Toplotni udar ne nastaje samo na suncu – može da vas pogodi i u pregrejanom stanu, automobilu ili kancelariji. Lekari upozoravaju da su deca, stariji i hronični bolesnici u najvećem riziku.
Evropa je ovih dana pod udarom jednog od najintenzivnijih toplotnih talasa poslednjih godina. Temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, čak i u zemljama poput Austrije, Nemačke i Švajcarske, gde ovakve vrućine nisu uobičajene.
Dugotrajni period ekstremnih temperatura značajno povećava rizik po zdravlje stanovništva. Posebno su ugroženi deca, stariji građani i osobe sa hroničnim bolestima, a lekari upozoravaju da je jedna od najvećih zabluda verovanje da je opasnost prisutna samo na direktnom suncu.
Dr Milan Dimitrijević iz Doma zdravlja „Zvezdara“ ističe da visoka temperatura izaziva širenje krvnih sudova i pad krvnog pritiska, što dodatno opterećuje srce i može dovesti do kolapsa ili gubitka svesti.
„Najveća greška je ostati u pregrejanoj prostoriji misleći da ste bezbedni samo zato što niste na suncu“, upozorava dr Dimitrijević. – a prenosi Tanjug.
Toplotni udar je stanje opasno po život
Toplotni udar nastaje kada organizam izgubi sposobnost da reguliše telesnu temperaturu, pa ona naglo raste iznad 40 stepeni. To predstavlja hitno medicinsko stanje koje zahteva brzu reakciju.
Za razliku od sunčanice, koja nastaje isključivo zbog direktnog dejstva sunčevih zraka na nezaštićenu glavu, toplotni udar može da se razvije i bez izlaganja suncu.
Može nastati u:
- pregrejanom stanu bez klima-uređaja,
- parkiranom automobilu,
- fabrikama,
- pekarama,
- zatvorenim prostorijama sa visokom temperaturom i vlagom.
Sunčanica i toplotni udar nisu isto
Lekari upozoravaju da mnogi ove dve pojave smatraju istim problemom, iako postoji velika razlika.
Sunčanica
Nastaje isključivo zbog direktnog sunčevog zračenja na nezaštićenu glavu i potiljak.
Najčešći simptomi su:
- jaka glavobolja,
- vrtoglavica,
- mučnina,
- povraćanje,
- zujanje u ušima,
- povišena telesna temperatura.
Toplotni udar
Kod toplotnog udara organizam više nije u stanju da se hladi znojenjem.
Najčešći simptomi su:
- telesna temperatura iznad 40°C,
- crvena, vrela i suva koža,
- ubrzan puls,
- konfuzija,
- grčevi mišića,
- gubitak svesti.
Lekari upozoravaju da je ovo stanje životno ugrožavajuće i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Deca su među najugroženijima
Deca se zagrevaju tri do pet puta brže od odraslih jer njihov sistem za regulaciju telesne temperature nije potpuno razvijen.
Ona proizvode manje znoja, teže se rashlađuju, a često ni ne osećaju žeđ tokom igre.
Zbog toga mogu veoma brzo da dehidriraju.
Najvažnije upozorenje
Dete nikada ne ostavljajte u parkiranom automobilu – ni na minut.
Temperatura u vozilu veoma brzo dostiže vrednosti opasne po život.
Stariji građani često ne osećaju žeđ
Kod starijih osoba osećaj žeđi je oslabljen, pa lako dolazi do dehidracije.
Istovremeno, srce teže obezbeđuje rashlađivanje organizma, zbog čega nagli pad krvnog pritiska može povećati rizik od:
- infarkta,
- moždanog udara,
- gubitka svesti.
Dodatni problem predstavljaju diuretici i lekovi za regulaciju krvnog pritiska koji mogu pojačati gubitak tečnosti.
Hronični bolesnici moraju biti posebno oprezni
Visoke temperature dodatno opterećuju:
- srce,
- pluća,
- bubrege,
- metabolizam.
Kod srčanih bolesnika povećava se rizik od tromboze, infarkta i moždanog udara.
Kod dijabetičara dehidracija može izazvati ozbiljne poremećaje nivoa šećera u krvi, dok insulin gubi efikasnost ako je izložen visokim temperaturama.
Kod osoba koje boluju od astme ili HOBP-a vreo i suv vazduh dodatno otežava disanje, a nagli izlazak iz klimatizovane prostorije na vrelinu može izazvati bronhospazam i napad gušenja.
Kako se zaštititi od ekstremnih vrućina
Lekari savetuju:
- pijte vodu i pre nego što osetite žeđ;
- tokom dana unesite između dva i tri litra tečnosti;
- izbegavajte alkohol, gazirana pića i velike količine kofeina;
- ne boravite na suncu između 10 i 17 časova;
- fizičke aktivnosti obavljajte rano ujutru ili uveče;
- nosite laganu odeću svetlih boja od prirodnih materijala;
- obavezno zaštitite glavu i oči;
- prostorije provetravajte noću i rano ujutru;
- tokom dana spustite roletne i navucite zavese;
- tuširajte se mlakom, a ne ledenom vodom;
- jedite lagane obroke, voće, povrće, supe i čorbe.
Važno za osobe koje uzimaju terapiju
Dr Dimitrijević naglašava da terapiju nikako ne treba prekidati niti menjati bez konsultacije sa lekarom.
Tokom velikih vrućina preporučuje se češća kontrola:
- krvnog pritiska,
- pulsa,
- nivoa šećera u krvi.
Lekove treba čuvati na temperaturi do 25 stepeni ili prema uputstvu proizvođača.
Najvažnija poruka lekara
Toplotni udar nije opasan samo na plaži ili pod direktnim suncem. Može nastati i u zatvorenim, pregrejanim prostorijama, zbog čega je redovna hidratacija, boravak u rashlađenom prostoru i izbegavanje velikih napora jedina sigurna zaštita tokom ekstremnih vrućina.
Tekst: Svet Dijaspore / S.N.G
Foto: Svet Dijaspore