Okružen grupom mladih ljudi, Vladimir Putin proglasio je pobedu na predsedničkim izborima u Rusiji će mu omogućiti da ostane na vlasti do 2030.
Njegov ukupno peti predsednički mandat nije ni dovođen u pitanje, jer nije imao kredibilnog rivala.
Učestvovala su još trojica kandidata, ali oni su zapravo njegovi podržavaoci.
Prema preliminarnim podacima, izlaznost je premašila je 74 odsto, što je Kremlj priželjkivao.
Nakon što je obznanjeno da je osvojio više od 87 odsto glasova posle trodnevnog glasanja, Putin je izjavio da je ruska demokratija transparentnija od mnogih na Zapadu.
Kandidat Komunističke partije Nikolaj Haritonov osvojio je nešto više od četiri odsto glasova, a a još dvojica kandidata – Leonid Slucki iz nacionalističke LDPR i Vladislav Davankov iz Novih ljudi još manje od toga.
Haritonov je čak pohvalio Putina uoči izbora zbog „pokušaja da konsoliduje zemlju u svim oblastima“.
Putin, koji ima 71 godinu, ostaće na vlasti najmanje do 2030. godine, a Rusijom vlada od 2000. godine – što je najduža vladavina u Kremlju još od sovjetskog diktatora Josifa Staljina.
Na ruskim državnim TV kanalima rezultat je pozdravljen kao trijumf.
„Ovo je neverovatan nivo podrške i jedinstva oko ličnosti Vladimira Putina“, rekao je uzbuđeno jedan voditelj i dodao da je ovo istovremeno „i signal zapadnim zemljama“.
Putin je bio smireniji kada je odgovarao na pitanja novinara, rekavši da je predizborna kampanja u Rusiji mnogo bolja nego u SAD.
Dodao je da je u Rusiji sprovedeno i onlajn glasanje, za koje su izborni organi rekli da ga je iskoristilo osam miliona birača.
Nezavisnoj posmatračkoj organizaciji Golosu nije bilo dozvoljeno da nadzire glasanje, ali su se pojavili izveštaji o nepravilnostima, kao i o pritisku na zaposlene u javnom sektoru da glasaju bilo na biračkim mestima ili onlajn.
Putin je pohvalio opozicione aktiviste što su podsticali birače da izađu u većem broju, iako je osudio one koji su preškrabali ili na drugi način učinili glasačke listiće nevažećim i rekao da će protiv njih biti preduzete mere.
U Rusiji, prva biračka mesta otvorena su na poluostrvu Kamčatka, najistočnijem regionu Rusije, u osam sati po lokalnom vremenu u petak, a poslednja su zatvorena u najzapadnijoj oblasti oko Kaljinjingrada u 20 sati u nedelju.
Glasalo se i na istoku Ukrajine, na teritorijama koje je okupirala Rusija – u Zaporožju, Hersonu, Donjecku i Lugansku, kao i u diplomatskim predstavništvima Rusije širom sveta.
Najmanje 80 demonstranata uhapšeno je u ruskim gradovima poslednjeg dana glasanja, a pred biralištima u Rusiji su se formirali dugi redovi, nakon što je udovica opozicionog lidera Alekseja Navaljnog pozvala na okupljanja u znak protesta.
Putin je prvi put imenom pomenuo Alekseja Navaljnog, mesec dana nakon što je njegov najglasniji kritičar umro u kaznenoj koloniji unutar Arktičkog kruga.
U komentaru kojim je verovatno želeo da pobije tvrdnje da je on ubio Navaljnog, Putin je potvrdio da su bili u toku i razgovori o razmeni zatvorenika sa Zapadom, ali pod uslovom da se njegov politički rival nikada ne vrati u Rusiju.
„Rekao sam da sam za to, ali, nažalost, desilo se ono što se desilo. Šta se može, takav je život.“
Zapadne zemlje su listom osudile izbore u Rusiji, ocenjujući da nisu ni slobodni ni pošteni.
Nemačka ih je nazvala „kvaziizborima“ pod autoritarnim vladarom koji koristi na cenzuru, represiju i nasilje.
Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron osudio je „nezakonito održavanje izbora na ukrajinskoj teritoriji“.
Kako je izgledala kampanja?
Laura Goci i Frensis Star, BBC novinari
Vladimir Putin vlada Rusijom praktično od 2000. godine.
