Mnogima se možda neće dopasti prizor džinovske bubašvabe koja juri prema njima, ali ako ste zarobljeni u ruševinama ili zaglavljeni u pećini i treba vam pomoć, to može napraviti stvarnu razliku, kazao je jedan os naučnika
Za ljude zarobljene pod ruševinama u zemljotresu ili sličnoj katastrofi, dolazak bubašvaba mogao bi jednog dana biti razlika između života i smrti.
Inženjeri biorobotike rade na dizajnu šestonožnih kiborg-insekata sa kamerama i minijaturnim medicinskim injektorima za misije potrage i spašavanja.
Bubašvabe su osmišljene da dostavljaju hitnu pomoć ljudima zarobljenim u urušenim zgradama, pećinama ili drugim mjestima koja su previše opasna da bi im spasioci mogli prići.
„Paraborgovi“ su razvijeni od strane istraživača biorobotike sa Univerziteta u Kvinslendu, u saradnji sa biomedicinskim inženjerima sa Univerziteta Novog Južnog Velsa. Inženjer biorobotike sa Tang Vo-Doan, rekao je da njihovo istraživanje pretvara kiborg-insekta iz mobilnog senzora u sićušnog prvog spasioca, dok ključne medicinske odluke i dalje ostaju pod kontrolom ljudi, piše The Guardian.
„Kiborg-insekti se već decenijama razvijaju za misije pretrage i istraživanja“, rekao je Vo-Doan.
Istraživanje je uključivalo opremanje jedne vrste sa dalekog sjevera Kvinslenda – džinovske kopajuće bubašvabe – laganom elektronikom i kamerama.
Takođe su opremljene daljinski aktiviranim sistemima za automatsko ubrizgavanje, posebno izrađenim za tu vrstu.
„Unapređenje njihove prirodne biomehanike moglo bi omogućiti ovim kiborg-insektima da pruže pravovremenu hitnu pomoć kada direktan pristup ljudima zarobljenim u uskim prostorima punim krhotina nije moguć“, rekao je Li Vo-Doan.
U testovima potvrde koncepta, paraborgovi su postigli 95% uspješnosti pri ubrizgavanju na maloj udaljenosti.
Kompletan zadatak navigacije i ubrizgavanja bio je uspješan u 72% pokušaja.
Scientists are developing cyborg paramedic cockroaches designed to find people trapped in places human rescuers can’t reach, with the latest recruits capable of delivering medicine by firing syringes from a harpoon system on their backs.https://t.co/eUGB2VQiqD pic.twitter.com/JurtnzEai5
— The Sydney Morning Herald (@smh) August 26, 2026
„Kiborg-insekt mora da se kreće do cilja, precizno se pozicionira i ostane dovoljno stabilan da izvrši ubrizgavanje. Mnogima se možda neće dopasti prizor džinovske bubašvabe koja juri prema njima, ali ako ste zarobljeni u ruševinama ili zaglavljeni u pećini i treba vam pomoć, to može napraviti stvarnu razliku između života i smrti“, kazao je Li.
Bubašvabe, kao i prethodni modeli kiborg-insekata ovog tima, anesteziraju se tokom ugradnje elektroda i mikročipova i žive jednako dugo kao i druge bubašvabe nakon što se oprema ukloni.
Superintendent Vatrogasno-spasilačke službe Novog Južnog Velsa, Tim Hasiotis, rekao je da bi ova tehnologija mogla proširiti domet spasilačkih timova.
„Ako kiborg-insekti mogu bezbjedno ući u prostore u koje mi ne možemo, locirati žrtve i na kraju pomoći u pružanju hitne medicinske pomoći, mogli bi postati još jedan vrijedan alat u budućnosti urbanog traganja i spašavanja“, rekao je Hasiotis.
Vo-Doan je rekao da je dugoročna vizija raspoređivanje rojeva specijalizovanih kiborg-insekata, pri čemu bi pojedinci obavljali komplementarne uloge.
„Nadamo se da bismo u narednih pet do deset godina mogli vidjeti timove kiborg-insekata kako se koriste za pomoć ljudima u stvarnim vanrednim situacijama“, rekao je on.
Izvor: The Guardian. / Portal Analitika
Foto: The Guardian / Svet Dijspore/AI