Tea Tairović je pre nedelju dana objavila pesmu „Golube“, a u centru pažnje našlo se pitanje koje već godinama izaziva polemike među pevačima – ko zapravo ima pravo na pesmu i može li izvođač koji ju je proslavio da je smatra „svojom“?
Nova verzija starog hita ponovo je otvorila i pitanje koliko je korektno da mlađe kolege grade popularnost prepevavajući numere koje su drugi izvođači godinama promovisali i pretvarali u hitove.
Tea Tairović snimila novu verziju pesme „Golube“
„Golube“ zapravo nije nova pesma. Numeru je još 2002. godine snimila i objavila Nataša Đorđević, dok tekst i muziku potpisuje Petar Stokanović, a tadašnji aranžman uradio je Goran Ratković Rale.
Dvadeset četiri godine kasnije, Tea Tairović objavila je svoju verziju iste numere. Kako se navodi, od autora Petra Stokanovića kupila je autorska prava, dok su novi aranžman uradili Marko Gluhaković i Jan Borić.
Iako je Tea pesmi dala novo ruho, činjenica da ju je publika svojevremeno upoznala u izvođenju Nataše Đorđević bila je dovoljna da se na društvenim mrežama ponovo rasplamsa rasprava o obradama starih hitova.
Saška Karan javno prozvala Teu
U polemiku se uključila i Saška Karan, koja je na Instagramu kritikovala mlađu koleginicu. U objavi je označila i Natašu Đorđević, koja je potom njenu poruku podelila na svom profilu.
Saška je poručila da bi Tea trebalo jasno da naznači da je „Golube“ kaver, a zamerila joj je i izvođenje pesme Jovane Tipšin „Ne zaboravi me“.
Njena objava izazvala je brojne reakcije, posebno na društvenoj mreži X. Tea Tairović se, prema navodima iz izvornog teksta, nije oglašavala povodom kritika.
Jami: „Ostavite mi pesme na miru“
Slučaj pesme „Golube“ samo je poslednji u nizu sličnih estradnih sukoba. Jedna od najglasnijih protivnica snimanja kavera jeste Jasna Milenković Jami, koja je ranije kritikovala Barbaru Bobak, ali i čitav trend ponovnog snimanja već proverenih hitova.
Jami smatra da izvođači ulažu godine rada, novac, energiju i sopstveni identitet kako bi određena pesma postala hit, zbog čega joj smeta kada neko kasnije napravi novu verziju i na već poznatoj numeri gradi popularnost.
„Ostavite mi pesme na miru“, poručila je svojevremeno, ističući da nema problem sa tim da se njene pesme izvode u klubovima i lokalima, ali da se protivi njihovom ponovnom snimanju.
Barbara Bobak: Pevači nisu vlasnici pesama
Barbara Bobak na kritike je odgovorila potpuno drugačijim argumentom. Ona je naglasila da postoji razlika između pevača koji je neku numeru proslavio i osobe koja poseduje autorska prava.
Prema njenim rečima, materijal na kojem je izvodila tuđe pesme ne bi mogao da bude objavljen da prava prethodno nisu regulisana sa njihovim vlasnicima.
„Niko od nas pevača nije vlasnik pesama, osim ako nije učestvovao u stvaranju istih“, istakla je Barbara.
Ona je napravila i razliku između izvođenja pesama uživo i objavljivanja snimljenih kavera, navodeći da se za objavljivanje moraju regulisati autorska prava.
„Taj miks nije na mom kanalu, ličnom, taj miks ne bi mogao da izađe da prava nisu regulisana i prava su regulisana sa vlasnicima pesama. Niko od nas pevača nije vlasnik pesama, osim ako nije učestvovao u stvaranju istih. Što se Jami tiče i toga što je rekla, pa meni je baš nekako tužno malo da tako neko priča“, istakla je Barbara za Telegraf.
Barbara je otišla korak dalje i osvrnula se direktno na pesmu koju Jami smatra svojom.
„Ako ne želi da se njene pesme pevaju, pesme se neće pevati. Ali, „njene, njene“… To nije njena pesma… Prvenstveno što je i ta pesma obrada, muzika nije originalna, teksta što se tiče dozvoljeno je da se izvodi. Kada bude neka njena pesma koju bude napisala i komponovala, ja je neću izvoditi, niti bilo ko od nas“, dodala je Bobakova.
Ona je napravila i razliku između izvođenja pesama uživo i objavljivanja snimljenog kavera, navodeći da se za objavljivanje moraju regulisati prava:
Neda Ukraden: „Uložene su godine da bi se stvorio hit“
Sličan stav kao Jami zauzela je i Neda Ukraden. Ona smatra da problem nije samo u formalnom vlasništvu nad pesmom, već i u svemu što izvođač uloži da bi od određene numere napravio veliki hit.
