Kada čujemo reč „psihopata“, većina nas pomisli na opasnog, nasilnog čoveka kakvog često viđamo u kriminalističkim filmovima. Međutim, psiholozi upozoravaju da je stvarnost mnogo složenija. Osobe sa izraženim psihopatskim osobinama mogu da budu šarmantne, uspešne, društveno prihvaćene i naizgled potpuno obične. Neke od njih nikada ne shvate da se njihov način razmišljanja i doživljavanja emocija značajno razlikuje od onoga što je uobičajeno.
Prema procenama zasnovanim na strožim kriterijumima procene psihopatije, približno jedan odsto odraslih ima izražene psihopatske osobine. Ipak, taj procenat može znatno da varira u zavisnosti od metoda koji se koriste u istraživanjima.
Kako piše BBC Science Focus, mnogi ljudi sa ovakvim osobinama nikada ne budu stručno procenjeni, između ostalog i zato što ne smatraju da sa njihovim ponašanjem postoji bilo kakav problem.
Profesor psihologije Grejem Ferčajld sa Univerziteta u Batu objašnjava da pojedinci mogu pokazivati ekstremne obrasce ponašanja, a da pritom nisu svesni koliko se razlikuju od drugih.
Međutim, važno je razumeti da psihopatija nije jednostavna podela ljudi na one koji je imaju i one koji je nemaju. Reč je o skupu osobina koje mogu biti prisutne u različitom stepenu, a njihovo postojanje samo po sebi ne znači da osoba ima mentalni poremećaj.
Psiholozi se u istraživanjima često oslanjaju na takozvani trijarhični model psihopatije, koji opisuje tri osnovne dimenzije: emocionalnu bezosećajnost, nedostatak kontrole impulsa i izraženu smelost, odnosno neustrašivost.
Prva se odnosi na smanjenu sposobnost saosećanja sa drugima, nedostatak griže savesti i spremnost da se sopstveni interesi stave ispred tuđih osećanja.
Druga podrazumeva impulsivno ponašanje, neodgovornost i teškoće u kontrolisanju postupaka, dok treća obuhvata samopouzdanje, otpornost na stres i spremnost na preuzimanje rizika.
Ipak, samo prisustvo jedne od ovih osobina nije dokaz psihopatije. Na primer, osoba koja ostaje smirena u kriznim situacijama ili lako donosi teške odluke ne mora imati bilo kakav psihološki problem.
Profesorka psihologije Nađa Hajm sa Univerziteta Notingem Trent objašnjava da osobe sa izraženim psihopatskim osobinama često drugačije doživljavaju emocije.
One mogu da prepoznaju da je neko tužan, uplašen ili uznemiren, ali ne moraju da osećaju istu emocionalnu reakciju kao većina drugih ljudi.
Zamislite da uđete u prostoriju u kojoj svi plaču. Većina ljudi osetiće nelagodnost ili tugu, čak i ako ne zna zbog čega su ostali uznemireni. Kod osoba sa izraženim psihopatskim osobinama takav automatski emocionalni odgovor može biti znatno slabiji.
Međutim, odsustvo snažne emocionalne reakcije ne znači automatski da neko uživa u tuđoj patnji ili da predstavlja opasnost za okolinu.
Profesorka psihologije Abigejl Marš sa Univerziteta Džordžtaun ističe da pojedine osobe sa ovim osobinama mogu izuzetno uspešno da prikrivaju svoj način razmišljanja.
Često ostavljaju utisak ljubaznih, duhovitih i samouverenih ljudi. Mogu lako da steknu tuđe poverenje i da prepoznaju šta druga osoba želi da čuje.
Problem nastaje kada takve sposobnosti koriste za manipulaciju, obmanjivanje i ostvarivanje lične koristi bez obzira na posledice koje njihove odluke imaju po druge.
Zbog toga, upozoravaju stručnjaci, nije jednostavno prepoznati psihopatske osobine samo na osnovu nečijeg ponašanja u društvu.
Izvor: Nova.rs