Svake godine 8. aprila obeležava se Međunarodni dan Roma, dan kada se slavi romska kultura ali i podseća na potrebu podizanja svesti i na probleme i predrasude sa kojima se Romi širom sveta suočavaju u svakodnevnom životu.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana Roma, portal Svet Dijaspore razgovarao je sa Usnijom Buligović, koordinatorkom projekta “Thara Paso Po Paso” (u prevodu Thara, korak po korak) udruženjem osnovanim pre punih devetnaest godina, o radu ovog jedinstvenog udruženja koje se bavi pitanjima naših Roma u Republici Austriji.
Od kad postoji udruženje Thara Paso Po Paso u Beču i koju agendu zastupa?
„THARA Paso po paso“ je projekat, koji postoji već 19 godina, a čiji je nosilac nevladina organizacija Volkshilfe Österreich. Glavni (meta)cilj ovoga projekta je poboljšanje socijalne uključenosti i integracija Roma na austrijsko tržište rada.
U okviru projekta postoji niz aktivnosti, prvenstveno u vidu besplatnog savetovanja, kao što su savetovanja na poljima obrazovanja i struke, ili pak savetovanja za socijalna pitanja. Zatim razna informativna predavanja kao i edukacija u vidu radionica, čiji je krajnji cilj sticanje informacija kao i veština neophodnih na ovdašnjem tržistu rada. Konkretno, to znači da nam se obraćaju ljudi, kojima je potrebna besplatna pomoć oko sastavljanja i pisanja biografije/ CV-ja, pisanje i apliciranje zahteva za posao putem imejla ili onlajn (E-Mail-a / Online), traženje adekvatnog kursa nemačkog jezika ili pomoć pri traženju stručne (pre)kvalifikacije. Spektar tema je veoma širok, tako da su veoma česta i pitanja vezana za priznavanje diploma stečenih u inostranstvu, radno pravo kao i pravo boravka za strance, crveno-belo-crvene karte (Rot-Weis-Rot Karte) itd.
Da li imate podršku gradske ili savezne uprave, međunarodnih organizacija ili NGO-a, i da li je to što dobijate dovoljno?
Aktuelni projkat THARA Paso po Paso je financiran do kraja godine od strane Saveznog ministarstva za rad i privredu, nakon toga se nadamo produžetku na dalje dve godine, kako je i osigurano dokumentom pod nazivom „ROMA EMPOWERMENT für den ARBEITSMARKT 2022-2030“, Sonderrichtlinie lt. ARR 2014 des Bundesministers für Arbeit und Wirtschaft.
Osim ovog budžeta, u Austriji postoji u okviru Savezne kancelarije (Bundeskazleramt) odeljenje za pitanja manjina, koje se bavi financiranjem etnihčkih grupa. Međutim, pristup tom fondu imaju samo tzv. Autohtone, odnosno grupacije starosedelaca Austrije, što u slučaju Roma znači da većinski deo, osim burgenlandskih Roma, Lovara i Sintija, ne spada u tu kategoriju i time nema pristup fondovima za podršku.
Što se tiče podrške od strane međunarodnih, tj EU fondova, tu je situacija prilično jasna. Postoje određeni konkursi, na koje udruženja mogu da apliciraju, predaju svoje zahteve, međutim uslovi kao i sama administracija i proces aplikacije su veoma teški, tako da su šanse za mala i srednja udruženja i organizacije skoro nemoguće. Želim samo da naglasim da se ovaj problem sa EU fondovima tiče svih programa, a ne samo romskih.
Šta je to na čemu ovdašnje društvo treba da poradi kada su Romi i Sintiji u pitanju i kako svako od nas može ličnim angažmanom da pomogne u ostvarenju vaših ciljeva?
Ako pričamo o odgovornisti ovdašnjeg austrijskog društva, onda ne mogu da preskočim pre svega istorijsku odgovornost koja postoji prema Romima. Dosta toga se u poslednjih 15 godina pozivitno promenilo na nivou političke svesti, međutim to je i dalje nedovoljno, uzevši u obzir posledice Holocausta.
Što se tiče doprinosa svakoga pojedinca, mogli bismo da se osvrnemo na situciju i ogromnu dozu mržnje i agresije, koja je generalno prisutna onlajn i na društvenim mrežama. Te da da se pre nego što generalizujemo i nekoga osudimo samo na osnovu nacionalne pripadnosti, prisetimo da svako od vas poznaje i ima nekog „svog“ Roma: bilo da li je to drugar iz ulice, sa kojim smo bosonogi trčali u detinjstvu, komšinica koja godinama živi pored nas i koja nas je ponekad čuvala, drugarica iz školske klupe, omiljeni muzičar koji nam svojom pesmom leči dušu…. To sve treba da nas osvesti da smo svi mi obični judi sa manama i vrlinama, koji se, kao i svi ostali, razlikuju po svom karakteru, obrazovanju, statusu i delima, samo što nas na žalost pratila jako tužna i tragična sudbina kroz istoriju, što je dovelo do niza problema, za koje će nam trebati mnogo decenija da se reše i izkorene u društvu.
Kako se Međunarodnog dan Roma proslavlja danas u Beču?
Današnja proslava počinje okupljanjem ispred gradske skupštine (Rathaus), gde se diže romska zastava, zatim sledi prijem u Parlamentu, gde će goste pozdraviti i dočekati gospodin Wolfgang Sobotka, predsednik nacionalnog saveta, kao i Savezna ministarka Susanne Raab, nakon čega sledi diskusija, sa istaknutim romskim aktivistkinjama.
Od 18 časova obeležavanje Međunarodnog dana Roma nastavlja se u klubu „Porgy & Bess“, gde nas očekuje literarni program koji će izvesti: Konstanze Breitebner, Harri Stojka i Claudius Jelinek, nakon čega sledi diskusija o aktuelnim trendovima i izazovima onlajn rasizma, a za kraj, svečanost će biti okončana koncertom proslavljenog austrisjkog muzičara romskog porekla Harija Stojke i njegovog benda „Harri Stojka’s Little Big Band“.
Više informacija na sajtu: THARA Paso po Paso – Volkshilfe
Tekst: Svetlana Nenadović Glušac
Foto: Thara