Neda je situaciju uporedila sa skupocenim predmetom koji neko drugi jednostavno poželi da uzme, naglašavajući da su pevači ulagali novac u snimanja, spotove i promociju, kao i godine karijere kako bi publika zavolela određenu pesmu.
Ipak, u izvornom tekstu se naglašava razlika između takvog osećaja izvođača prema pesmi i samih autorskih prava, koja pripadaju autorima.
Sanja Maletić: Bez svojih hitova nema identiteta
Među najglasnijim kritičarima ovog trenda nalazi se i Sanja Maletić. Prema njenom mišljenju, identitet pevača gradi se sopstvenim hitovima, a ne preuzimanjem već proverenih pesama.
Sanja smatra da tek sa prvim velikim hitom izvođač dobija prepoznatljivost i sopstveni muzički identitet. Posebno je kritikovala pevače koji snimaju kavere, a nemaju dovoljno svojih pesama.
Govoreći koliko je potrebno da jedna numera postane hit, navela je godine putovanja, nastupa i ulaganja u karijeru, tvrdeći da je za nekoliko svojih hitova svojevremeno uložila vrednost stana na Dorćolu.
Elma Sinanović: Problem je kada se ponašaju kao da su pesme njihove
Na Sanjinu priču nadovezala se Elma Sinanović, koja je istakla da joj najveći problem nije novac koji je uložila tokom karijere.
Njoj, kako je objasnila, više smeta kada mlađi izvođači nakon snimanja kavera ostavljaju utisak da je reč o njihovim pesmama ili tvrde da su ih bolje otpevali od originalnih izvođača.
Anegdota o Šabanu Šauliću
Sanja Maletić prisetila se i anegdote o pokojnom Šabanu Šauliću. Prema njenoj priči, jedan mladić svojevremeno je od Šabana tražio prava na jednu njegovu pesmu.
Šaban mu je, kako je Sanja ispričala, duhovito odgovorio pitanjem da li možda želi da mu objasni kako se ta pesma peva.
Šako Polumenta: „Odakle pravo autorima da ponovo prodaju ono što sam ja kupio?“
O kaverima je govorio i Šako Polumenta, posebno komentarišući kompilacije Barbare Bobak. Iako je priznao da ona njegove pesme izvodi dobro, postavio je pitanje koliko je fer da autori ponovo ustupaju pesme koje je on svojevremeno platio i u čiju je popularnost ulagao.
Šako je podsetio na početke svoje karijere, putovanja i finansijska odricanja koja su bila potrebna da bi određene numere postale hitovi. Zbog toga smatra nepravednim da neko kasnije prepeva već popularnu pesmu i koristi rezultat višegodišnjeg rada prvog izvođača.
Posebno je kritikovao argument autora da nove obrade zapravo koriste originalnim izvođačima, navodeći da se time, po njegovom mišljenju, potcenjuje trud pevača koji su te pesme svojevremeno promovisali.
Šeki Turković: „Nije moja pesma, nego autora koji ju je napisao“
Šeki Turković takođe ne krije da mu smeta kada mlađi izvođači presnimavaju stare hitove. Međutim, upravo je on ukazao na paradoks koji se nalazi u centru čitave rasprave.
Iako izvođač može decenijama da bude poistovećivan sa određenom numerom, to ne znači nužno da je njen vlasnik. Šeki je priznao da, ukoliko je neko dobio potrebnu dozvolu, nema mnogo prostora da mu zabrani da pesmu ponovo snimi.
„On ima na to pravo, jer nije moja pesma, nego autora koji je napisao“, objasnio je.
Za njega je, ipak, osim samih prava važno i pitanje kolegijalnosti, poštovanja i respekta među izvođačima.
Autorsko pravo i „moralno“ pravo na hit nisu isto
Upravo tu se nalazi suština višegodišnje estradne polemike. Sa jedne strane su izvođači koji smatraju da su svojim glasom, novcem, nastupima i godinama promocije od neke pesme napravili hit i da zbog toga imaju makar moralno pravo da budu pitani ili pomenuti kada neko snima novu verziju.
Sa druge strane stoji argument da izvođač nije automatski i autor pesme. Ako su prava za novu verziju uredno regulisana sa njihovim nosiocima, emotivna povezanost prvog izvođača sa hitom nije isto što i formalno vlasništvo nad autorskim delom.
Slučaj Tee Tairović i pesme „Golube“ tako je ponovo otvorio staro pitanje na estradi: da li je dovoljno imati pravo da snimiš nečiji stari hit – ili među kolegama postoje i nepisana pravila koja bi trebalo poštovati?
Izvor: Nova.rs
Foto: Instagram/teatairovic