Sve donedavno rezervisane za medicinske ordinacije i priče o poznatima, injekcije za mršavljenje poput Ozempica danas sve češće postaju tema — na razgovorima za posao. Ono što je prvobitno razvijeno kao terapija za osobe sa dijabetesom, sada se pojavljuje kao jedna od stavki o kojoj mladi kandidati otvoreno pregovaraju.
Dok pitanja o visini plate, zdravstvenom osiguranju i fleksibilnosti rada ostaju standard, sve više pripadnika generacije Z interesuje se i za to da li poslodavac pokriva troškove lekova iz GLP-1 grupe, poput Ozempica ili Wegovyja. Ovaj trend, kako navode američki mediji, jasno oslikava prioritete nove radne snage u 2026. godini.
Podaci koji bude zabrinutost
Prema istraživanju kompanije ZipHealth, sprovedenom u martu među nešto više od hiljadu zaposlenih u SAD, gotovo polovina ispitanika iz generacije Z (47%) izjavila je da bi dostupnost GLP-1 terapije mogla presuditi pri izboru između dva slična radna mesta. Još zanimljivije, oko 9% njih bilo bi spremno da prihvati nižu platu ukoliko bi zauzvrat dobili pokriće za ove lekove.
Na nivou celokupne radne populacije, više od polovine ispitanika smatra da bi ovakva vrsta terapije trebalo da bude standardni benefit. Čak 54% navodi da bi se odrekli određenih pogodnosti na poslu kako bi dobili pristup lekovima koje finansira poslodavac. Posebno odjekuje podatak da bi 13% zaposlenih žrtvovalo celu sedmicu plaćenog godišnjeg odmora zarad ovakvog benefita — što istovremeno deluje i poražavajuće i realno.
Ovi brojevi ukazuju na nekoliko važnih promena. Pre svega, lekovi koji su nekada bili deo ekskluzivnih priča iz sveta slavnih sada su postali deo svakodnevice običnih ljudi. Takođe, jasno se vidi koliko je američki zdravstveni sistem i dalje komplikovan, kada zaposleni moraju da biraju između osnovne zdravstvene zaštite i prava na odmor. Na kraju, postavlja se i pitanje koliko su kompanije zaista spremne da investiraju u benefite koji imaju stvarnu vrednost, a ne samo marketinški sjaj.
Neprijatnost i stigma na radnom mestu
Istraživanje je otvorilo i jednu osetljivu temu — način na koji se o telesnoj težini i mršavljenju govori u poslovnom okruženju. Među pripadnicima generacije Z, čak 58% ispitanika izjavilo je da im je neprijatno da sa HR odeljenjem razgovaraju o ciljevima vezanim za telesnu težinu. Više od polovine oseća nelagodu kada treba da prizna da koristi GLP-1 terapiju, dok 38% takve informacije u potpunosti zadržava za sebe.
Na nivou svih zaposlenih, tek svaki deseti bi bio spreman da novom poslodavcu otvoreno kaže da koristi ove lekove. Uz to, 17% ispitanika izjavilo je da se na poslu suočilo sa osudom ili stigmatizacijom zbog svoje težine ili pokušaja mršavljenja. Isti procenat strahuje da bi korišćenje ovih terapija moglo uticati na to kako ih kolege ili nadređeni doživljavaju — posebno kada je reč o disciplini i profesionalnosti.
Više od benefita – pitanje pristupa zdravlju
Iako se na prvi pogled čini da je reč o još jednoj stavci u paketu pogodnosti, suština ove priče je mnogo dublja. U njenom središtu nalazi se pitanje pristupa zdravstvenoj zaštiti — ko ga ima, ko ga krije i zašto je on u tolikoj meri vezan za poslodavca.
Radnici očigledno žele dostupnost savremenih terapija, ali istovremeno ne osećaju dovoljno sigurnosti da o tome govore otvoreno. Telesna težina ostaje tema o kojoj se deklarativno govori sa razumevanjem, ali u praksi često postaje osnova za predrasude — naročito iza zatvorenih vrata kancelarija i sala za sastanke.
U takvom okruženju, Ozempic i slični lekovi nisu samo medicinsko pitanje, već i ogledalo savremenog tržišta rada i društvenih odnosa koji ga oblikuju.
Tekst: Svet Dijaspore/ S.N. G. / Izvor: Index.hr
Foto: AI /Ilustracija/Svet Dijaspore