Sve više Evropskih zemalja prijavljuje slučajeve majmunskih boginja. Prvi slučajevi registrovani su u Velikoj Britaniji, zatim Španiji, Portugalu, Francuskoj i Nemačkoj, od juče i u Italiji i Izraelu, a od nedelje i u Austriji je potvrdjen i izolovan prvi slučaj majmunskih boginja.
Ovo je prvi put da se ovaj soj boginja pojavio kod ljudi koji nisu predhodno boravili na Afričkom kontitnentu jer su do sada zabeleženi slučajevi isključivo bili vezani za osobe koje su putovale u Zapadnu i Centralnu Afriku.
Međutim, zvanično saopštenje EU je da se u najnovijem širenju majmunskog virusa isključvo radi o muškarcima koji su se inficirali imajući intimni kontakt sa drugim muškarcima.
Koje simptome izazivaju majmunske boginje?
Majmunske boginje su povezane sa velikim boginjama, bolešću koja je iskorenjena davene1980. godine. Međutim, soj majmunskih boginja se teže prenose, izazivaju blaže simptome i manje su smrtonosne od ozloglašene „Variola Vere“.
Bolest obično traje od dve do četiri nedelje, a simptomi se mogu javiti između 5. i 21. dana nakon infekcije.
Simtomi koji se prvo javljaju su groznica, glavobolja, bolovi u mišićima i leđima, umor i otečeni limpfni čvorovi.
Kako javlja Svetska zdravstvena organizacija (WHO), ovaj poslednji symptom sa limpfnim čvorovima, lekarima služi da bi razlikovali majmunske boginje od varičela ili malih boginja.
Jedan do tri dana nakon što pacijent dobije temperaturu, razvija se glavna karakteristika majmunskih boginja a to je neugledan osip koji počinje na licu, a zatim se širi i na druge delove tela. Broj plihova koji se pojave tokom bolesti može da varira od nekoliko pojedinačnih pa do par hiljada, koje prolaze kroz razne faze od pojave, preko punjenja tečnošću, pojave gnoja u plihovima, pa sve do pucanja istih, stvaranja krastica i otpadanja.
Zašto se nazivaju “Majmunske boginje”?
Ovaj soj boginja pripada rodu virusa ortopoks (Orthopox) iz porodice pokviridae (Poxviridae) i prvi put je otkriven 1958. godine kada su se dogodila epidemija bolesti slične velikim boginjama kod laboratorisjekih majmuna na kojima su vršena ispitivanja.
Malo je verovatno da su upravo majmuni odgovorni za epidemiju, prirodno poreklo majmunskih boginja ostaje nepoznato, iako SZO (WHO) veruje da su glodari najverovatniji uzrok.
„Dokazi infekcije virusom majmunskih boginja pronađeni su kod mnogih životinja u Africi, uključujući veverice, gambijske međe pacove i razne vrste majmuna“ – saopštila je zdravstvena organizacija UN.
Kako dolazi do zaraze majmunskim boginjama?
Do zaraze virusom može da dođe ukoliko vas ugrize ili ogrebe zaražena životinja, ukoliko jedete meso zaražene životinje, direktnim kontaktom za zaraženom osobom ili dodirom kontaminirane posteljine ili odeće.
Virus ulazi u telo preko povreda na koži, respiratornog trakta ili sluzokože (oči, usta, nos). Veruje se da se prenos virusa sa čoveka na čoveka dešava prvenstveno putem velikih respiratornih kapljica, što zahteva produžen direktni kontakt.
Da li treba da budemo zabrinuti?
„Majmunske boginje su obično blaga, samoprolazeća bolest od koje se većina ljudi oporavlja u roku od nekoliko nedelja“ – navodi Britanska zdravstvena agencija (UKHSA) u svom saopštenju u kome su potvrdili prve slučajeve ove bolesti u Ujedinjenom Kraljevstvu.
„Važno je napomenuti da se majmuinske boginje ne prenose lako sa osobe na osobu i da je ukupan rizik od zaraze za populaciju veoma nizak“ – rekao je dr Colin Brown, direktor za kliničke i nove infencije u agenciji.
Iako su simptomi majmunskih boginja blaži od onih koje sa sobom nose velike boginje, prema SZO, oni dovode do smrtnosti u 11% slučajeva, kod velikih boginja taj prcenat ide do 30%.
Lečenje i prevencija
Trenutno ne psotoji specifičan tretman za lečenje majmunskih boginja, a bolest obično prolazi sama od sebe.
Vakcina protiv velikih boginja smatra se visoko efikasnom prevencijom protiv majmunskih boginja, međutim, pošto su velike boginje proglašene iskorenjenim pre više od 40 godina, vakcine nisu davane mlađim generacijama.
Vakcina novijeg datuma koju je razvila farmaceutska kompanija „Bavarian Nordic“ za prevenciju velikih i majmunskih boginja dostupna je u Evrospkoj Uniji, Americi i Kanadi pod nazivima: „Imvanex“, „Jynneos“ i „Imvamune“.
Tekst: Svetlana Nenadović