Prevaranti su jedni od najmaštovitijih kriminalaca i prosto je neverovatno šta će sve uraditi i izmisliti da „očerupaju“ žrtve. Zajedničko im je da su odlični psiholozi i da znaju da „pročitaju“ ljude, ali po nekim znacima ih je moguće prepoznati.
Stara izreka kaže: „Ne postoji besplatan ručak“, ali tu izreku su zaboravile žrtve „Velje Pecenjare“ (ime poznato redakciji Nova.rs), prevaranta koji je harao srpskim drumovima, uzimao pare lakovernima, a jedan od aduta kojim je ubeđivao lakoverne bio je upravo besplatan ručak.
Naime, na društvenim mrežama pojavilo se upozorenje o izvesnom Velji, navodno vlasniku pečenjare, pa je tako dobio i nadimak Velja Pečenjara. Njegov način prevare je već bezbroj puta viđen u Srbiji, u pitanju je samo varijacija na temu. Naime, Velja je svoje žrtve pronalazio uglavnom na benzinskim pumpama na auto-putu. Kao iskusan prevarant, sa dugogodišnjom praksom, pažljivo bi izabrao žrtvu.
Kada bi odabrao žrtvu, Velja bi se dovezao luksuznom limuzinom, ulazio u ulogu i započinjao razgovor. Predstavljao bi se kao privatni preduzetnik, vlasnik pečenjare, koji je zaboravio kod kuće novčanik sa parama i dokumentima, a pošto je baš sada ostao bez goriva, potrebna mu je sitna pozajmica, od nekoliko hiljada dinara, kako bi napunio rezervoar i došao do kuće.
Posle uvodne priče, koja je udarala na humanost, saosećanje i solidarnosti, sledi drugi deo priče, koji je takođe važan instrument svakog prevaranta: obećanje dobiti. Naime, Velja Pečenjara bi dao svoj broj mobilnog telefona, ljudi bi mogli da zapišu i registarsku tablicu njegovog automobila, a uz vraćanje duga, kao dobar domaćin, Velja je obećavao da će doneti i kilo-dva pečenja. Prasećeg ili jagnjećeg, u znak zahvalnosti.
Naravno, kada bi ljudi posle pozvali telefonom Velju Pečenjaru, shvatili bi da nema ništa ni od vraćanja para, ni od pečenja. Broj prevarenih nije poznat, ali dve zrtve su se javile redakciji portala Nova.rs. Nakon što je objavljen tekst o Velji Pečenjari, stigla im je uplatnica kojom im je Velja uplatio novac koji im je uzeo. Od pečenja, ipak, nije bilo ništa.
Ova prevara sa pečenjem je samo varijacija na temu, na staru prevaru kojom se već decenijama „šišaju“ lakoverni, a to je stranac, uglavnom Arapin, sa pokvarenim automobilom. Zvuči neverovatno, ali sa vremena na vreme još uvek poneko nasedne na tu prastaru prevaru.
Sistem je jednostavan, lakovernoj žrtvi prilazi stranac, koji srpski ne priča, a engleski jedva. Objašnjava da mu se pokvario automobil, a da mora hitno da otputuje i da mu majstor traži nekoliko hiljada dinara da otkloni kvar. Bogati stranac bi tada skinuo sa vrata masivan zlatni lanac, koji vredi nekoliko hiljada evra i koji je porodično nasleđe i dao ga u zalog, dok ne vrati novac. Žrtve bi se radovale kada im se „Arapin“ ne bi javio, ali kada bi otišli u zlataru, čekalo bi ih neprijatno iznenađenje, jer bi ustanovili da im je, umesto zlata, poturena bezvredna bižuterija.
To nisu jedine prevare koje su vozače vrebale na srpskim putevima. Opšte je poznato da bi se svaki vozač pre dogovorio sa saobraćajcem nego platio kaznu. To su pojedini prevaranti iskoristili.
Tako su se na srpskim auto-putevima pre nekoliko godina krstarili i lažni presretači.
Poslednji takav slučaj zabeležen je u aprilu ove godine kada su u Čačku uhapšeni U.M. (26) i N.M. (35) osumnjičeni za lažno predstavljanje i ugrožavanje sigurnosti. Oni su BMW koji su koristili, opremili blinkerima i zaustavljali žrtve, predstavljajući se kao policajci. Njihove žrtve su uglavnom bile stranci, jer oni gledaju samo što pre da plate kaznu i prođu kroz Srbiju.
Da bi neko izigravao presretača, koji voze civilne automobile, potrebno je samo da ima solidan automobil, blinkire može da kupi na buvljaku i potrebna je velika doza drskosti i bezobrazluka. To je poprimilo takve razmere da je čak i srpska policija izdala saopštenje tim povodom.
„Ministarstvo unutrašnjih poslova podseća građane, kako ne bi bili žrtve lica koja se lažno predstavljaju kao policajci, pogotovo u saobraćaju, da svi saobraćajni policajci nose uniformu, na levoj strani uniforme u visini grudi imaju značku policije, a na desnoj oznaku sa prezimenom i brojem olicijskog službenika koji mora odgovarati broju službene legitimacije, :Građani koji su zaustavljeni u kontroli saobraćaja zbog izvršenog prekršaja imaju pravo da zatraže uvid u video zapis na kom se mogu videti vozilo kojim je izvršen prekršaj, registarski broj, kao i ostala obeležja prekršaja, bilo da li je prekršaj dokumentovan ručnim radarom, ili radarom koji je ugrađen u vozilo bez spoljnih obeležja policije, takozvani presretač“, navedeno je u saopštenju.
Ono što prevaranti vrlo dobro znaju, a žrtvama ne ide na ruku, je što se prevara do 5.000 dinara računa kao sitno delo.
Iako je zaprećena novčana globa ili zatvorska kazna do 6 meseci, ovo delo se goni po privatnoj tužbi, a većina žrtava zbog dužine sudskog procesa i ne podnosi krivičnu prijavu.
Izvor: Nova.rs