Šta ako Nemačka tokom zime ostane bez struje jer je mreža preopterećena ili jer se nađe na meti sabotaža? Sve više stručnjaka misli da je scenario takozvanog „blekauta“ realan, dok drugi to odbacuju kao „paničarenje“.
Ljudi u Nemačkoj su „za sada neiskusni sa krizama i katastrofama“, upozorava Helmut Dedi, prvi čovek nemačke Konferencije gradova. „Blekaut je realan scenario“, kaže on za Zidojče cajtung (Süddeutsche Zeitung).
Nemačku su u samo dve godine pogodile povremene nestašice izazvane pandemijom i lokdaunom, te ratom u Ukrajini, a zapad zemlje potresle su razorne stogodišnje kiše. Pa opet, Dedi smatra da stanovništvo nije dobro pripremljeno i traži kampanju Vlade kako bi svima bilo jasno kako da „pomognu sami sebi“ ako dotle dođe.
Bivši major austrijske vojske Herbert Zaurug jedan je od vodećih stručnjaka za „blekaut“. I on misli da se opasnost od velikih nestanaka struje u Evropi uzima olako.
„Poslednjih meseci imamo nagomilane probleme raznih vrsta koji će se narednih sedmica verovatno još zaoštriti“, kaže on za portal nemačkog javnog servisa Tagesšau (Tagesschau) i nabraja: manjak gasa, sabotaža Severnog toka, ispadanje francuskih nuklearki sa mreže, suša koja smanjuje proizvodnju iz hidrocentrala širom Evrope“.
Kao holivudska distopija
Duži izostanak električne energije Nemačku bi teško pogodio, piše Tagesšau (Tagesschau). Bez struje najčešće nema vode, supermarketi bi morali da se zatvore, gradski saobraćaj i dobar deo vozova ne bi funkcionisali, a malo koja benzinska pumpa uopšte ima agregate. Prema izveštaju javnog servisa SWR, mnoge lokalne samouprave spremaju „okupljališta“ za slučaj da građani ostanu bez interneta, radija i televizije.
Postojaće mesta na kojima se mogu razmeniti informacije i dobiti pomoć.
Ukazuje se na preporuke Saveznog zavoda za sprečavanje katastrofa da svako domaćinstvo stvori zalihe hrane za barem deset dana i ima po dva litra tečnosti za svaki dan po članu domaćinstva. Doduše, te preporuke su uvek na snazi, a ne samo pred ovu zimu. U njima se građani pozivaju da imaju dovoljno sveća, šibica, baterijskih lampi.
Medijski opisi idu i do granice scenarija za filmove o zombijima i apokalipsi. Tako list Velt (Die Welt) prenosi da već posle 48 sati bez struje počinju da umiru životinje na masovnim farmama, jer ih je previše da bi se ručno opskrbile. Ljudi bi mogli pokušati da greju stanove otvorenim plamenom, što vodi požarima.
Kroz nekoliko dana, piše Velt (Die Welt), ljudi bi potrošili keš koji imaju (kartice ne rade) na ono što uopšte mogu da kupe. A onda bi moglo doći do haranja i pljačke.
Priprema za sabotaže
Mnogi bi rekli da je sve to preterivanje holivudskog tipa. Jer, jedna studija koju su izradila četiri velika ponuđača električne energije, simulira razne opcije – zavisno od toga koliko bi zima bila hladna, i koliko je energije dostupno. Prema toj studiji, u najgorem slučaju bi deo Nemačke mogao da ostane bez struje na par sati i to u februaru.
Blekaut – dakle višednevni nestanak energije – prema autorima zapravo nije moguć. U jednom komentaru lista Osttiringer cajtung čak se piše o „histeriji“ i „paničarenju“.
A opet, jedna od opcija koje se ne mogu predvideti je sabotaža. Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer rekla je da je prioritet borba protiv eventualnih sabotaža kritične infrastrukture.
„Ruska agresija protiv Ukrajine je označila smenu epoha i na polju unutrašnje bezbednosti. Pripremamo se za to“, navela je Fezer za Zidojče cajtung.
Prošle sedmice je na meti sabotaže bila nemačka železnica. Vozovi su satima uglavnom mirovali na celom severu zemlje, a uzrok su bili presečeni komunikacioni kablovi u Berlinu i na zapadu zemlje. Počinioci još nisu nađeni.
Izvor: DW via rs.N1info.com