Dok se Evropa suočava sa sve učestalijim toplotnim talasima i razornim požarima, visoke temperature postaju ozbiljan izazov i na radnim mestima. U Nemačkoj, gde su poslednjih godina leta sve toplija, postoje jasna pravila koja određuju obaveze poslodavaca kada temperatura u kancelarijama ili drugim radnim prostorijama postane previsoka.
Kako piše Deutsche Welle, nemački zakon zaposlenima ne daje automatsko pravo da zbog vrućine uzmu slobodan dan, ali poslodavci imaju zakonsku obavezu da zaštite zdravlje radnika.
Nema prava na „slobodan dan zbog vrućine“
Advokat za radno pravo Jens Uzebah objašnjava da u nemačkom zakonodavstvu ne postoji pravo zaposlenih da napuste posao samo zato što je napolju ili u kancelariji veoma toplo.
Međutim, poslodavac je dužan da obezbedi bezbedne uslove rada i preduzme mere kako visoke temperature ne bi ugrozile zdravlje zaposlenih.
To važi bez obzira na to da li zaposleni rade u kancelariji, prodavnici, od kuće ili na otvorenom.
Šta se dešava na 26, 30 i 35 stepeni?
Nemački propisi razlikuju nekoliko temperaturnih pragova.
Kada temperatura u radnoj prostoriji dostigne 26 stepeni, preporučuje se da poslodavac preduzme prve mere zaštite. To podrazumeva spuštanje roletni ili zavesa, provetravanje u ranim jutarnjim satima, korišćenje ventilatora ili druge načine rashlađivanja prostora.
Ako temperatura poraste na 30 stepeni, preporuke postaju obaveza. Poslodavac tada mora da uvede konkretne mere, poput fleksibilnijeg radnog vremena, ublažavanja pravila oblačenja, boljeg provetravanja ili drugih načina za smanjenje izloženosti zaposlenih vrućini.
Najvažnija granica je 35 stepeni Celzijusa. Ukoliko u radnoj prostoriji temperatura dostigne taj nivo, a nisu obezbeđene efikasne mere zaštite, prostor se više ne smatra pogodnim za rad.
U takvoj situaciji zaposleni mogu da zahtevaju da poslodavac otkloni problem, a ukoliko to ne učini, moguće je i napuštanje radnog mesta. Međutim, stručnjaci upozoravaju da radnici ne bi smeli samoinicijativno da odu kući bez prethodnog obraćanja poslodavcu ili radničkom savetu, jer bi to moglo da dovede do disciplinskih mera, pa čak i otkaza.
Klima nije svuda rešenje
Pravila su posebno važna u objektima u kojima klima-uređaji nisu dovoljni ili ih uopšte nema.
Deutsche Welle navodi primer poslastičarnice u Kelnu, gde temperatura tokom najjačeg toplotnog talasa prelazi 30 stepeni. Iako ventilatori i klima rade neprekidno, zaposleni kažu da to ne donosi veliko olakšanje.
Ipak, lokal ostaje otvoren do 20 časova jer najveći broj mušterija dolazi upravo uveče, kada žele da se rashlade sladoledom.
Ima poslova koji ne mogu da stanu
Za mnoge profesije prekid rada nije moguć ni tokom ekstremnih vrućina.
Medicinska sestra Celina Krauze iz Nemačkog crvenog krsta ispričala je da tokom toplotnih talasa ekipe hitne pomoći gotovo i nemaju pauze.
Kako navodi, dešava se da prvi obrok stignu da pojedu tek kasno popodne, iako smena počinje u 7.30 ujutru. Pauze se često svode na nekoliko minuta između dva transporta pacijenata.
Poslodavci moraju da planiraju unapred
Stručnjaci ističu da bi kompanije trebalo unapred da pripreme planove za rad tokom ekstremnih temperatura.
To podrazumeva procenu uslova u radnim prostorijama, prilagođavanje organizacije rada, obezbeđivanje dovoljne količine vode za zaposlene i uvođenje drugih zaštitnih mera kada vremenske prilike to zahtevaju.
Zaposlenima se, s druge strane, savetuje da o previsokoj temperaturi odmah obaveste poslodavca, jer on može da reaguje samo ako zna da postoji problem.
Tekst: Nova.rs