širok pogled), posebno jer je Koum bio na ivici odustajanja. Ubrzo je pomoć stigla u vidu Epl puš notifikacija, koje su omogućile programerima da „pinguju“ korisnike kada aplikacija nije korišćena.
Priča o Janu Koumu, redovnom studentu na prosečnom univerzitetu, stalno zaposlenom, koji je znao da je neki drugi životni ram njegova sreća. Od sanjarenja uz picu o aplikaciji koja je tada svima delovala kao bajka, do najveće tehnološke akvizicije svih vremena, od 19 milijardi dolara.
Prema poslednjim podacima, platformu za slanje poruka WhatsApp koristi tri milijarde ljudi. Broj poslatih poruka na dnevnom nivou iznosi oko 150 milijardi, što je za skoro 10% povećanje u odnosu na prošlu godinu. Samo u Indiji broj korisnika iznosi 390 miliona, dok je u Brazilu on 148.
Krilatica „game changer“, odnosno „onaj koji menja igru“ više je nego prikladna za izumitelja aplikacije bez koje je danas komunikacija nezamisliva.
Jan Koum je ukrajinsko-američki preduzetnik, suosnivač WhatsApp-a čije je putovanje od gradića u Ukrajini do trijumfa u Silicijumskoj dolini svedočanstvo o hrabrosti, istrajnosti, inovacijama i američkom snu koji samo malobrojni odsanjaju.
Njegovo detinjstvo nije romansirana teška priča, već stvarna. Rođen je u Kijevu 1976, ali je njegovo detinjstvo vezano za Fastiv, gradić od 40-ak hiljada stanovnika smešten na čvorištu železničkih puteva koji spajaju centralnu Evropu, Rusiju i Aziju.
Jedinac majke domaćice i oca građevinca usmerenog na zidanje bolnica i škola. Ruralni život za kojim Koum i danas žudi, bio je često lišen tople vode, telefona, i još nekih parametara bazično skromnog življenja. Sa 16 godina sa majkom i bakom kreće put Amerike u Santa Klaru, grad Mauntin Vju, sastavni deo rane istorije i rasta Silicijumske doline i sedište brojnih tehnoloških velikana (Gugla, Alfabeta, Linkdina, Kuore, Junikoda, Majkrosofta).
Život ni u Kaliforniji nije prestajao da melje. Majka je radila kao bejbisiterka, dok je on čistio podove u lokalnoj prodavnici hrane. Ni to nije bilo sve, jer otac nikada nije ni stigao do Amerike. Usled tešle bolesti je preminuo 1997. godine, a samo tri godine kasnije umire i njegova majka.
Ostao je sam, sa svojim mislima, genijalnošću i interesovanjem za programiranje. Njemu dovoljno za početak, a mnogima verovatno tek lavirint očaja.
Na Univerzitetu San Hoze gde je studirao matematiku i računarstvo bio je zatvoren, i nije bio raspoložen za instant prisnost i američki „small talk“ – to su dubine i ponori Ukrajine koje je poneo sa sobom. Jeste bio zainteresovan za sve što je imalo veze sa tehnologijom, pa se pridružio hakerskoj grupi w00w00 na internet čet mreži, gde su mu bili dostupni serveri Silikon Grefiksa, na kojima je ćaskao sa suosnivačem tada revolucionarne mreže za deljenje muzike Nepster Šonom Faningom.
Prijateljstvo kao osnovna spona
Prvo zaposlenje – Ernst and Young, revizorski gigant u kojem je bio zadužen za bezbednost za stolom preko puta kojeg se nalazio Brajan Ekton, koji će mu postati prijatelj, softverski kolega u Jahuu, nešto kasnije suosnivač aplikacije WhatsApp. Njihovo prijateljstvo, u kojem je Ekton po godinama mogao da mu bude otac, posebno se razvilo nakon smrti njegovih roditelja i zaposlenja u Jahuu, u koji je došao na nagovor suosnivača Dejvida Fajloa, napustivši studije.
