Tokom poslednjih sedam godina, škotski fotograf Kiran Dods fotografisao je riđokose iz svih delova sveta.
I sam Kiran je „bled i riđ“, što je, kaže, kliše škotskog nacionalnog identiteta, ali želi da iskoristi boju kose da ilustruje globalni fenomen.
„Ovde se ne radi o kosi“, kaže on. „Ovo je priča o čovečanstvu i tome kako smo svi napravljeni od istog materijala. S riđom kosom možete da vidite tu povezanost.“
Škotska je međunarodno žarište riđokosih i Kiran nije imao problema da ih pronađe i fotografiše u svojoj domovini.
Ali, takođe je prisustvovao Svetskom danu riđokosih u Londonu, gde je upoznao ljude iz celog sveta.
Zatim je otputovao u ruski grad Perm, još jedno žarište riđokosih, mestu istočno kao Iran, koje se nalazi na sličnoj geografskoj širini sa severom Škotske.
Riđokosi se češće mogu sresti na severnim geografskim širinama, jer adaptacija gena omogućava apsorpciju vitamina D sa malo sunčeve svetlosti.
Međutim, Kiran je otputovao na Karibe da fotografiše riđokose Jamajčane u mestu Trežr bič, što je rezultat složenog genetskog nasleđa u koje su verovatno umešani škotski mornari i doseljenici.
Rezultat Kiranovog projekta je knjiga Gingers.
Naslov je odabrao uprkos tome što se termin često koristi kao uvreda.
„Osećam da je to zaista dobar opis“, kaže on. „Budući da boja kose nije crvena poput krvi, ona je mešavina zlatne, žute i crvene.“
Tridesetdevetogodišnji fotograf kaže da je njegovo iskustvo odrastanja s takvom bojom kose odjeknulo u mnogim razgovorima koje je vodio sa ljudima koje je fotografisao, bez obzira gde u svetu su odrasli.
„Slično je u većini mesta“, rekao je. „To je nešto za šta su ljudi mislili da je neverovatno i zbog čega dobijate komplimente kao dete.
„Potom postoji period osnovne i srednje škole, gde je to vrlo vidljiva osobina po kojoj se izdvajate, ali vas i zlostavljaju ili vređaju.
„Ali kad to prođete, ako niste izašli iz svega previše povređeni, počinjete da prihvatate boju kose kao nešto po čemu ste jedinstveni, kao posebnu moć i shvatate je kao važan deo identiteta.“
Kiran kaže da je Jamajka jedino mesto na kom je naišao na totalno drugačiju sliku, gde niko sa kim je razgovarao nije rekao da je doživeo negativne komentare.
„Pokušavao sam da utvrdim zašto“, kaže. „Jedini zaključak je da bi moglo da bude povezano s time što je Jamajka tako raznolika zemlja. Različitost je norma i ovo je samo jedna od njih.“
Kiran je počeo projekat 2013. godine, pred referendum o nezavisnosti Škotske, što ga je podstaklo na razmišljanje o klišeu koji važi za škotski identitet.
Kaže da su čak i u Škotskoj, za koju se smatra da ima veći procenat riđokosih od bilo koje druge zemlje na svetu, riđi manjina.
Želeo je da pokaže kako čak i taj majušni deo čovečanstva nije homogena grupa.
„Riđa kosa je nešto po čemu ljudi vide nas Škote“, kaže. „Pomislio sam da želim da iskoristim taj kliše i da pokažem da čak i u ovoj malenoj grupi postoji raznolikost izgleda, pozadine i mišljenja.
„Ako ovde živite, shvatate da su Škoti neverovatno raznolika čudna grupa.“
U isto vreme je posetio Nacionalnu galeriju Škotske gde je otkrio da su umetnici renesanse slavili, čak i duboko poštovali, riđu kosu.
„Otišao sam u deo renesanse i shvatio da je na svakoj slici čovek s riđom kosom“, kaže.
„Pomislio sam da je zabavno da su južnoevropski umetnici dokumentovali likove Bliskog istoka, obično Isusa i Mariju, kao riđe.
„Zaintrigiralo me je, jer su to božanke ličnosti.“
Kiran kaže da je posmatrajući božanske likove s riđom kosom, uvideo da i obični ljudi imaju isto dostojanstvo. Zbog toga u knjizi nema poznatih ličnosti.
„Nisam želeo da ljude ometa neka poznata ličnost s riđom kosom“, kaže.
„Želim sam da skrenem pažnju na normalne svakodnevne ljude, na vaše komšije i na to koliko su neverovatni.“
Dugo se mislilo da je za riđu kosu kriv samo jedan gen MC1R, sa verzijama prenetim od oba roditelja. Međutim, novija otkrića ukazuju da bi za riđu kosu moglo da bude odgovorno osam gena.
Smatra se da manje od dva odsto svetske populacije ima riđu kosu.
U Škotskoj je čak 13 odsto riđokosih – približno 700.000 ljudi.
Škotska je toliko žarište riđih da je, kada je Kiran na društvenim mrežama tražio modele za fotografisanje, bio preplavljen odgovorima.
Isto se dogodilo u ruskom gradu Pernu, gde je modele takođe tražio na mrežama.
„Moj lokalni asistent nije verovao da će to biti velika stvar, a zatim je bio preplavljen ljudima“, kaže Kiran.
Knjiga će biti objavljena u petak 20. novembra, a Kiran kaže: „Nadam se da će svi moći da iskolače oči, začude se i uživaju u lepoti čovečanstva.
„Ali takođe mogu da vide sebe i shvate da su došli negde iz drevnih vremena. Svi smo deo putujuće vrste i želeo sam da uspostavim te veze.“
Autor: BBC Srbija / Stiven Brokleharst / BBC Škotska
Sve fotografije Kiran Dods/Panos pikčr