U nedelju sa zalaskom sunca počeo je jevrejski praznik Hanuka ili Hag haurim, praznik slobode i svetlosti, koji će trajati do 26. decembra. Svečanost traje osam dana i za to vreme u jevrejskim porodicama pali se osam sveća na osmokrakom svećnjaku.
Hanuka se slavi u znak sećanja na trogodišnji oslobodilački rat, odnosno oslobođenje Jerusalima 165. godine pre nove ere, kada je „ponovo upaljeno kandilo, a idoli izbačeni iz Hrama“.
Svečanost traje osam dana i za to vreme u jevrejskim porodicama pali se osam sveća na osmokrakom svećnjaku.
Rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel objasnio je za RTS da paljenje sveća označava jednu borbu koju su Jevreji u drugom veku pre Nove ere započeli protiv grčke civilizacije.
„Grci su videli da Jevreji crpe snagu iz svog učenja iz Tore i zabranili su proučavanje Tore, da drže Šabat i da se obrezuju i uveli su Kip boga Zevsa, koji je bio potpuna antiteza politeizmu onog vremena. Grci su pokušali da ih pretope, ali nisu uspeli“, rekao je Asiel.
Kako je dodao, jedna mala Judeja uspela je da nadvlada jednu moćnu carevinu i kada su ušli u hram našli su ulje u jednom neotvorenom ćupu i koji je nekim čudom učinio da svećnjak koji je bio u hramu gori osam dana.
„Mi od tada slavimo praznik. Osam dana palimo sveće, prvog dana palimo jednu sveću, i svakog dana po jednu sveću. Razlog je što se u svetosti uvek uspinjemo, a nikada ne silazimo. Suština je da jedan mali plamičak može da se razgori u vremenu kada mislite da vas je obuzeo potpuni mrak“, objasnio je Asiel.
Napomenuo je da je ovo radostan praznik kada deca svaki dan dobiju po neki mali poklon.
„U Bibliji broj sedam je savršenstvo fizičkog sveta, a broj osam je uvek duhovna sfera“, rekao je.
Običaji za ovaj praznik su, kako je rekao rabin, da se jede nešto napravljeno na ulju – krofne ili latkes, jelo od krompira.
Poručio je svima da nikada ne treba očajavati, jer ako je ostao plamičak nade on se može razbuktati.
Izvor: N1/FoNet