Pet godina nakon povlačenja Sebastiana Kurca (Sebastian Kurz) sa mesta austrijskog saveznog kancelara, njegova politička prošlost ponovo je dospela u centar pažnje evropske javnosti. Britanski „The Telegraph“ objavio je navode iz poverljivih istražnih spisa prema kojima je ruska špijunska mreža možda imala ulogu u njegovom političkom padu 2021. godine. Ovu vest preneli su brojni austrijski mediji, među njima i ugledni dnevni list „Kurier“. Ipak, za sada nema nezavisnih dokaza koji bi potvrdili da je Moskva zaista organizovala Kurcov odlazak sa vlasti.
Pet godina kasnije – politička afera ponovo potresa Austriju
Iako je od odlaska nekadašnjeg austrijskog kancelara Sebastiana Kurca (Sebastian Kurz) sa vlasti prošlo pet godina, čini se da političke afere koje su obeležile njegovu karijeru još nisu dobile konačan epilog.
Podsetimo, Kurcova prva vlada raspala se u maju 2019. godine, nakon afere „Ibiza“, koja je izazvala ozbiljnu političku krizu u Austriji. Kurc se potom vratio na vlast, ali je u oktobru 2021. podneo ostavku na mesto kancelara, nakon pokretanja istrage o sumnjama na korupciju i korišćenje javnog novca za politički povoljna istraživanja javnog mnjenja i medijsko izveštavanje.
Kurc je optužbe odbacivao, a krajem iste godine potpuno se povukao iz politike.
Međutim, najnovija saznanja britanske štampe ponovo otvaraju pitanje okolnosti njegovog političkog pada. Da li je reč isključivo o posledicama unutrašnjih političkih sukoba i korupcionaških afera ili su u događajima koji su doveli do njegove ostavke učestvovali i strani obaveštajni krugovi?
„Telegraph“: Ruska špijunska mreža navodno učestvovala u rušenju Kurca
Prema pisanju britanskog lista „The Telegraph“, koji se poziva na poverljivu istražnu dokumentaciju, odbegli bivši menadžer nemačke kompanije „Wirecard“, Jan Marsalek, navodno je u privatnoj prepisci tvrdio da je učestvovao u operaciji koja je dovela do pada austrijskog kancelara.
Marsalek je, prema objavljenim navodima, u oktobru 2021. godine, približno dve nedelje nakon Kurcove ostavke, poslao poruku Orlinu Rusevu (Orlin Roussev), vođi špijunske mreže povezane sa Rusijom.
U toj prepisci navodno je tvrdio da su „uspešno srušili“ tadašnjeg austrijskog kancelara.
Ključnu ulogu u njegovoj priči imalo je oduzimanje mobilnog telefona Tomasa Šmida (Thomas Schmid), nekadašnjeg visokog funkcionera austrijskog Ministarstva finansija i bliskog Kurcovog saradnika.
Šmidov telefon austrijske vlasti zaplenile su još u novembru 2019. godine. Poruke pronađene u njemu kasnije su postale važan deo više korupcionaških istraga koje su ozbiljno uzdrmale austrijsku političku scenu.
Prema navodima koje prenosi britanski list, Marsalek je tvrdio da je njegova mreža imala ulogu u zapleni telefona, dok su kasnije otkrivene poruke doprinele Kurcovom političkom kraju.
Međutim, istražna dokumentacija ne sadrži nezavisne dokaze koji potvrđuju Marsalekovu tvrdnju. Ostaje nejasno i da li je pod izrazom „mi“ mislio na ruske obaveštajne strukture ili na neku drugu grupu saradnika.
Ko su Jan Marsalek i Orlin Rusev?
Jan Marsalek, nekadašnji visoki rukovodilac nemačke finansijsko-tehnološke kompanije „Wirecard“, nalazi se u bekstvu od 2020. godine, kada je kompanija propala usred velikog finansijskog skandala.
Za njim je raspisana međunarodna poternica, a evropski istražni organi sumnjiče ga i za obaveštajne aktivnosti u korist Rusije. Prema dosadašnjim informacijama, pretpostavlja se da boravi u Moskvi.
Njegov saradnik Orlin Rusev, poreklom iz Bugarske, predvodio je špijunsku mrežu koja je iz Velike Britanije pratila pojedince od interesa za ruske obaveštajne službe, uključujući novinare i kritičare Kremlja.
Rusev je u Velikoj Britaniji osuđen na više od deset godina zatvora zbog špijunaže.
