Direktor IHS-a Holger Bonin predlaže veliku promenu u radu austrijskog AMS-a. Prema njegovoj ideji, ponude za posao ubuduće ne bi dobijali samo nezaposleni, već i ljudi koji već rade. Cilj je da zaposleni lakše pronađu bolje radno mesto koje odgovara njihovim sposobnostima i kvalifikacijama.
Jednom godišnje pismo od AMS-a (Arbeitsmarktservice Österreich – austrijska javna služba za zapošljavanje) – iako već imate posao? Upravo to predlaže Holger Bonin, direktor IHS-a (Institut für Höhere Studien – Institut za više studije, austrijska ustanova koja se bavi ekonomskim i društvenim istraživanjima), u podkastu „Geht so. Passt schon. Oder?“ („Onako. Može da prođe. Ili?“).
Prema njegovoj zamisli, zaposleni bi ubuduće trebalo redovno da dobijaju informacije o drugim radnim mestima koja odgovaraju njihovim sposobnostima, kao i o mogućnostima koje bi im mogle doneti bolje uslove i napredovanje u karijeri.
U središtu ove ideje nalazi se demografska promena kroz koju prolazi Austrija. Generacije sa velikim brojem rođenih postepeno odlaze u penziju, zbog čega je na tržištu rada sve manje raspoloživih radnika.
Bonin smatra da Austrija zato mora bolje i produktivnije da koristi postojeću radnu snagu.
AMS više ne bi posredovao samo za nezaposlene
AMS (Arbeitsmarktservice – austrijska javna služba za zapošljavanje) trenutno je prvenstveno usmeren na vraćanje nezaposlenih osoba na tržište rada.
Bonin, međutim, smatra da takav pristup više nije dovoljan zbog promena koje se događaju na tržištu rada.
„Dugo je zadatak bio: moramo nezaposlene ponovo da vratimo u radni odnos. Sada je zadatak: zaposlene moramo da dovedemo do najboljeg posla koji mogu da dobiju“, rekao je Bonin.
Konkretno, AMS bi mogao jednom godišnje da šalje zaposlenima svojevrsni bilten sa informacijama o slobodnim radnim mestima koja odgovaraju njihovim kvalifikacijama i iskustvu.
Bonin smatra da bi država trebalo da preuzme aktivniju ulogu u informisanju zaposlenih o mogućnostima koje imaju na tržištu rada.
„Ljudi se prerano zadovolje onim što imaju, jer zapravo ne znaju šta bi mogli da imaju“, rekao je ekonomista.
Veća konkurencija među poslodavcima za radnike
Ovakav sistem mogao bi da dovede i do snažnije konkurencije među kompanijama koje pokušavaju da zadrže ili privuku kvalitetne radnike.
Za Bonina to nije neželjena posledica, već upravo deo koncepta.
„Kao ekonomista moram da kažem: upravo to želimo. Ne želimo da se održavaju radna mesta koja jednostavno nisu dovoljno dobra. Želimo da ljudi dođu do boljih poslova“, objasnio je direktor IHS-a.
Istovremeno, smatra da bi promene radnog mesta morale da budu bolje podržane i finansijski sigurnije za zaposlene.
Kao jednu od mogućnosti navodi veće poreske olakšice ili priznavanje troškova preseljenja kada radnik zbog novog posla mora da promeni mesto stanovanja.
Novi početak moguć i sa 45 ili 50 godina
Bonin smatra zastarelom i ideju prema kojoj čovek treba da radi posao za koji se jednom školovao sve do odlaska u penziju.
Prema njegovom mišljenju, dodatno obrazovanje, prekvalifikacija i promena profesionalnog pravca trebalo bi da budu mogući tokom čitavog radnog veka.
„Onda se isplati i sa 45 ili 50 godina naučiti nešto potpuno novo“, naglasio je Bonin u podkastu.
Aktivna politika tržišta rada, prema njegovom mišljenju, zato ne bi trebalo da reaguje tek kada neko ostane bez posla. Ljude bi trebalo podržavati tokom čitavog radnog veka kako bi zadržali znanja, sposobnosti i kvalifikacije potrebne na tržištu rada.
Šta Bonin očekuje od veštačke inteligencije
Bonin ne očekuje iznenadni slom tržišta rada zbog razvoja veštačke inteligencije.
Smatra da AI može da preuzme deo rutinskih zadataka i istovremeno pomogne zaposlenima, posebno starijim radnicima ili onima koji teže obavljaju određene poslove, da budu produktivniji.
PRIMER KOJI JE PODIGAO JAVNOST: „Posle termina u AMS-u – pravo na odmor“
Austrijska javnost već duže vreme raspravlja i o zloupotrebama socijalnog sistema i naknada namenjenih nezaposlenima.
Jedan od slučajeva koji je privukao veliku pažnju odnosio se na Austrijanku osumnjičenu da je primala socijalna davanja dok je duže periode provodila na Jamajci.
Prema ranije objavljenim podacima, Taskforce Sozialleistungsbetrug pri Bundeskriminalamt-u (specijalna jedinica austrijske Savezne kriminalističke službe za borbu protiv prevara sa socijalnim davanjima) tokom 2024. godine evidentirala je rekordnih 4.865 prijava, što je bilo 9,1 odsto više nego prethodne godine.
Mesecima na Jamajci, a primala socijalnu pomoć
Najviše slučajeva zabeleženo je u Beču – 2.626.
Posebnu pažnju privukao je slučaj jedne Bečlijke koja je osumnjičena da je godinama zloupotrebljavala sistem.
Između jula 2018. i januara 2024. godine ona je, prema navodima iz izveštaja, u 71 slučaju primala različite vrste pomoći, uključujući naknadu za nezaposlene, pomoć u slučaju dugotrajne nezaposlenosti i minimalnu socijalnu pomoć, dok je istovremeno navodno redovno i mesecima boravila na Jamajci.
Sumnja se da je tokom odsustva dodatno izdavala svoj stan u Beču, u pojedinim periodima čak većem broju osoba istovremeno. Preko internet platformi navodno je naplaćivala mesečne kirije i visoke depozite.
Austrijske vlasti procenile su ukupnu štetu na oko 42.000 evra.
Slučaj je otkriven zahvaljujući saradnji policije, AMS-a, socijalnih službi i drugih nadležnih institucija.
„Dan posle termina u AMS-u odlaze u inostranstvo“
Nakon priče o Bečlijki koja je navodno primala pomoć dok je boravila na Jamajci, čitalac po imenu Mark javio se austrijskom portalu „Heute“ i opisao svoje iskustvo.
„Ja sam prijavljen na AMS i veoma sam precizan. AMS-u prijavljujem sve jer se stalno brinem da nešto ne uradim pogrešno. Čak prijavljujem i odlaske kod zubara u Mađarsku, jer tada napuštam Austriju“, rekao je Mark za „Heute“.
Ovakvi slučajevi ponovo otvaraju pitanje kontrole korišćenja naknada za nezaposlene i drugih socijalnih davanja u Austriji.
Važno je, međutim, razlikovati dokumentovane pojedinačne slučajeve zloupotrebe od generalizacija o čitavim grupama stanovništva. Tvrdnje da su gastarbajteri sa Balkana, ljudi iz određenih zemalja regiona ili građani Turske posebno skloni zloupotrebama trebalo bi objaviti samo ako za njih postoje zvanični statistički podaci austrijskih institucija.
Tekst: Svet Dijaspore / Svetlana Nenadović Glušac / Izvor: Heute.at
Foto: Ilustracija/AI