Čaj od kratoma, biljnog proizvoda koji se relativno lako može nabaviti u specijalizovanim prodavnicama i preko interneta, našao se u centru pažnje austrijskih lekara nakon dramatičnog slučaja u Innsbrucku (Insbruk). Zdravom 22-godišnjem muškarcu srce je dva puta stalo, a toksikološke analize pokazale su veoma visoku koncentraciju mitraginina – jednog od glavnih aktivnih sastojaka kratoma. Lekari upozoravaju da oznaka „biljno“ ne znači automatski i „bezopasno“.
Slučaj koji su opisali lekari Univerzitetske klinike u Insbruku predstavlja, prema njihovim navodima, prvi zabeleženi slučaj srčanog zastoja u Austriji povezanog sa izolovanim trovanjem kratomom.
O slučaju su Jonas Dunz (Jonas Dunc) sa Universitätsklinik für Anästhesie und Intensivmedizin Innsbruck (Univerzitetska klinika za anesteziologiju i intenzivnu medicinu u Insbruku) i njegove kolege izvestili u stručnom časopisu „Wiener klinische Wochenschrift (Bečki klinički nedeljnik).
„Izveštavamo o prvom slučaju srčanog zastoja u Austriji povezanog sa izolovanim trovanjem kratomom kod mladog muškarca. Toksikološka analiza krvi potvrdila je sumnju i pokazala značajno povišene koncentracije mitraginina“, naveli su lekari.
Njihova poruka je ozbiljna: iako kratom ima reputaciju supstance relativno niskog rizika, njegova upotreba može biti povezana sa teškim, pa i potencijalno smrtonosnim neželjenim posledicama.
Šta je kratom i zbog čega se koristi?
Kratom se dobija od listova drveta Mitragyna speciosa, poreklom iz jugoistočne Azije. Proizvodi od ove biljke mogu se naći u obliku praha, kapsula ili preparata od kojih se priprema čaj.
Na internetu se kratom često predstavlja kao biljna alternativa za različite tegobe, uključujući bolove, anksioznost ili simptome depresije. Upravo takve tvrdnje zabrinjavaju zdravstvene institucije, jer bezbednost i efikasnost kratoma u lečenju bolesti nisu dovoljno ispitane.
Nemački Bundesinstitut für Arzneimittel und Medizinprodukte – BfArM (Savezni institut za lekove i medicinska sredstva), odnosno Savezni institut za lekove i medicinske proizvode, upozorio je u julu 2025. građane na korišćenje kratoma u medicinske svrhe.
Institut je tada naglasio da bezbednost i efikasnost kratoma još nisu dovoljno ispitane, iako se na internetu reklamira kao biljno sredstvo protiv bolova, upala, kašlja, anksioznosti, depresije i drugih zdravstvenih problema.
Nemačke organizacije za zaštitu potrošača takođe su upozoravale da kratom u prahu nije legalan dodatak ishrani i da može izazvati zavisnost i opasne neželjene efekte.
Pronađen bez svesti i pulsa
Slučaj iz Insbruka pokazuje koliko posledice mogu biti ozbiljne.
Prema izveštaju lekara, 22-godišnji muškarac iznenada se srušio u svom stanu. Cimer ga je pronašao bez svesti, sa grčevima i bez pulsa i odmah započeo osnovne mere reanimacije.
Kada je stigao lekar hitne pomoći, potvrđen je srčani zastoj.
Posle približno četiri minuta masaže srca i primene adrenalina, srce je ponovo počelo da radi i cirkulacija je uspostavljena.
Ali opasnost nije prošla.
Mladić je ubrzo doživeo još jedan srčani zastoj.
Lekari su intenzivirali reanimaciju i uspeli da mu ponovo uspostave srčanu i cirkulatornu funkciju. Intubiran je i, uz mehaničku masažu srca, prevezen u Univerzitetsku kliniku u Insbruku.
Lekari u početku nisu mogli da pronađu uzrok
Posebno zabrinjava činjenica da je reč bila o mladom čoveku koji je do tada smatran zdravim.
Opsežne medicinske pretrage, prema izveštaju, nisu pokazale ozbiljnu osnovnu bolest koja bi mogla da objasni zbog čega je 22-godišnjaku iznenada stalo srce.
Ni prve toksikološke analize krvi nisu dale odgovor.
Nisu pronađeni pokazatelji koji bi upućivali na alkohol, sedative, tablete za spavanje ili antidepresive. Analiza urina nije pokazala prisustvo amfetamina, kokaina ili opijata, uz izuzetak fentanila koji je korišćen kao lek protiv bolova tokom medicinskog zbrinjavanja.
Tada se pojavio podatak koji je istragu usmerio u drugom pravcu.
Pacijent je lekarima rekao da je konzumirao čaj od kratoma.
U krvi pronađena visoka koncentracija mitraginina
Nakon informacije o konzumiranju kratoma urađene su ciljane toksikološke analize.
