Sonja Ristić Blažić, internista i kardiolog, kaže da svaka osoba koja je imala kovid – čak i ukoliko se radi o lakšem ili asimptomatskom obliku – treba da ode na preventivni kardiološki pregled sa ultrazvukom. Rizik od oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti znatno je skočio kod pacijenata koji su preležali kovid, i to ne samo kod onih sa težom kliničkom slikom, ne samo kod starijih, niti kod onih koji imaju faktore rizika, rekla je u Danu uživo doktorka.
Objavljena je nova studija koja povezuje porast broja srčanih udara s posledicama kovida-19. Studija je objavljena u časopisu Journal of Medical Virology. Istraživači su otkrili da su se ukupni srčani udari povećali za sve starosne grupe od početka pandemije za 14 posto. Do druge godine pandemije (2022. godine), srčani udari za starosnu grupu 45-64 porasli su za 19,6 posto, a za grupu od 65 godina i stariju za 13,7 posto. Međutim, mlađa starosna grupa (25. godine do 44) imala je najveći porast od skoro 30 posto.
Rizik od oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti znatno je skočio kod pacijenata koji su preležali kovid, ne samo sa težom kliničkom slikom već i kod osoba koje su imale lakši klinički oblik i ne samo kod starijih, već i kod mlađih od 65 godina, čak i ako ne postoje neki rizikofaktori, kao što su šećerna bolest i gojaznost, navodi Sonja Ristić Blažić, kardiolog.
Doktorka kaže da su urađene brojne velike studije. Navela je da je prošle godine na Vašingtonskom univerzitetu sprovedena velika studija koja je obuhvatila 150.000 ispitanika, a poredila se grupa pacijenata koja je preležala kovid sa kontrolnom grupom onih koji nisu. „I zaista su podaci ubedljivi – kovid targetira kardiovaskularni sistem, on jeste kriv za skok i porast u oboljevanju od srčanih bolesti“, navodi gošća N1.
Kovid je, kaže doktorka, bolest sa 100 lica, ali kad je u srce u pitanju – češća je pojava aritmija, pojava upale srčanog mišića, dolazi do sklonisti ka trombozi svih krvnih sudova pa i srčanih, „a to je supstrat za infarkt ili tromboza moždanih arterije što je supstrat za šlog, a dolazi do pojave srčane slabosti…
Agresivniji je po srce upravo zbog sklonosti ka trombozi i otud infarkt i šlog, dodaje gošća Dana uživo. Ističe da je iza nas period kada smo se svi malo kretali, bili izolovani, bili pod stresom. To je bio jedan period koji je nalagala epidemiološka situacija – bila je jedna opšta psihoza koja je bila okidač za loše navike, svi su nešto kuvali, dodaje. A pacijenti nisu mogli da dođu do svojih lekara, iako su imali tegobe, jer su mnoge bolnice pretvorene u kovid bolnice, neki su se plašili da odu kod doktora da se ne zaraze pa su trpeli tegobe, nabraja doktorka, podsećajući i na to da su i kardiohirurške operacije odlagane.
Nije samo kovid kao takav, već i sve te brojne okolnosti su dovele do jednog skoka i porasta rizika, dodala je.
Zato treba obratiti pažnju na bol u sredogruđu, zamor, nedostatak vazduha… Doktorka dodaje da ljudi sa šećernom bolesti čak i ne mora da imaju bol u grudima, već te druge simptome kardiovaskularnog problema.
Savetuje preventivni kardiološki pregled sa UZ srca i eventualno da se uradi krvna slika. I to svaka osoba – koja je imala i teži i lakši pa čak i asimptomatski oblik.
Osvrćući se na rezultat istraživanja koja ukazuje na to da je grupa od 25. godine do 44. imala najveći porast kad su u pitanju kardiovaskularni problemi, od skoro 30 posto, doktorka kaže da bi taj podatak mogao da se objasni time što su se mladi ludi u periodu strogih epidemioloških mera više okupljali, pa i zaražavali i prenosili bolest, svakako imali lakše slike i kad su popustile mere – vraćali su se sportskim aktivnostima i ne pregledavši se. I to su sve faktori koji su doprineli negativnoj statistici, dodaje.
I kako zaključuje Sonja Ristić Blažić – ne mora da znači da svaka osoba koja je imala kovid obavezno ima i srčane tegobe. A i ako jeste, situacija je od slučaja do slučaja različita, dodaje.
Izvor: N1 Beograd