Tokom istrage britanska policija zaplenila je veliki broj elektronskih poruka i drugih podataka, a deo materijala prosleđen je austrijskim istražnim organima.
Upravo iz tih dokumenata potiču navodi koji su sada izazvali novu političku buru.
Austrijske vlasti bez komentara, dokazi još nisu potvrđeni
Austrijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova nije želelo da komentariše navode britanskog lista, pozivajući se na istrage koje su još u toku.
Britanski stručnjak za bezbednost Ed Arnold, iz istraživačkog instituta Royal United Services Institute, upozorio je da ruske obaveštajne službe često nastoje da iskoriste postojeće političke sukobe i dodatno prodube podele u evropskim državama.
Istovremeno, ukazao je na mogućnost da je Marsalek preuveličavao sopstvenu ulogu u događajima.
To je važna okolnost, jer su poruke u kojima se hvalio navodnim rušenjem kancelara nastale gotovo dve godine nakon zaplene Šmidovog telefona, kada su mnogi detalji afere već bili poznati javnosti.
Zbog toga se zasad ne može tvrditi da je ruska obaveštajna služba organizovala Kurcov pad. Takva mogućnost ostaje predmet istrage, a ne utvrđena činjenica.
Od austrijskog kancelara do uspešnog međunarodnog biznismena
Dok se austrijska javnost ponovo bavi njegovom političkom prošlošću, Sebastian Kurc već nekoliko godina gradi karijeru u međunarodnom poslovnom svetu.
Nakon odlaska iz politike okrenuo se tehnološkom sektoru, investicijama i sajber-bezbednosti.
Zajedno sa izraelskim preduzetnikom Šalevom Huliom (Shalev Hulio), nekadašnjim direktorom kompanije NSO Group, poznate po kontroverznom špijunskom softveru „Pegasus“, pokrenuo je kompaniju „Dream Security“.
Osnivanje ovog poslovnog projekta najavljeno je 2022. godine, dok je kompanija počela da posluje početkom 2023.
„Dream Security“ razvija napredna tehnološka rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji, namenjena zaštiti državnih institucija, velikih kompanija i kritične infrastrukture od sajber-napada.
Prema pisanju austrijskih medija kompanija je već tokom 2025. godine ostvarivala godišnji promet od oko 100 miliona evra, dok je njena tržišna vrednost tada procenjena na 1,1 milijardu dolara, o čemu smo pisali na portalu Svet Dijaspore: AI-BUM KATAPULTIRAO SEBASTIANA KURZA U MILIONERE: Bivši austrijski kancelar među 100 najbogatijih u Austriji, otkrivamo top 10! – SVET+
U junu 2026. godine usledio je novi veliki poslovni uspeh. Nakon dodatnog ulaganja investitora od 260 miliona dolara, vrednost kompanije porasla je na približno tri milijarde dolara.
Prema objavljenim podacima, Kurc poseduje oko 15 odsto udela u kompaniji, koja zapošljava približno 350 ljudi i posluje u Tel Avivu, Beču i Abu Dabiju.
Iako je Kurc ranije opisivao kompaniju kao veoma profitabilnu, precizni podaci o njegovoj ličnoj godišnjoj zaradi i dobiti koju ostvaruje od ovog poslovnog poduhvata nisu javno potvrđeni.
Da li je politička prošlost za Kurca zaista završena?
Sebastian Kurc, nekada najmlađi austrijski kancelar i jedna od najprepoznatljivijih političkih ličnosti u Evropi, danas je uspešan preduzetnik čije poslovne aktivnosti daleko prevazilaze granice Austrije.
Ipak, njegovo ime i dalje izaziva veliko interesovanje austrijske javnosti, posebno kada se govori o aferama koje su obeležile kraj njegove političke karijere.
Najnoviji navodi britanskog „Telegrapha“ dodatno su podgrejali spekulacije o mogućem stranom uticaju na događaje iz 2021. godine.
Da li će istrage otkriti nove činjenice o ulozi ruske špijunske mreže ili će se ispostaviti da je reč o neosnovanom hvalisanju odbeglog Marsaleka, ostaje da se vidi.
Jedno je, međutim, izvesno: pet godina nakon odlaska sa kancelarske funkcije, politička prošlost Sebastiana Kurca i dalje je tema koja ne prestaje da intrigira austrijsku i evropsku javnost.
Tekst: Svet Dijaspore / S.N.G.
Izvori: The Telegraph/Die Presse/ORF/Kurier
Foto: sebastiankurz/Instagram