Nakon devet godina sage u Jahuu, obojica napuštaju kompaniju 2007. i filmski se, uz nešto malo ušteđevine, odlučuju na put po Latinskoj Americi.
Nakon uživanja u empanadama, arepama, frizbiju, apliciraju za posao u Fejsbuku gde bivaju odbijeni. Jedan podatak za sve nas koji se preispitujemo i pitamo se da li smo dovoljno dobri kada nas ne prepoznaju ili cene.
Dok je krckao ušteđevinu od 400.000 dolara držao je Ajfon u rukama i njihov tada sedam meseci star „App Store“. „Video“ je tada još nepostojeći WhatsApp među svim tim ikonicama, ali kome se tada obratiti? Nije poznavao nikoga iz startap biznisa, investitore, u vremenu u kojem ova forma ideja i planiranja nije imala podršku kompanija poput Ejndželista, Startap Grajnda, Andresen Horovica.
Jedno je ipak znao, i nije se prevario – običan posao nije bio za njega.
Snovi, vera, tajming
Ideja za WhatsApp proizašla je iz Koumove frustracije zbog propuštenih poziva dok je vežbao u teretani. Zamislio je jednostavnu, sigurnu platformu za slanje poruka koja bi korisnicima omogućila da ostanu povezani bez tradicionalnih SMS usluga.
Na jednom privatnom okupljanju ruske emigracije uz picu je objašnjavao Aleksu Fišmanu, kasnijem osnivaču aplikacije Bagzi koja omogućava programerima da vide greške i padove u aplikacija uživo, obrise nove tehnologije komuniciranja.
Tada mu je gotovo detinje objasnio da je naziv izvedenica iz američkog pozdravnog slenga „whats up?“ (šta ima), kao i da želi da uz ime korisnika bude i kratak status. Njegovo sanjarenje danas je naša svakodnevica.
San je pravno utemeljen 24. februara 2009. godine u Kaliforniji, nastao je WhatsApp, uz svesrdnu podršku ruskog Ajfon programera Igora Solomenikova. Koum je proveo dane stvarajući kodove za sinhronizaciju svoje aplikacije sa telefonskim brojevima širom sveta, uz besane noći prožete ažuriranjem međunarodnih prefiksa.
WhatAapp se rušio i štucao, a u momentu kada ga je Fišman instalirao na svoj telefon, samo nekoliko stotina mahom ruskih prijateljia ga je preuzelo. „Paso corto vista larga“ rekli bi Španci (kratak korak, širok pogled), posebno jer je Koum bio na ivici odustajanja. Ubrzo je pomoć stigla u vidu Epl puš notifikacija, koje su omogućile programerima da „pinguju“ korisnike kada aplikacija nije korišćena.
Uspeh WhatsApp-a
WhatsApp je brzo postao popularan zbog korisnički prijateljskog interfejsa i posvećenosti privatnosti kroz enkripciju. Za razliku od drugih aplikacija za slanje poruka tada (G Talk, Skajp, Blekberi sa sistemom poruka samo za vlasnike njihovih telefona), WhatsApp nije prikazivao oglase niti prodavao podatke korisnika, što je rezultiralo poverenjem miliona korisnika širom sveta.
Aplikacija je za tili čas imala, sada deluje simboličnih, 250.000 korisnika, a petoro njihovih bivših kolega iz Jahua, postali su vlasnici deonica, u kojima je najveći udeo imao Koum kao spiritus movens, pa Ekton (ukupno 60%). I pored svega toga u jednom momentu su morali da se isele iz svojih kancelarija iz avenije Everlin odlukom kompanije Everton koja je zakupila kompletan kancelarijski prostor zgrade.
Preselili su se u obližnje skladište, koje nije imalo nikakvo obeležje njihove kompanije, a programeri su radili na Ikeinim stolovima sa ćebadima koja su im grejala kolena. Za temu odricanju i jedan podatak – prvih nekoliko godina Koum i Ekton radili su besplatno. Najveći izdatak bile su im verifikacione poruke po ceni od dva centa za SAD i 65 centi za Bliski istok.
