Bele kuće okupane suncem, plavi kapci i vrata, uske uličice i more u pozadini – teško da postoji prizor koji više podseća na leto u Grčkoj. Međutim, čuvena kombinacija bele i plave nije nastala samo zato što izgleda savršeno na fotografijama. Iza nje se kriju tradicija, klima i vrlo praktični razlozi.
Dovoljna je samo jedna fotografija bele kućice sa jarkoplavim vratima da poželimo da spakujemo kofere i krenemo put Grčke.
Ovaj prizor postao je jedan od simbola grčkog leta – bele fasade koje blistaju pod mediteranskim suncem, plavi prozori i kapci, kamene uličice, bugenvilije i beskrajno Egejsko more u pozadini.
I mada sve izgleda kao da je pažljivo osmišljeno kako bi se uklopilo u savršenu razglednicu, priča o plavo-belim kućama zapravo je mnogo starija. Grci nisu birali ove boje samo zbog lepote.
Zašto su grčke kuće bele?
Razlog je pre svega praktičan. U zemlji u kojoj tokom leta sunce nemilosrdno prži, bela fasada ima veliku prednost – reflektuje sunčevu svetlost i pomaže da se kuća manje zagreva.
Pre nego što su klima-uređaji postali deo svakodnevice, stanovnici mediteranskih krajeva morali su da pronalaze jednostavne načine da svoje domove učine prijatnijim tokom vrelih meseci.
Krečenje je bilo jedno od rešenja. Kreč je bio pristupačan, jednostavan za upotrebu, davao je kućama uredan i čist izgled, a tradicionalno je cenjen i zbog svojih higijenskih svojstava.
Tako je bela boja, osim što danas izgleda neverovatno lepo pod grčkim suncem, imala sasvim praktičnu svrhu.
A zašto su vrata i prozori baš plavi?
Tu priča postaje još zanimljivija.
Na mnogim grčkim ostrvima, posebno na Kikladima, plava je bila relativno jednostavan i pristupačan izbor za bojenje drvenih delova kuće. Za vrata, prozore i kapke koristili su se plavi pigmenti, a karakteristična nijansa često se povezuje sa tradicionalnim sredstvom poznatim kao „loulaki“.
Umesto skupih boja, stanovnici su koristili ono što im je bilo dostupno. Tako je iz praktičnosti nastala estetika koju danas prepoznaje gotovo ceo svet.
A teško je zamisliti boju koja bi se bolje uklopila u okolinu – plava vrata i kapci gotovo se stapaju sa nijansama Egejskog mora i vedrog grčkog neba.
Plava boja za Grke ima i posebno značenje
Plava se u grčkoj tradiciji vezuje za more i nebo, spokoj i harmoniju, dok u narodnim verovanjima može imati i zaštitnu simboliku.
Tu je, naravno, i još jedna očigledna asocijacija – grčka zastava. Upravo plava i bela dominiraju na njoj, pa je ova kombinacija tokom vremena postala snažno povezana i sa identitetom zemlje.
Zato danas deluje gotovo nezamislivo razdvojiti grčka ostrva od prizora belih fasada i plavih kapaka.
Plavo-bela kombinacija danas je jedan od najfotografisanijih motiva sa grčkih ostrva. Kada se tome dodaju ružičaste bugenvilije, kamene staze i pogled na more, jasno je zašto su upravo ovakvi prizori postali sinonim za savršen mediteranski odmor.
Ali, nisu sve kuće u Grčkoj belo-plave
Ako ste putovali različitim delovima Grčke, verovatno ste primetili da nisu baš svuda vrata i prozori plavi.
Prepoznatljive belo-plave kuće naročito se vezuju za Kiklade, dok se arhitektura u drugim krajevima zemlje značajno razlikuje. Negde dominiraju kamene fasade, negde zemljani tonovi, a kapci i vrata mogu biti zeleni, crveni, braon ili u drugim bojama.
Ipak, tokom 20. veka upravo je spoj bele i plave postao jedan od najprepoznatljivijih simbola grčkog turizma. Toliko je snažno povezan sa slikom grčkog leta da se tradicionalna estetika čuva i danas, čak i na novijim objektima.
Najlepši „dekor“ Grčke zapravo ima dugu istoriju
Ono što danas doživljavamo kao savršenu scenografiju za fotografiju sa odmora nastajalo je iz mnogo jednostavnijih razloga.
Klima, dostupni materijali, svakodnevne potrebe stanovnika i lokalna tradicija zajedno su oblikovali izgled koji je vremenom postao zaštitni znak grčkih ostrva.
Zato, kada sledeći put budete šetali uskim ulicama nekog grčkog ostrva i zastanete ispred bele kuće sa jarkoplavim vratima da napravite fotografiju, setite se – taj prizor nije nastao samo da bi bio lep. Iza njega se kriju generacije tradicije i jedan sasvim praktičan način života pod vrelim mediteranskim suncem.
Tekst: Svetlana Nenadović Glušac
Foto: Svet Dijaspore / S.N.