Boje zidova mogu da utiču na raspoloženje, koncentraciju i osećaj prijatnosti u prostoru, zbog čega njihov izbor nije samo estetsko pitanje. Profesor psihologije Geoff Beattie (Džef Biti) preporučuje žalfija zelenu kao dominantnu boju u domu zbog njene povezanosti sa prirodom i osećajem smirenosti.
Kada biramo boju zidova, obično razmišljamo o tome koja nam se nijansa dopada i kako će se uklopiti sa nameštajem. Međutim, boje kojima smo svakodnevno okruženi mogu da utiču i na naše raspoloženje, koncentraciju i doživljaj prostora.
Profesor psihologije Geoff Beattie sa Univerziteta Edge Hill objašnjava da izbor boje nije samo estetsko pitanje. Način na koji reagujemo na određene nijanse povezan je sa fiziološkim reakcijama, naučenim asocijacijama, evolucijom, ali i kulturnim značenjima.
Istraživanja iz oblasti psihologije, neuronauke i ponašanja ukazuju na vezu između boja kojima smo okruženi i emocionalnog stanja, kognitivnih sposobnosti, sna i društvenih interakcija.
Ako postoji nijansa koja se posebno izdvaja kao dobar izbor za dom, to je prigušena žalfija zelena. Reč je o zelenoj srednjeg tona, sa hladnijim, plavičastim podtonom, koja je ime dobila po biljci žalfiji.
Zašto se baš žalfija zelena izdvaja
Prigušene zelene nijanse već nekoliko godina veoma su popularne u enterijerima, ali razlog za njihovu popularnost možda nije samo trend.
Psihološka istraživanja koja Beattie navodi ukazuju na povezanost plave i prigušenih zelenih nijansi sa kreativnošću i uspešnijim rešavanjem problema. Zbog toga nežna zelena može da bude dobar izbor i za kućnu kancelariju ili radni kutak – dovoljno je nenametljiva da ne odvlači pažnju, a istovremeno unosi boju u prostor.
Postoji još jedan razlog zbog kojeg zelena ima prednost: snažno je povezujemo sa prirodom.
Boravak u prirodnom okruženju povezuje se sa osećajem obnove i manjim mentalnim umorom. Na sličnoj ideji zasniva se i koncept biofilnog dizajna, odnosno unošenja prirodnih elemenata i motiva u prostor u kojem živimo.
Beattie zato za dominantnu boju dnevnog boravka predlaže nežnu žalfija zelenu. Prema njegovom objašnjenju, ova nijansa povezuje se sa smanjenjem stresa i opuštanjem i može da podstakne neke od pozitivnih efekata koje povezujemo sa boravkom u prirodi.
Bela, bež i siva jesu siguran izbor, ali imaju jednu manu
Bela, bež i siva godinama su među najčešćim bojama zidova, a postoje i psihološki razlozi zbog kojih ih ljudi rado biraju.
Neutralne nijanse pružaju manje vizuelne stimulacije, pa mogu da doprinesu smanjenju osećaja senzorne preopterećenosti. Osim toga, mogu vizuelno da učine prostor većim i prozračnijim.
Međutim, nije svaka neutralna boja podjednako dobra za svaki prostor.
Hladna siva i izrazito bela mogu da deluju sterilno, pa čak i sumorno, naročito u prostorijama u koje ne dopire dovoljno prirodnog svetla. Zbog toga je korisno odabranu nijansu najpre isprobati na manjem delu zida i posmatrati kako izgleda tokom različitih delova dana.
Žuta podiže raspoloženje, ali sa njom ne treba preterivati
Tople boje mogu dobro da funkcionišu u prostorijama namenjenim druženju i različitim aktivnostima.
Nežna žuta, na primer, često ostavlja vedar i prijatan utisak, što se povezuje sa njenom asocijacijom na sunčevu svetlost. Ipak, presudan je intenzitet nijanse.
Veoma jarke i zasićene žute boje mogu da deluju uznemirujuće, pa su za velike zidne površine bolji prigušeni i zagasiti tonovi. Uopšteno, za prostorije u kojima provodimo mnogo vremena pogodnije su boje niske do srednje zasićenosti.
Crvena privlači pažnju, ali nije idealna za radnu sobu
Sa crvenom je priča drugačija. Intenzivna crvena povezuje se sa većom fiziološkom pobuđenošću, uključujući ubrzan puls, ali nosi i snažne asocijacije na upozorenje i opasnost.
Beattie navodi i eksperimente u kojima su deca bila manje uspešna u određenim zadacima kada je broj njihovog testa bio ispisan crvenom, umesto zelenom ili crnom bojom, odnosno kada je naslovna strana testa bila crvena.
Zbog toga savetuje oprez sa crvenom bojom u kućnoj kancelariji. Ona može da izgleda energično i upečatljivo, ali nije nužno najbolja pozadina za posao koji zahteva koncentraciju i smireno razmišljanje.
Plava se, nasuprot tome, povezuje sa nebom i vodom, zbog čega može da deluje umirujuće, a navodi se i njena povezanost sa boljom koncentracijom.
Pravilo 60-30-10: Jednostavan trik za skladan enterijer
Sve ovo, naravno, ne znači da čitava soba treba da bude zelena ili plava. Jedan od poznatih principa uređenja enterijera jeste pravilo 60-30-10.
Prema ovom pravilu, oko 60 odsto prostorije pripada dominantnoj boji, 30 odsto sekundarnoj, dok je preostalih 10 odsto rezervisano za akcentnu boju. Dominantna boja najčešće se pojavljuje na zidovima i velikim površinama, sekundarna kroz nameštaj, zavese ili tepih, dok se akcentna koristi na jastucima, lampama, vazama i drugim manjim detaljima.
Beattie za dnevni boravak predlaže kombinaciju žalfija zelene kao dominantne boje, tople krem nijanse kao sekundarne i zlatnih detalja kao akcenta. Žalfija zelena trebalo bi da doprinese osećaju smirenosti i povezanosti sa prirodom, dok krem tonovi prostor čine toplijim i prijatnijim.
Psihologija boja ipak nije univerzalni recept
Iako određene boje mogu da izazovu slične asocijacije kod velikog broja ljudi, psihologija boja nije univerzalni recept za uređenje doma.
Nijansa koja odlično izgleda u jednoj prostoriji može u drugoj da ostavi sasvim drugačiji utisak zbog količine dnevnog svetla, veličine sobe, orijentacije prostorije i boja nameštaja.
Zato, pored trendova i psihologije, pri izboru boje zidova ostaje važno najjednostavnije pravilo – boja treba da odgovara prostoru, ali i ljudima koji će u njemu svakodnevno boraviti.
Svet Dijaspore
Foto: Svet Dijaspore / AI