Nakon što ga je njegov prethodnik Boris Jeljcin imenovao za vršioca dužnosti predsednika, prve izbore je osvojio u martu 2000. godine.
Između 2008. i 2012. godine zamenio je uloge, postavši premijer, ali zadržavši potpunu kontrolu nad državom.
U ono vreme, ruski ustav je dozvoljavao predsedniku da služi samo dva uzastopna mandata, ali ovaj potez mu je dozvolio da resetuje brojač godina na vlasti i ponovo se kandiduje.
Putin je na ceremoniji dodele vojnih nagrada prošlog decembra obavestio rusku javnosti da će se kandidovati za predsednika po peti put.
Na svečanom događaju, održanom u jednoj od najraskošnijih sala Kremlja, Putin, koji je na vlasti 24 godine, uručio je najveće počasti vojnicima koji su učestvovali u ruskoj „specijalnoj vojnoj operaciji“ u Ukrajini.
Ćaskao je sa manjom grupom učesnika kada mu je prišao komandant proruske jedinice u ukrajinskoj oblasti Donjeck pod kontrolom Rusije.
„Trebate nam, potrebni ste Rusiji!“, rekao mu je potpukovnik Artjom Žoga, tražeći od njega da se kandiduje na predstojećim predsedničkim izborima u Rusiji.
Svi su ga podržali.
Putin je klimnuo glavom: „Sada je vreme za donošenje odluka. Kandidovaću se za mesto predsednika Ruske Federacije“.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, potom je opisao Putinovu odluku da se kandiduje kao „apsolutno spontanu“.
Kremlj retko kad nešto prepušta slučaju.
Kada je Putin objavio da će se kandidovati, dobro uigrana propagandna mašinerija je odmah krenula u akciju.
Na svim državnim kanalima, 71-godišnji predsednik Putin je promovisan kao nacionalni lider koji je daleko iznad svih potencijalnih rivala.
„Podrška predsedniku prevazilazi partijsku podršku“, izvestio je voditelj na državnim TV vestima kasnije te nedelje.
„Vladimir Putin je kandidat naroda!“, uskliknuo je.
Putin je već sada duže na vlasti od bilo kog vladara od sovjetskog diktatora Josifa Staljina.
On je predsednik od 2000. godine, osim kada je četiri godine bio premijer pošto je nekadašnji ruski ustav nametao ograničenja na dva predsednička mandata.
Međutim, ustav je u međuvremenu izmenjen, tako da su praktično poništeni njegovi prethodni predsednički mandati, tako da se „vratio na nulu“.
To znači da bi mogao da se kandiduje i za još jedan šestogodišnji mandat 2030. godine, kada će napuniti 78 godina.
Tokom vladavine, Putin je sistematski jačao poziciju tako da više ne postoji realna pretnja da će mu vlast biti ugrožena.
Njegovi najglasniji kritičari su ili mrtvi, ili su u zatvoru ili u egzilu.
Ipak, Kremlj je bio odlučan da da privid legitimiteta ruskom izbornom procesu.
Iako nije bilo sumnji u konačan izborni rezultat, čini se da je vlastima bilo veoma stalo do visoke izlaznosti, što je predstavljeno kao dokaz da je Putin narodni kandidat.
Izlaznost na poslednjim izborima 2018. zvanično je bila 68 odsto, ali su međunarodni posmatrači prijavili nepravilnosti, poput ubacivanja više glasačkih listića u kutije.
U delovima okupirane Ukrajine koje Rusija naziva svojim „novim regionima“, birališta su otvorena 10 dana pre dana izbora, a društvene mreže su preplavljene reklamama koje pozivaju ljude da izađu na izbore.
Kada glasaju, imaju izbor – ili bolje rečeno privid izbora.
Osim ruskog lidera, na glasačkom listiću je bilo i još nekoliko imena.
Nikolaj Haritonov predstavljao je Komunističku partiju, i dalje drugu najpopularniju partiju u Rusiji, iako je prošlo više od 30 godina od pada Sovjetskog Saveza.
On podršku crpi iz male, ali lojalne baze onih koji su nostalgični za sovjetskom prošlošću.
Druga dva kandidata bili su Leonid Slucki iz nacionalističke LDPR i Vladislav Davankov iz Novih ljudi, navodno liberalne, pro-biznis stranke.
