Petnaestogodišnji učenici u Evropskoj uniji pokazuju nedovoljno dobre rezultate u sva tri ključna područja primene znanja i sve više zaostaju za učenicima u ostalim razvijenim zemljama, pokazuje analiza rezultata najnovijeg testiranja PISA, obavljenog prošle godine, koju je upravo objavila EU.
„Nalazi EU pokazuju da učenici postižu nedovoljno dobre rezultate u sva tri ključna područja: 33,9 odsto u matematici, 31,3 odsto u čitanju i 25,9 odsto u prirodnim naukama“, navodi Komisija koja je u ponedeljak objavila rezultate analize, prenosi agencija HINA iz Brisela povodom rezultata Programa OECD za međunarodnu procenu znanja i veština učenika (PISA) objavljenih 8. septembra.
To testiranje koje se sprovodi svake treće godine, ne proverava znanje prema određenom školskom nastavnom planu i programu, već meri koliko dobro učenici primenjuju školsko znanje u praktičnim, svakodnevnim situacijama. Sprovodi se pomoću računara programom koji težinu pitanja prilagođava odgovorima učenika.
Rezultati najnovijeg, prošlogodišnjeg testiranja pokazuju da jedan od tri učenika u EU postiže nedovoljno dobre rezultate u čitanju ili matematici, a jedan od četiri u razumevanju prirodnih nauka.
Izvrsnost takođe opada: udeo najuspješnijih učenika u Uniji 2025. iznosi 4,8 odsto u čitanju, 6,4 odsto u prirodnim naukama i 6,8 odsto u matematici, što je znatno ispod cilja EU za 2030. od najmanje 12 odsto u svakom području.
Nijedna država članica EU nije dostigla taj cilj u čitanju i prirodnim naukama, dok su ga u matematici dostigle svega dve – Estonija i Poljska.
To znači da se EU sve više udaljava od svog cilja smanjenja nezadovoljavajućih obrazovnih rezultata na manje od 15 odsto za svako područje do 2030, navodi Komisija.
Manje od jednog od deset učenika postiže najbolje rezultate u bilo kojem od tih područja.
Čitalačka, matematička i pismenost u prirodnim naukama u EU znatno su se smanjile od 2015. godine, te EU i dalje zaostaje za drugi naprednim zemljama.
Rezultat pokazuje i velike izazove povezane s ravnopravnošću. Učenici u nepovoljnom društvenom položaju imaju oko četiri puta veću verovatnoću da će postići slabe rezultate u prirodnim naukama od učenika u povoljnom položaju, dok je verovatnoća da će učenici u povoljnom položaju biti među najuspešnijima oko osam puta veća.
U analizi se navodi „digitalna distrakcija“ – previše pažnje za korišćenje pametnih telefona i sličnih uređaja, nekritičko korišćenje veštačke inteligencije, smanjena angažiovanost roditelja i stalni nedostatak učitelja kao razlozi za slabije rezultate učenika.
BALKAN NA PISA TESTU: Slovenija i Hrvatska na vrhu regiona, veliki jaz prema ostatku
Rezultati PISA 2025 pokazuju da ni zemlje Balkana nisu izbegle širi pad obrazovnih rezultata, ali su razlike unutar regiona veoma velike. Ako se kao glavni kriterijum uzme prirodnonaučna pismenost, koja je bila centralna oblast PISA testiranja 2025, najbolje rezultate među zemljama regiona ostvarile su Slovenija i Hrvatska.
Slovenija je sa 484 boda iz prirodnih nauka praktično na nivou proseka OECD-a od 482 boda, dok je Hrvatska sa 476 bodova nešto ispod tog proseka. Ipak, i slovenački rezultati pokazuju zabrinjavajući trend: rezultat iz prirodnih nauka pao je za 16 bodova u odnosu na 2022, dok je čitalačka pismenost pala na 445, a matematička na 460 bodova. OECD navodi da su rezultati Slovenije 2025. u sva tri područja niži nego 2022. godine.
Iza njih sledi grupa balkanskih zemalja čiji učenici postižu rezultate znatno ispod proseka OECD-a. Srbija je među njima bolje pozicionirana, ali je i kod nje zabeležen pad: rezultati iz matematike, čitanja i prirodnih nauka bili su slabiji nego 2022, ali i slabiji nego 2018. i 2012. godine. Samo 57 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji dostiglo je najmanje osnovni, drugi nivo znanja iz prirodnih nauka, naspram 74 odsto u proseku OECD-a. U čitanju je osnovni nivo dostiglo 52 odsto učenika.
Rumunija i Bugarska takođe ostaju ispod proseka OECD-a u sva tri područja. U Rumuniji je osnovni nivo iz prirodnih nauka dostiglo 54 odsto učenika, iz čitanja 52 odsto, a iz matematike samo 48 odsto. Posebno je izražena razlika povezana sa socioekonomskim statusom: učenici iz privilegovanijih porodica u Rumuniji nadmašili su one iz socijalno ugroženih porodica za čak 122 boda u prirodnim naukama.
U Bugarskoj je najmanje osnovni nivo dostiglo 53 odsto učenika u prirodnim naukama, 43 odsto u matematici i samo 42 odsto u čitanju. U odnosu na 2015. godinu povećan je udeo učenika koji ne dostižu osnovni nivo u sva tri područja.
Još slabiji rezultati beleže se u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Albaniji i na Kosovu. Crna Gora je u prirodnim naukama ostvarila 435 bodova, dok je Albanija takođe na 435. Severna Makedonija ostaje daleko ispod proseka OECD-a: samo 36 odsto učenika dostiglo je osnovni nivo iz prirodnih nauka, 32 odsto iz matematike i 26 odsto iz čitanja.
Na Kosovu su rezultati još niži – 357 bodova iz prirodnih nauka, 350 iz matematike i 340 iz čitanja. Osnovni nivo dostiglo je svega 21 odsto učenika iz prirodnih nauka, 15 odsto iz matematike i 16 odsto iz čitanja.
Kada se zemlje regiona posmatraju prema rezultatu iz prirodnih nauka, koji je bio glavna oblast PISA 2025, slika je, dakle, izrazito neujednačena: Slovenija je na 484 boda, Hrvatska na 476, dok se rezultati država Zapadnog Balkana spuštaju prema 400 bodova i niže. Crna Gora i Albanija imaju po 435 bodova, dok je Kosovo sa 357 bodova daleko od proseka OECD-a od 482 boda.
Podaci tako pokazuju da „Balkan“ u obrazovnom smislu nije jedinstven blok: Slovenija je u prirodnim naukama praktično na nivou OECD-a, Hrvatska je relativno blizu, dok se u delu regiona beleži veoma visok udeo petnaestogodišnjaka koji ne dostižu ni osnovni nivo funkcionalne pismenosti. Posebno zabrinjava što OECD kod više zemalja regiona registruje pad rezultata u odnosu na prethodne cikluse PISA testiranja.
Svet Dijaspore / Beta
Foto: