Španski premijer Pedro Sančez oštro je odgovorio na pretnju američkog predsednika Donalda Trampa da će prekinuti trgovinu sa Španijom, poručivši da se njegova vlada protivi ratu i, kako je rekao, „urušavanju međunarodnog prava“.
U desetominutnom televizijskom obraćanju Sančez je govorio o ratovima u Ukrajini i Gazi, kao i o ratu u Iraku pre više od 20 godina, naglasivši da se stav njegove vlade može sažeti u četiri reči: „Ne ratu“.
Tramp je zapretio potpunim trgovinskim embargom na Španiju nakon što je Madrid odbio da dozvoli Sjedinjenim Američkim Državama da koriste zajedničke vojne baze u Moronu i Roti za napade na Iran, prenosi BBC.
„Španija je bila užasna“, rekao je Tramp tokom sastanka sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom u utorak.
„Prekinućemo svu trgovinu sa Španijom. Ne želimo ništa da imamo sa Španijom“, dodao je.
Merz je kasnije izjavio da je Trampu jasno rekao da ne može da sklopi poseban sporazum sa Nemačkom ili celom Evropom, a da iz njega izuzme Španiju.
Tramp je takođe optužio Španiju da je „loš partner u NATO-u“ jer nije povećala izdvajanja za odbranu na pet odsto bruto domaćeg proizvoda, što je cilj koji Vašington traži od saveznika.
U obraćanju iz rezidencije premijera u La Monklovi, Sančez je rekao da vlada razmatra ekonomske mere kako bi ublažila posledice sukoba na građane Španije.
On je naglasio da se na jednu „nezakonitost“ ne može odgovarati drugom, govoreći o „katastrofi“ rata na Bliskom istoku. Podsetio je da je još pre dva dana pozvao sve strane da se povuku iz sukoba i poštuju međunarodno pravo.
Španski socijalistički premijer istakao je da je stav njegove vlade sličan poziciji koju je zauzela povodom sukoba u Ukrajini i Gazi. Sančez je ranije bio jedan od najglasnijih kritičara izraelske vojne operacije nakon napada Hamasa 2023. godine.
Osvrnuvši se na invaziju na Irak 2003. godine, za koju je rekao da nije ostvarila svoje ciljeve i da je pogoršala život običnih ljudi, Sančez je upozorio da bi napadi na Iran mogli imati slične ekonomske posledice za milione ljudi.
„Neprihvatljivo je da neki predsednici koriste maglu rata kako bi prikrili sopstvene neuspehe“, rekao je Sančez.
On je dodao da se pravo pitanje ne svodi na to da li je neko „na strani ajatolaha“.
„Pitanje je da li smo na strani mira i međunarodnog prava“, zaključio je španski premijer.
Pedro Sančez jedini iz Evrope koji se direktno suprotstavio Trampu: EU podeljena zbog napada na Iran
Napadi Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran izazvali su različite reakcije širom Evrope i pokazali koliko je teško da Evropska unija nastupi jedinstveno u velikim međunarodnim krizama. Dok pojedine države otvoreno kritikuju vojnu intervenciju i upozoravaju na kršenje međunarodnog prava, druge nastoje da zadrže oprezan ton i izbegnu direktan sukob sa Vašingtonom.
U prvim danima nakon početka napada evropski lideri delovali su, kako ocenjuju analitičari, prilično neusklađeno. Dok su se u Vašingtonu i Tel Avivu donosile ključne odluke, evropske vlade su uglavnom pratile razvoj događaja, istovremeno pokušavajući da procene posledice po sopstvenu bezbednost i ekonomiju.
Madrid najglasniji protivnik napada
Najotvoreniji kritičar američke vojne akcije postao je španski premijer Pedro Sančez. On je napade na Iran nazvao „neopravdanom i opasnom vojnom intervencijom“ i ocenio da predstavljaju kršenje međunarodnog prava.
Sančez je u televizijskom obraćanju poručio da se stav njegove vlade može sažeti u četiri reči, a to su „Španija govori ne ratu“, upozoravajući da jednostrani napadi bez saglasnosti međunarodne zajednice mogu dodatno destabilizovati Bliski istok.
Madrid je svoju poziciju potvrdio i konkretnim potezom. Španska vlada odbila je da dozvoli američkim vojnim avionima da koriste baze Moron i Rota za operacije protiv Irana. Ministarka odbrane Margarita Robles poručila je da američke snage stacionirane u Španiji moraju delovati u skladu sa međunarodnim pravom i da baze ne mogu biti korišćene za napade koji nisu u tom okviru.
Trampove pretnje Madridu
Ovakav stav izazvao je oštru reakciju američkog predsednika Donalda Trampa. On je tokom sastanka sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom zapretio prekidom trgovine sa Španijom.
„Prekinućemo svu trgovinu sa Španijom. Ne želimo ništa da imamo sa Španijom“, rekao je Tramp, nazvavši špansku vladu „užasnim partnerom“.
Sančez je ipak ostao pri svom stavu, naglašavajući da protivljenje napadu na Iran ne znači podršku iranskom režimu, već principijelno zalaganje za međunarodno pravo.
Velike sile Evrope opreznije
Za razliku od Španije, najveće evropske sile, Francuska, Nemačka i Velika Britanija, reagovale su mnogo opreznije.
Tri zemlje su tokom vikenda izdale zajedničko saopštenje u kojem su upozorile Iran da bi mogle preduzeti „odbrambene mere“ ukoliko Teheran nastavi napade dronovima i raketama. Međutim, nijedna od njih nije dovela u pitanje zakonitost američko-izraelskih udara.
Velika Britanija je čak dozvolila Sjedinjenim Državama da koriste dve britanske vojne baze za, kako je navedeno, „odbrambene operacije“ protiv iranskih raketnih položaja.
Francuska je u međuvremenu pojačala svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku nakon što je iranski napad pogodio francusku bazu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Nemačka je saopštila da su njene snage spremne za „odbrambene mere“, ali da ne planira ofanzivne operacije.
Strah od sukoba sa Vašingtonom
Jedan od glavnih razloga zbog kojih evropske vlade izbegavaju otvorenu kritiku SAD jeste strah od pogoršanja odnosa sa Vašingtonom.
Mnoge evropske države ne žele da dodatno iritiraju predsednika Donalda Trampa, posebno u trenutku kada se od SAD očekuje ključna uloga u rešavanju rata u Ukrajini. Diplomate u Briselu upozoravaju da bi novi spor između Evrope i Vašingtona mogao oslabiti zapadno jedinstvo.
Istovremeno, evropske vlade brinu i o bezbednosti svojih građana na Bliskom istoku. U regionu se nalazi na desetine hiljada evropskih državljana, pa mnoge zemlje već pripremaju planove za moguće evakuacije.
Ekonomske posledice već se osećaju
Kriza na Bliskom istoku već ima i ekonomske posledice u Evropi. Cene gasa naglo su porasle i dostigle nivo koji nije viđen od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Evropske vlade strahuju da bi dalja eskalacija mogla dovesti i do rasta cena hrane i energije, što bi dodatno opteretilo ekonomije koje se još oporavljaju od prethodnih kriza.
Neslaganja i unutar EU
Razlike u stavovima vidljive su i unutar same Evropske unije. Dok su ministri spoljnih poslova članica EU u zajedničkom saopštenju izbegli da pozovu na promenu režima u Iranu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da je „verodostojna tranzicija vlasti u Iranu hitno potrebna“.
Takve poruke pokazale su da EU ne govori uvek jednim glasom u međunarodnim krizama.
Analitičari ocenjuju da evropske podele proizlaze i iz različitih političkih tradicija i istorijskih iskustava.
Nemačka, na primer, i dalje je oprezna kada je reč o vojnim intervencijama zbog istorijskog nasleđa iz dva svetska rata. Italija, s druge strane, suočena je sa javnim mnjenjem koje je skeptično prema vojnim operacijama i povećanju vojne potrošnje.
U isto vreme Francuska pokušava da ojača evropsku stratešku autonomiju i poziva EU da razvije sopstvene bezbednosne kapacitete, nezavisno od Vašingtona.
Kriza oko Irana ponovo je otvorila staro pitanje – da li Evropa može da vodi jedinstvenu spoljnu politiku?
Iako evropski lideri često govore o potrebi zajedničkog delovanja u svetu velikih sila, događaji na Bliskom istoku pokazali su koliko je teško uskladiti interese različitih država.
Za sada je jasno da unutar Evrope ne postoji jedinstven stav o ratu protiv Irana. Dok Španija otvoreno kritikuje američke napade i poziva na poštovanje međunarodnog prava, druge evropske države pokušavaju da zadrže ravnotežu između savezništva sa Sjedinjenim Državama i straha od širenja novog velikog sukoba.
Izvor: Nova.rs / BBC