Evropska unija sprema dosad jedan od najambicioznijih pokušaja da ograniči pristup dece društvenim mrežama. Prema planu koji je najavila predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen, mlađi od 13 godina ne bi smeli da koriste društvene mreže, dok bi za tinejdžere važila posebna pravila, roditeljski nadzor i vremenska ograničenja. Novi EU Kids Act trebalo bi da prebaci znatno veći deo odgovornosti za bezbednost maloletnika na same tehnološke kompanije.
Evropa ulazi u novu fazu regulisanja društvenih mreža. Posle godina rasprava o tome koliko vremena deca provode pred ekranima, kakav uticaj algoritmi imaju na njih i ko je odgovoran za sadržaj koji im se prikazuje, Evropska komisija najavljuje konkretne starosne granice.
Ursula von der Leyen predstavila je osnovne principe novog sistema 16. septembra, tokom govora o stanju Unije pred Evropskim parlamentom u Strazburu.
Poruka je bila nedvosmislena: „Nema društvenih mreža za mlađe od 13 godina. Nema ličnih naloga za mlađe od 15 godina.“
Od 13. do 15. godine samo „mini nalozi“
Prema modelu koji je predstavila predsednica Evropske komisije, deca između 13 i 15 godina neće moći samostalno da otvaraju i koriste klasične naloge na društvenim mrežama.
Za njih su predviđeni takozvani „mini nalozi“, koje bi postavljali i nadzirali roditelji ili staratelji. Takvi profili imali bi ograničene funkcije, a vreme korišćenja društvenih mreža bilo bi ograničeno na jedan sat dnevno.
„Svaki uzrast ima svoje specifične osetljivosti. Zato će svaki imati nivo zaštite prilagođen tom uzrastu“, objasnila je Ursula von der Leyen predstavljajući koncept budućih pravila.
Time bi se u evropsko zakonodavstvo praktično uveo stepenasti sistem: potpuna zabrana pristupa društvenim mrežama za najmlađe, kontrolisan pristup za decu od 13 do 15 godina i posebne bezbednosne obaveze platformi za starije tinejdžere.
Nova pravila i za tinejdžere od 15 do 18 godina
Ni navršenih 15 godina, međutim, prema planu Evropske komisije, neće značiti da društvene mreže mogu maloletnicima da nude iste funkcije kao odraslim korisnicima.
Za korisnike između 15 i 18 godina platforme bi morale da poštuju princip „safe design“, odnosno da svoje proizvode i način njihovog funkcionisanja prilagode bezbednosti maloletnika.
To bi moglo da ima posebno veliki značaj za algoritme preporuka, funkcije koje podstiču dugo zadržavanje korisnika na platformi i načine na koje se maloletnicima prikazuje potencijalno štetan ili ekstreman sadržaj.
Evropska komisija polazi od toga da odgovornost više ne može da bude samo na roditeljima i deci.
Brisel želi da prebaci teret dokazivanja na Big Tech
Jedan od politički najznačajnijih delova najave odnosi se upravo na odgovornost tehnoloških kompanija.
Ursula von der Leyen poručila je da EU želi da „obrne teret dokazivanja“: platforme bi ubuduće morale da pokažu da su njihovi proizvodi bezbedni za maloletnike.
„Mnogi smatraju da je moć Big Tech kompanija ogromna i da ju je nemoguće vratiti unazad. Ja se s tim ne slažem“, poručila je predsednica Evropske komisije.
Navela je da Evropa ne mora da prihvati funkcije dizajnirane tako da stvaraju zavisnost, uvlačenje dece u sve ekstremnije sadržaje niti zloupotrebu fotografija devojčica za pravljenje seksualizovanih sadržaja pomoću veštačke inteligencije.
Suštinu evropskog pristupa sažela je porukom da pravila određuje Evropa, a ne velike tehnološke kompanije.
Kako će platforme znati koliko korisnik ima godina?
Jedno od najtežih praktičnih pitanja biće provera starosti korisnika.
Zabrana za mlađe od 13 godina i posebni nalozi za decu mlađu od 15 teško mogu da funkcionišu ukoliko platforme nemaju pouzdan način da utvrde koliko korisnik zaista ima godina.
Upravo zbog toga evropski plan podrazumeva razvoj i širu primenu sistema za proveru uzrasta. To, međutim, otvara novu dilemu: kako proveriti godine korisnika, a istovremeno zaštititi njegovu privatnost i ne prikupljati više ličnih podataka nego što je neophodno.
Francuski Le Monde navodi da bi efikasnost novog sistema upravo u velikoj meri zavisila od takvih mehanizama provere uzrasta.
