Ispraćaj pape Franje, koji je umro u ponedeljak u 88. godini, biće održan danas na Trgu svetog Petra u Vatikanu. Papa će potom biti sahranjen u rimskoj bazilici svete Marije Velike.
Očekuje se da će više od 200.000 ljudi prisustvovati ceremoniji na prostranom trgu ispred bazilike svetog Petra. Dosad je potvrđeno prisustvo oko 50 šefova država, uključujući američkog predsednika Donalda Trampa i 10 vladajućih monarha. Čelnici iz Italije, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Ukrajine, Brazila, institucija EU i Franjine otadžbine Argentine takođe su potvrdili svoj dolazak.
Službene delegacije sedeće u delu desno od oltara, na vrhu stepenica koje vode prema bazilici svetog Petra. „Najbolja mesta“ trebalo bi da imaju predsednik Argentine i predsednik i premijerka Italije. Prednost nad ostalim šefovima država imat će i vladari i vladarke poput španske i belgijske kraljevske porodice, prenosi „Indeks“.
Nakon završetka mimohoda građana koji su želeli da mu odaju počast, Franjin kovčeg zapečaćen je u petak naveče na privatnoj ceremoniji koju je vodilo osam kardinala. Papino lice prekriveno je belim svilenim velom, a telo poškropljeno svetom vodom.
Papinski predmeti poput kovanica i medalja koje su kovane tokom njegovog pontifikata postavljeni su u kovčeg. U kovčeg je postavljen i poseban dokument s popisom ključnih tačaka njegovog 12-godišnjeg papinstva.
Zvona zvone sa svih crkava katoličkih zemalja
U Vatikanu se očekuje više od 200.000 ljudi na sahrani, a milioni ljudi će pratiti ispraćaj Pape Franje ispred TV ekrana.
Franja je zatražio da bude sahranjen u jednostavnom drvenom kovčegu obloženom cinkom, za razliku od svojih prethodnika koji su sahranjeni u tri međusobno povezana kovčega od čempresa, olova i hrasta.
U subotu ujutro papin kovčeg biće iznesen iz bazilike na trg. Sprovodna misa trebalo bi započne u 10 sati horom koji će pevati uvodne obrede na latinskom.
Itlijanski kardinal Đovani Batista Re održaće propoved i predvodiće misu koju će, kako se očekuje, koncelebrirati 220 kardinala i 750 biskupa i sveštenika u blizini oltara, kao i više od 4000 drugih sveštenika koji će koncelebrirati na trgu.
Na saharni pape Jovana Pavla II. 2005. godine propoved je održao nemački kardinal Jozef Racinger, koji će 11 dana kasnije biti izabran za papu Benedikta XVI.
Re ne može da uđe u konklavu koja će izabrati Franjinog naslednika jer ima 91 godinu i nije kandidat za papu. Ali, vatikanski posmatrači veruju da bi on u propovedi mogao da iskaže smernice koje bi njegove kolege kardinali trebalo da slede.
Franja će biti sahranjen prema svojoj želji u bazilici svete Marije Velike (Santa Maria Maggiore), prema kojoj je gajio posebnu pobožnost. Poslednji papa sahranjen izvan vatikanskih zidina bio je Leon XIII, koji je umro 1903. godine i sahranjen je u bazilici svetog Ivana Lateranskog. Poslednji papa pokopan u bazilici svete Marije Velike bio je Klement IX. 1669. godine.
Pogrebna povorka putovaće do bazilike od sv. Petra hodajućim tempom. Duž rute duge oko 5,5 km prolaziće pored mnogih poznatih rimskih spomenika, uključujući Koloseum. Uz trasu se očekuje mnoštvo ljudi.
Grupa siromašnih biće prisutna na stepenicama koje vode do bazilike Marije Velike kako bi odali poslednju počast Franji, odražavajući njegovu predanost služenju siromašnima i potlačenima. Sahrana će biti privatna. Na grobnoj ploči od ligurskog mermera biće samo ispisano Franjino ime na latinskom, Franciscus. Biće pokopan u zemlju, u niši između dveju kapela u crkvi.
Izvor: Nova.rs/Index.hr