Uprkos njihovom veoma različitom političkom stavu, sva trojica u velikoj meri podržavaju politiku Kremlja – i nijedan nije imao šanse protiv aktuelnog predsednika.
Kandidaturu je podneo i Boris Nadeždin, koji je javno kritikovao politiku Kremlja, i dao je tračak nade opoziciono orijentisanim birača.
Bio je čest gost u emisijama na državnoj televiziji i bio je relativno kritičan prema ratu Moskve u Ukrajini.
Ali u zemlji u kojoj su mnogi osuđeni na zatvor jer su govorili protiv rata, on nije ni dobacio do glasačkog listića.
Hiljade ljudi stajalo je u redovima da mu daju potpis i podrže kandidaturu Nadeždina, ali su mu je ruske izborne vlasti odbile, tvrdeći da je više od 15 odsto potpisa bilo manjkavo.
Isključivanje Nadeždina iz trke ubilo je svaku mogućnost iznenađenja.
Uoči glasanja održane su televizijske debate u kojima Putin nije učestvovao.
Umesto toga, TV izveštavanje se usredsredilo na njegove unapred osmišljene sastanke sa radnicima u fabrikama, vojnicima i studentima, dok je njegovo obraćanje o stanju nacije krajem februara shvaćeno kao predizborni govor koji ima za cilj da ga predstavi kao čoveka iz naroda.
Iako je govorio i o ratu u Ukrajini, Putin se u većoj meri posvetio domaćim temama.
Možda je to bilo prećutno priznanje da su mnogi Rusi više zabrinuti problemima koji su bliži njihovoj kući nego uspesima Rusije na bojnom polju ili njenim beskrajnim sukobima sa Zapadom.
Ruski lider je predložio niz socijalnih mera, između ostalog modernizovani poreski sistem koji je bio „pravedniji“ za ruske porodice i podsticaje usmerene na povećanje stope nataliteta u državi koja je sve manja.
Govor je pružio uvid u mnoga pitanja sa kojima se Rusija suočava, među kojima je i siromaštvo i problemi u obrazovanju, infrastrukturi i zdravstvenoj zaštiti.
Za čoveka koji je 20 godina bio (i jeste) predsednik, Vladimir Putin se pokazao nesposobnim da reši mnoga od ovih pitanja.
Umesto toga, do 40 odsto ruskog budžeta u 2024. se troši na vojnu i nacionalnu bezbednost.
Mnoge od njegovih mera zahtevaju znatne novčane injekcije ili ulaganja, a Rusija ima ozbiljan problem sa korupcijom, što znači da sredstva često dopru do onih kojima su namenjena.
Ali svi ti problemi teško da će biti presudni na izborima za koje većina međunarodnih posmatrača očekuje da neće biti ni slobodni ni pošteni.
U nedostatku istinskog entuzijazma za glasanje, pojedini snimci iz predizborne kampanje iz ankete izazvali su mnogo komentara na društvenim mrežama, doimajući se skoro karikaturalnim.
Komunistička nada Nikolaj Haritonov prikazan je kako ljutito stiska pesnicu dok sluša najnovije vesti o nestabilnosti na trgovinskom tržištu.
„Probali smo kapitalizam, proigrali smo se i sad je dosta!“, izjavljuje on, marširajući preko Crvenog trga da bi seo na stolicu u Kremlju nakon zamišljene izborne pobede.
Naravno, ništa od toga se neće dogoditi.
U drugoj predizbornoj reklami, nacionalistički lider LDPR Leonid Slucki pokušava da se stavi u cipele svog prethodnika Vladimira Žirinovskog, koji je vodio stranku 30 godina do smrti pre dve godine.
Kada pomoćnica pokuša da zameni pločice sa imenima na stolu, Slucki joj odlučno kaže: „Ne, ne diraj ništa!“.
Sve to zapravo pokazuje koliko je srećan što ostaje epizodista u igri koju režira Vladimir Putin.
Julija Navaljna, udovica Alekseja Navaljnog, za čiju je smrt u zatvoru prošlog meseca okrivila „krvavog mafijaša“ Vladimira Putina, uoči izbora pozvala je pristalice da izađu na birališta i i glasaju za bilo koga osim za Putina.
„Moramo da iskoristimo dan izbora da pokažemo da postojimo i da nas ima mnogo“, rekla je ona u video poruci.
Autor: BBC na srpskom/bbc.com