Zašto EU sada pooštrava pravila?
Evropska komisija već duže vreme razmatra posledice koje društvene mreže i njihovi algoritmi mogu imati na decu.
Ursula von der Leyen je još u julu, nakon rada posebnog panela stručnjaka za bezbednost dece na internetu, govorila o problemima kao što su gubitak sna, anksioznost, depresija, cyberbullying i izloženost štetnim sadržajima.
Prema podacima koje je tada predstavila, mladi u Evropi provode između četiri i šest sati dnevno pred ekranima, dok je gotovo 60 odsto mlađe dece iskusilo neki oblik emocionalnih ili psihosocijalnih problema na internetu.
Zbog toga se evropska rasprava sve manje vodi samo oko pitanja koliko dugo dete koristi telefon, a sve više oko načina na koji su same platforme napravljene i algoritama koji odlučuju šta će dete sledeće videti.
Francuska i Grčka među državama koje su tražile evropsko rešenje
Pritisak da se uvedu zajednička pravila nije došao samo iz Evropske komisije.
Francuska i Grčka bile su među državama koje su insistirale na snažnijem evropskom odgovoru i jasnijim starosnim granicama za pristup društvenim mrežama.
Problem za EU je i to što različita nacionalna pravila mogu da naprave regulatorni mozaik u kojem ista platforma podleže različitim zahtevima od jedne države članice do druge.
Zajednički evropski okvir trebalo bi da uvede jedinstveniji standard za tržište od gotovo 450 miliona stanovnika i istovremeno spreči da zaštita deteta zavisi od toga u kojoj članici EU živi.
Evropa prati i iskustva drugih zemalja
Brisel prilikom pripreme novih pravila ne posmatra samo evropska iskustva. Ursula von der Leyen navela je da je Evropska komisija razgovarala sa mladima i analizirala modele zemalja koje su već krenule putem ograničavanja pristupa društvenim mrežama, posebno Australije.
Slične rasprave vode se i u drugim državama, dok se pitanje minimalne starosti za društvene mreže sve više pretvara iz teme roditeljskog vaspitanja u pitanje javne politike i regulacije tehnoloških kompanija.
Predlog još nije konačan zakon
Iako su najavljene mere veoma konkretne, važno je naglasiti da nova pravila još nisu stupila na snagu.
Evropska komisija trebalo bi da detalje EU Kids Act predstavi u četvrtak. Nakon toga sledi evropska zakonodavna procedura i pregovori u kojima će učestvovati Evropski parlament i države članice u Savetu EU.
To znači da pojedini detalji mogu biti promenjeni pre nego što propis dobije konačan oblik.
Pred Briselom će biti i niz praktičnih pitanja: kako pouzdano proveravati uzrast, kako zaštititi privatnost dece, šta će tačno podrazumevati „safe design“, koje funkcije će morati da budu isključene za maloletnike i na koji način će se kontrolisati da li tehnološke kompanije zaista poštuju nova pravila.
Kazne bi mogle ozbiljno da pogode tehnološke gigante
Prema informacijama koje prenosi Financial Times, novi režim zaštite dece nadovezuje se na postojeći evropski sistem regulacije digitalnih platformi, u kojem ozbiljno kršenje pravila može dovesti do kazni koje dosežu do šest odsto globalnog godišnjeg prihoda kompanije.
To je posebno značajno za najveće platforme, jer bi potencijalne kazne mogle da se mere milijardama evra.
Najava EU Kids Act zato nije samo još jedna kampanja kojom se roditeljima savetuje da deci ograniče vreme pred ekranom. Brisel pokušava da promeni samu raspodelu odgovornosti: od roditelja i maloletnih korisnika prema kompanijama koje projektuju platforme, algoritme i načine na koje se sadržaj preporučuje.
Za porodice iz Srbije i regiona koje žive u državama Evropske unije, tema ima i neposredan značaj. Ukoliko predloženi model bude usvojen, nova pravila primenjivaće se širom EU i direktno će uticati na način na koji njihova deca otvaraju i koriste naloge na društvenim mrežama.
Pred Evropom je zato mnogo šira rasprava od pitanja da li dete sme da ima Instagram ili TikTok. Ključno pitanje postaje ko snosi odgovornost za digitalno okruženje u kojem evropska deca svakodnevno odrastaju — porodica, država ili tehnološke kompanije koje su to okruženje napravile.
Tekst: Svet Dijaspore / S.N.G.
Izvori: EU Commission, Financial Times, Le Monde, Euractiv, ANSA, EFE, ORF
Foto: Svet Dijaspore / AI