Da li upotreba ekrana i „truljenje mozga“ zaista iscrpljuje našu sposobnost da se fokusiramo i smanjuje naš IQ? Naučnici koji su analizirali podatke donose svoj sud.
Truljenje mozga je izabrano za reč godine, ali da li je to zaista pravi opis naše stvarnosti?
Endrju Przibilski, profesor ljudskog ponašanja i tehnologije na Univerzitetu u Oksfordu, vrlo je zauzet. Do podneva je već prisustvovao sastancima putem Skajpa, preko četa, a i obavio je FaceTime razgovor. Čini se da se besprekorno prebacuje između različitih platformi, bez ikakvih znakova mentalnog umora, piše Gardijan.
„Ne verujem da postoji neka sila u tehnologiji koja je štetnija od same lepote života“, kaže on.
Truljenje mozga
Przibilski bi trebalo da zna: on proučava uticaj tehnologije na kognitivne funkcije. Ipak, kontinuirani tok knjiga, podkasta, članaka i studija nateraće vas da pomislite da digitalni život lobotomira sve nas do te mere da je u decembru Univerzitetski izdavač u Oksfordu objavio da je njegova reč godine bila „truljenje mozga“ (tehnički dve reči, ali nećemo se zamarati tim detaljem) – metafora za trivijalan ili neizazovan sadržaj na internetu i efekat skrolovanja kroz njega.
Svi ovi događaji izazvali su široku zabrinutost da online svet u kojem mi – i naša deca – nemamo mnogo izbora osim da obitavamo, menja strukture naših moždanih funkcija, iscrpljujući našu sposobnost da se fokusiramo, pamtimo stvari i smanjujući naš IQ. Što je katastrofa, jer još jedna stvar koja može značajno uticati na kognitivne funkcije je briga.
Ipak, mnogi naučnici veruju da ne postoji razlog za paniku.
„Od 2017. godine postoji stalno negiranje: ekrani, tehnologije, društvene mreže – sve to loše utiče na nas i našu decu“, objašnjava Przibilski.
„I dve stvari se dešavaju. Prvo, istraživanja lošeg kvaliteta koja potvrđuju naše predrasude o tehnologiji. Drugo, ta istraživanja dobijaju medijsku pažnju jer se uklapaju u naše već postojeće strahove. Vrlo je lako objaviti istraživanje koje pokazuje neku korelaciju, a zatim ga preuveličati.“
Naravno, niko ne negira da na internetu postoje opasnosti, ali to ne znači da ćemo svi biti oštećeni.
„Život je rizičan. Izlazak iz kuće je rizičan. Prelazak ulice je rizičan“, dodaje Przibilski. „Svi ti rizici su deo života, ali moramo da naučimo kako da ih procenjujemo i postupamo pažljivo. Internet je rizik, ali to ne znači da će nas sigurno oštetiti.“
Uvreženo je mišljenje da je mentalno zdravlje opalo kako je upotreba tehnologije rasla. Ali naučna istraživanja nisu potvrdila ovu tvrdnju.
Mišljenje protiv naučnih dokaza
„Postojala je stvarna naglašena pažnja u člancima i knjigama koje nisu zasnovane na naučnim podacima, ali su izgovarane s velikom sigurnošću“, kaže Przibilski.
Istraživanja koja se često citiraju imaju male uzorke, nemaju kontrolne grupe i temelje se na korelacijama, a ne na dokazima uzroka i posledice.
„Ljudi kažu: ‘iPhone je izmišljen 2007. godine, Instagram je postao popularan 2012. godine, i pogledajte – upotreba tehnologije je porasla u isto vreme kada je mentalno zdravlje opalo!’ To se čini kao zdravorazumski zaključak, ali nauka to ne potvrđuje.“
U 2023. godini, Przibilski i njegove kolege analizirali su podatke gotovo 12.000 dece uzrasta od 9 do 12 godina u SAD-u i nisu pronašli nikakve negativne efekte vremena provedenog pred ekranima na funkcionalnu povezanost mozga, što znači da nisu primetili nikakvo smanjenje u načinu na koji različiti delovi mozga komuniciraju.
Takođe nisu pronašli negativne efekte na opšte stanje dece.
„Naša studija, koja pažljivo razrađuje sve korake, ne pokazuje negativne efekte koje bismo očekivali“, kaže Przibilski.
Iako niko ne tvrdi da je tehnologija potpuno bezopasna, ona ima i pozitivne efekte. Na primer, mladima koji imaju pristup telefonima i internetu sa visokim brzinama, opšte stanje je bolje – kažu da se osećaju srećnijima.
Kada stručnjaci iz Lanceta, Nacionalne akademije nauka SAD-a i akademski istraživači analiziraju dokaze, rezultati nisu u skladu sa pričama o „tehnološkoj panici“. „Tehnološka panika nije zasnovana na dokazima. Ona je zasnovana na mišljenju“, tvrdi on.
Mejl i IQ
Jedno istraživanje iz 2005. godine koje je pokrenulo zabrinutost tvrdilo je da korišćenje mejla smanjuje IQ više nego marihuana. Međutim, Šejn O’Mara, profesor sa Triniti koledža u Dablinu, posumnjao je u tu tvrdnju jer nije mogao da pronađe originalni rad.
Ispostavilo se da istraživanje nikada nije postojalo – bila je to samo saopštenje za štampu. Taj „nalaz“ je nastao kao rezultat jednodnevne konsultacije koju je psiholog obavio za Hewlett Packard. Kasnije je izjavio da je preuveličana prezentacija ovog rada postala njegov „prokletstvo života“.
Zdravlje mozga se menja tokom života. O’Mara dodaje da ne treba da kritikujemo sebe zbog toga što skrolujemo kroz simpatične slike životinja ili zabavne postove na društvenim mrežama. „Ljudi su oduvek bili skloni distrakcijama. Uvek smo tražili utehu u prolaznim stvarima. Ako pogledate istoriju medija, prodaja tabloidnih novina u Britaniji tokom 1940-ih, 1950-ih i 1960-ih bila je ogromna, jer su ljudi uživali u tim stvarima. To su radili oduvek, a sada smo postali moralisti u vezi s tim.“
Na kraju, kada su u pitanju nesreće ili smrtni slučajevi, internet nije doveo do većeg broja tih događaja. „Samo smo mnogo bolji u svemu tome“, zaključuje O’Mara.
Dakle, budite pametni kako koristite svoje uređaje. Upravljajte uređajima, nemojte da oni upravljaju vama.
Izvor: Danas.rs