Danas je počeo jedan od četiri velika godišnja posta, Božićni. On će trajati 40 dana, odnosno do Božića 7. januara.
Za to vreme cilj svih onih koji ga se pridržavaju jeste pročišćenje tela i duše, pa tako, pored izbegavanja određenih namirnica koje se ne smeju jesti dok on traje, takođe treba izbegavati i određena ponašanja kako bi se post ispoštovao u potpunosti.
Naime, smisao posta nipošto nije u izgladnjivanju i držanju dijete, već je to zapravo vreme kada čovek pronalazi svoj unutrašnji mir i meru u svemu, izražava zahvalnost Bogu i trudi se da se što više uzdržava od loših misli, loših ponašanja i nemoralnih dela. Pored redukovane ishrane, odnosno izbegavanja masne hrane, ljudi koji su odluče da svih 40 dana poste treba da se udalje i od zlobe, uvreda, besa i svakog vida ponašanja koje nije u skladu sa hrišćanskim.
Post je tu prvenstveno kako bi nas, prema rečima sveštenika, privoleo da zavolimo sebe i ljude oko nas, da se zapitamo ko smo mi, šta smo i kakav je naš trenutni odnos prema Bogu. Vreme posta je i vreme praštanja, kajanja, ispovedanja, vreme kada treba da olakšamo svoju dušu i pronađemo pravi put, pa je, čini se, nedovoljno telesno mučenje postom ako iz njega izađemo besni, razjareni, i onakvi kakvi smo u njega ušli.
Pored jednodnevnih postova, koji traju tokom cele godine samo sredom i petkom, Božićni post spada u višednevne, zapravo one koje je Crkva ustanovila pred velike praznike. Božićni tako počinje svake godine 28. novembra i traje do 7. januara, odosno do Božića. Strogo se posti (na vodi) samo sredom i petkom, dok je ponedeljkom, utorkom i četvrtkom dozvoljeno koristiti ulje i vino, a subotom i nedeljom i ribu. Najstrožiji post je 6. janaura kada su pravi vernici toga dana sve do večere samo na vodi.
Pošto je ovo period nagle promene načina ishrane, i sami nutricionisti savetuju koja je to najbolja moguća ishrana i kako ona treba da izgleda u danima Božićnog posta, te koje namirnice u tom periodi treba da uvrstimo u svakodnevne obroke.
Dan treba početi doručkom i obavezno predvideti vreme i organizovati nabavku za sva tri osnovna dnevna obroka, kažu oni. Veoma je važno svakodnevno jesti voće i piti prirodno ceđene sokove. Obavezno jedanput dnevno jesti salate od svežeg ili kiselog povrća (koje su odlični probiotici), kao i jela od kuvanog, barenog ili dinstanog povrća, ističu nutricionisti.
Još jedan od njihovih saveta jeste da svaki dan treba uneti i neki obrok od mahunarki (grašak, sočivo, pasulj, lebleblije, boranije, pečurke) koje imaju nizak glikemijski indeks, a pružaju dovoljno energije za brojne dnevne aktivnosti. Od mahunarki mogu da se kuvaju čorbe, da se prave salate, pirei, pite, variva i musake. Sveži voćni sokovi, voće i pirei od voća treba da se nađu na vašem meniju dva puta u toku dana. Svakodnevno u organizam treba uneti dva i po litra vode i čaja.
Iako će nam, kako stručnjaci kaži, u početku ovakvog režima ishrane nadolaziti prolazne kratkotrajne reakcije organizma koje su posledica čišćenja i izbacivanja toksina: probavne tegobe, promena apetita, promena raspoloženja… Pojačana potreba za jelom može da bude i posledica niskog nivoa šećera u krvi ili velike količine kiseline u želucu. Zato je veoma važno da jedete na dva do dva i po sata da biste izbegli ove simptome. Za par dana će simptomi nestati i vratite se na četiri do pet obroka dnevno.
Izvor: B92.net