„Ne trči pred rudu“ kažemo često nekome ko je brzoplet, ko izleće sa nekom izjavom u nevreme, ili onome ko radi nešto preuranjeno, nepromišljeno, brzopleto.
Ovaj izraz koristimo i da opišemo situaciju u kojoj se neko nepotrebno, neumesno upliće ili meša u nešto.
Frazem „Ne trči pred rudu“ koristimo kada dajemo savete jedni drugima da budemo strpljivi, odmereni, promišljeni i da dobro razmislimo pre neko što nešto kažemo ili uradimo. Ova izreka je samo jedna u nizu koja se prenosila s kolena na koleno, te ne čudi činjenica kad kažemo: „moja baba je imala običaj da kaže…“
Ali, odakle ruda u ovom kontekstu i zašto ispred nje ne treba trčati?
Duži oblik ovog frazema glasi „Ne trči, ko ždrebe, pred rudu“, ali se češće u svakodnevnom govoru izostavi ždrebe.
U ovom kontekstu ruda nije tip stene, već predmet koji su ljudi u selu koristili prilikom poljoprivrednih radova. Za gradsku decu ovaj termin možda i nije poznat, ali zato smisao „ne trče pred rudu“ uglavnom znaju.
Po Rečniku Matice srpske ruda je uzdužna poluga uglavljena u prednju osovinu zaprežnih kola, uz koju se prežu konji, volovi i sl.
„Ako uzmemo u obzir da bi pun oblik ovog izraza mogao da glasi trči kao tele pred rudu, onda možemo da zaključimo da je izraz verovatno nastao u narodu na osnovu slike mladog, neiskusnog teleta koje trčkara oko majke, pa neoprezno izleće ispred volova koji upregnuti u rudo vuku kola. Pošto su u rudo upregnute jake i teške vučne životinje, onda izleteti ispred njih nije nimalo zdrava i bezbedna aktivnost. Takođe, izgleda da se možda poneko i udario ili nezgodno nabio na rudu kada bi kola naglo stala, pa je možda i odatle potekla ova etimologija“, navode jezički stručnjaci na portalu jezikofil.rs
Izvor: Danas.rs