Rezultat je pokazao koncentraciju mitraginina od čak 500 mikrograma po litru krvne plazme.
Mitraginin je jedan od glavnih aktivnih sastojaka kratoma i deluje na više receptorskih sistema u ljudskom organizmu, uključujući opioidne receptore.
Autori stručnog izveštaja ovaj rezultat uporedili su sa podacima globalne analize 156 smrtnih slučajeva povezanih sa kratomom, u kojoj je zabeležena srednja koncentracija od 398 mikrograma mitraginina po litru krvne plazme.
To poređenje, međutim, ne znači da postoji jednostavna granica koncentracije iznad koje će kratom nužno izazvati smrt. Toksični efekti mogu zavisiti od količine, sastava proizvoda, eventualnog prisustva drugih supstanci, zdravstvenog stanja i individualnih karakteristika osobe.
Puls mu padao na samo 25 do 30 otkucaja
Problemi mladog pacijenta nisu prestali nakon uspešne reanimacije.
Tokom bolničkog lečenja ponavljale su se epizode izrazito usporenog rada srca. Puls mu je u pojedinim trenucima padao na samo 25 do 30 otkucaja u minuti.
Stanje je bilo dovoljno ozbiljno da su lekari odlučili da mu ugrade srčani pejsmejker.
Pacijent je privremeno imao i blaže neurološke probleme, ali se njegovo stanje postepeno popravljalo.
Tek posle dve nedelje lečenja otpušten je iz bolnice, bez daljih posledica, navodi se u medicinskom izveštaju.
„Prirodno“ ne znači i bezopasno
Slučaj iz Austrije posebno je značajan zbog rasprostranjenog uverenja da su proizvodi biljnog porekla sami po sebi bezbedni.
To nije pravilo.
Biljke mogu sadržati snažne farmakološki aktivne supstance, dok količina aktivnih sastojaka u proizvodima koji nisu strogo kontrolisani može znatno da varira. Dodatni rizik može predstavljati kombinovanje sa lekovima, alkoholom ili drugim psihoaktivnim supstancama.
Kod kratoma efekti mogu zavisiti i od unesene količine. Njegovi aktivni sastojci imaju složeno dejstvo na centralni nervni sistem, zbog čega zdravstvene institucije upozoravaju na mogućnost neželjenih reakcija, razvoja zavisnosti i trovanja.
Zbog toga proizvod koji se reklamira kao „biljni“ ili „prirodni“ ne treba automatski smatrati bezbednim ili medicinski proverenim.
U SAD broj prijavljenih trovanja naglo porastao
Lekari iz Insbruka upozoravaju i na situaciju u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je kratom poslednjih godina postao veoma popularan.
Prema podacima koje autori navode iz američkog National Poison Data System (Nešenel Pojzon Dejta Sistem), odnosno Nacionalnog sistema podataka o trovanjima, procenjuje se da kratom godišnje koristi oko dva miliona odraslih Amerikanaca.
Broj prijavljenih trovanja povezanih sa kratomom, prema podacima koje navode autori, između 2015. i 2025. godine povećao se dvanaest puta.
Tokom 2025. registrovana su 3.434 takva slučaja, dok su u posmatranom desetogodišnjem periodu prijavljena ukupno 233 smrtna ishoda povezana sa kratomom.
Važno je, međutim, razlikovati izraz „povezano sa kratomom“ od tvrdnje da je kratom u svakom od tih slučajeva bio jedini ili neposredni uzrok smrti. U toksikološkim slučajevima mogu biti prisutne i druge supstance, lekovi ili zdravstveni faktori.
Slučaj iz Insbruka kao ozbiljno upozorenje
Jedan medicinski slučaj sam po sebi ne može da pokaže koliko je srčani zastoj čest među korisnicima kratoma, niti znači da će svaka osoba koja ga konzumira doživeti ozbiljne komplikacije.
Ali slučaj 22-godišnjaka iz Insbruka ukazuje na nešto što ne bi trebalo zanemariti: biljna supstanca koja se relativno lako nabavlja može imati snažno dejstvo na organizam i biti povezana sa stanjem opasnim po život.
Poseban oprez potreban je kod proizvoda nepoznatog sastava i koncentracije, kao i kod njihovog kombinovanja sa lekovima, alkoholom ili drugim psihoaktivnim supstancama.
U slučaju gubitka svesti, grčeva, izrazito usporenog ili nepravilnog rada srca, otežanog disanja ili drugih teških simptoma nakon konzumiranja kratoma ili sličnih preparata potrebno je odmah pozvati hitnu medicinsku pomoć.
Poruka lekara iz Insbruka zato prevazilazi ovaj pojedinačni slučaj: to što je neki proizvod lako dostupan nije dokaz da je bezbedan, baš kao što oznaka „prirodno“ nije garancija da ne može ozbiljno da ugrozi zdravlje.
Tekst: S.N.G.
Foto: Svet Dijaspore / AI