Leto još nije gotovo, a visoke dnevne temperature mogu nas pratiti i tokom septembra. Ipak, krajem avgusta događa se promena koju mnogi već mogu da primete – mrak stiže ranije, noći postaju duže, a jutra svežija. To nije samo subjektivan osećaj, već posledica prirodnog godišnjeg ciklusa koji nas polako vodi ka jeseni.
DANI SE SKRAĆUJU, NOĆI POSTAJU SVE DUŽE
Iako smo još u kalendarskom letu, kraj avgusta donosi promenu koja je iz dana u dan sve očiglednija. Sunce izlazi sve kasnije, zalazi ranije, pa se broj sati dnevne svetlosti postepeno smanjuje.
Dani su na našim geografskim širinama još uvek duži od noći, ali se ta razlika ubrzano smanjuje kako se približavamo septembru.
Razlog je nagib Zemljine ose u odnosu na ravan njene putanje oko Sunca. Posle letnjeg solsticija u junu, kada severna hemisfera ima najduži dan u godini, trajanje dnevne svetlosti počinje postepeno da opada.
U početku je promena manje primetna, ali krajem avgusta i tokom septembra postaje mnogo očiglednija.
22. SEPTEMBRA STIŽE ASTRONOMSKA JESEN
Prekretnica će ove godine nastupiti 22. septembra, kada na severnoj hemisferi počinje astronomska jesen.
Tada nastupa septembarska ravnodnevica. Iako sam naziv sugeriše da dan i noć traju tačno po 12 sati, u praksi to nije sasvim tako zbog načina na koji se definišu izlazak i zalazak Sunca, kao i prelamanja Sunčeve svetlosti kroz Zemljinu atmosferu.
Ipak, upravo oko tog perioda dolazimo do dela godine kada su trajanje dana i noći približno izjednačeni.
Nakon toga sledi ono što će biti nemoguće ne primetiti: noći postaju duže od dana, a dnevne svetlosti biće sve manje sve do zimskog solsticija u decembru.
ZAŠTO SU JUTRA VEĆ SVEŽIJA?
Produžavanje noći ima još jednu posledicu koju mnogi već osećaju kada rano ujutru izađu iz kuće.
Tokom noći nema Sunčevog zagrevanja, dok Zemljina površina nastavlja da gubi toplotu. Što noć duže traje, više je vremena za hlađenje tla i vazduha neposredno iznad njega.
Zbog toga krajem avgusta jutra mogu biti znatno svežija nego u julu, čak i kada dnevna temperatura kasnije poraste na prave letnje vrednosti.
Vedre i mirne noći naročito pogoduju izraženijem hlađenju, dok oblaci mogu da uspore gubitak toplote sa Zemljine površine.
SVEŽA JUTRA NE ZNAČE DA JE LETO ZAVRŠENO
Međutim, jedna stvar je veoma važna: kraći dani i svežije noći ne znače da su visoke temperature iza nas.
Atmosfera, tlo i vodene površine tokom leta akumuliraju veliku količinu toplote. Zbog toga postoji svojevrsno sezonsko kašnjenje između trenutka kada Sunce počinje da bude sve niže na nebu i stvarnog, značajnijeg pada temperatura.
Upravo zato i kraj avgusta, pa čak i septembar, mogu doneti veoma tople, a ponekad i vrele dane.
Drugim rečima, priroda već prelazi u sledeću fazu godišnjeg ciklusa, ali leto još nije reklo poslednju reč.
U SEPTEMBRU ĆEMO PROMENU OSETITI JOŠ JAČE
Kraj avgusta zato je zanimljiv prelazni period. Tokom dana još možemo imati potpuno letnji osećaj, dok nas rano jutro i veče već podsećaju da se približava jesen.
U septembru će promena postati još uočljivija: Sunce će zalaziti sve ranije, večeri će stizati brže, senke će biti duže, a noći će nastaviti da osvajaju sve veći deo 24-časovnog ciklusa.
Promena se ne događa preko noći. Ona traje svakog dana, gotovo neprimetno – nekoliko minuta ovde, nekoliko minuta tamo – sve dok jednog trenutka ne shvatimo da se već smrkava u vreme kada je samo nekoliko nedelja ranije napolju bilo potpuno svetlo.
Zato, ako vam se ovih dana čini da jutra više nisu ista, da veče dolazi ranije i da se u vazduhu, uprkos letnjoj vrućini, nešto polako menja – osećaj vas ne vara.
Leto još traje, ali je priroda već krenula putem ka jeseni.
Tekst: Svet Dijaspore S.N.G. / Izvor: sd.rs
Foto: Svet Dijaspore/AI