Početkom 2011. godine WhatsApp je bio među prvih 20 aplikacija u App Store-u, nakon hrabre odluke da se aplikacija naplaćuje 0,99 dolara u moru besplatne ponude.
Prva veća investicija koju su prihvatili bila je ona Sekvoje i Džima Geca od osam miliona dolara (za 15% kompanije), a kada se 2013. godine broj korisnika popeo na 200 miliona Koum i Ekton su se složili da je vreme da prikupe još novca, pa je ubrzo Sekvoja dodala još 50 miliona, procenjujući vrednost kompanije na 1,5 milijardi dolara.
Prodaja Fejsbuku
U sandučetu Kouma 2012. godine stigla je poruka „da se nađemo?“ Marka Zakerberga. Koum je oklevao tražeći izgovor u neodložnom putu, ali je Zakerberg bio uporan, i spreman da se sa njim sastane kada god to njemu odgovara. Njihov konačni sastanak bio je zamajac onoga što će postati najunosnije dvogodišnje udvaranje u istoriji tehnologije, akvizicija od neverovatnih 19 milijardi dolara, najveće tehnološko preuzimanje svih vremena.
Akvizicija je obostrano viđena kao šansa za povezivanjem sveta i pristupu resursima koji bi to omogućili. Koum je ostao posvećen očuvanju privatnosti korisnika, uz veliko ne reklamama, modelu zasnovanom na pretplati i odolevanju naporima za monetizaciju.
Međutim, između Kouma i Zakerberga nastale su tenzije oko toga kako unovčiti platformu za razmenu poruka. Zakerberg je imao cilj da integriše više funkcija koje bi omogućile ciljano oglašavanje i monetizaciju, što je bilo u suprotnosti sa Koumovim principima privatnosti.
Spor je konačno eskalirao aprila 2018. godine, kada je Koum objavio svoju ostavku na Fejsbuku, navodeći da je zabrinut zbog pristupa te kompanije privatnosti korisnika i zaštiti istih. Godinu dana pre njega to isto je učinio i Brajan Ekton, kasnije osnivajući Signal, koji je postao direktan konkurent WhatsApp-u.
Nasleđe
Doprinosi Jana Kouma tehnološkoj industriji protežu se daleko izvan stvaranja WhatsApp-a. Njegovo naglašavanje jednostavnosti, sigurnosti i privatnosti korisnika napravilo je revoluciju komunikacije u novom, digitalnom dobu. Uspeh WhatsApp-a otvorio je put drugim platformama za slanje poruka i učvrstio Koumovu reputaciju vizionara.
Inicijator je brojnih donacija, ostavši duboko povezan sa svojim korenima. U okviru napora za pomoć tokom rusko-ukrajinskog rata 2022. godine, donirao je 17 miliona dolara Evropskom jevrejskom udruženju i 10,6 miliona dolara Federaciji jevrejskih zajednica. Svoje konzervativne političke stavove potvrdio je donacijama desničarskim izraelskim organizacijama poput Makabejske radne grupe. Godine 2022. donirao je dva miliona dolara EIPAK-u tokom preliminarnih izbora kandidata Demokratske stranke. Koum je donirao i dva univerziteta, Fordam i Stenford, a tokom ove godine podržao je kandidaturu demokrate Danijela Lurija za gradonačelnika San Franciska sa 250.000 dolara.
Njegov američki san imao je i svoje simbolično zaokruženje. Koumov izbor lokacije za potpisivanje ugovora od 19 milijardi dolara o prodaji svoje kompanije Fejsbuku nalazio se nekoliko blokova od diskretnog sedišta kompanije WhatsApp u Mauntin Vjuu, tačnije u lokalu koji se nalazio prekoputa napuštene bele zgrade koju je presecala železnička pruga, bivše kancelarije socijalne službe Severnog okruga u kojoj je Koum nekada stajao u redu za bonove za hranu.
Tada i nikada više.
Autor: ForbesN1info.rs