Naučnici veruju da su možda rešili misteriju kako je 31 piramida, uključujući i svetski poznati kompleks u Gizi, izgrađena u Egiptu pre više od 4.000 godina.
Istraživački tim sa Univerziteta Severne Karoline Vilmington otkrio je da su piramide verovatno izgrađene duž davno izgubljenog, drevnog ogranka reke Nil – koji je sada skriven ispod pustinje i poljoprivrednih površina.
Dugi niz godina, arheolozi su mislili da su stari Egipćani sigurno koristili obližnji vodeni put za transport materijala kao što su kameni blokovi potrebni za izgradnju piramida na reci.
Ali do sada, „niko nije bio siguran u lokaciju, oblik, veličinu ili blizinu ovog mega vodenog puta do stvarnog mesta piramida“, rekla je profesorka Eman Goneim, jedna od autorki studije.
U naporima na različitim kontinentima, grupa istraživača je koristila radarske satelitske snimke, istorijske mape, geofizička istraživanja i jezgro sedimenta (tehniku koju koriste arheolozi da pronađu dokaze iz uzoraka) da bi mapirali rukavac reke – za koji veruju da su ga zatrpale velika suša i peščane oluje pre više hiljada godina.
Tim je „ušao u površinu peska i napravio je slike skrivenih karakteristika“ korišćenjem radarske tehnologije, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nejčr.
Među tim karakteristikama bile su „zakopane reke i drevne strukture“ koje teku u podnožju mesta gde leži „ogromna većina staroegipatskih piramida“, rekla je Gonejm.
U razgovoru za BBC, jedan od koautora studije, dr Suzan Onstin, rekla je da je locirala stvarni [rečni] krak i imala podatke koji pokazuju da je postojao plovni put koji bi se mogao koristiti za transport težih blokova, opreme, ljudi i da im to sve pomaže da objasne konstrukciju piramide.
Tim je otkrio da je rečni krak – nazvan Ahramat grana, „ahramat“ što znači piramide na arapskom – bio dugačak otprilike 64 kilometara i širok između 200-700 metara.
I graničio se sa 31 piramidom, koje su izgrađene između 4700 i 3700 godina.
Otkriće ovog izumrlog rečnog ogranka pomaže da se objasni velika gustina piramida između Gize i Lišta (mesto sahranjivanja Srednjeg kraljevstva), u sadašnjem negostoljubivom području saharske pustinje.
Blizina rečnog kraka kompleksima piramida sugeriše da je bila „aktivna i operativna tokom faze izgradnje ovih piramida“, navodi list.
Onstin je objasnila da su drevni Egipćani mogli da „koriste snagu reke za nošenje teških blokova, a ne čovekovu snagu“, dodajući da je „to samo manje napora“.
Reka Nil je bila žila kucavica starog Egipta – i ostala je do danas.
Izvor: BBC na srpskom