Vedrana Rudan, jedna od najpoznatijih hrvatskih književnica, suočava se s velikim životnim izazovom.
Iako je poznata po svom oštrom stilu pisanja i nepopustljivim stavovima, sada je morala pokazati istu snagu i odlučnost u borbi protiv teške bolesti.
Naime, Vedrana se bori s posebnim oblikom raka žučnih kanalića.
Kako je otkrila u intervjuu da nije reagovala brzo i otišla na pregled, najverovatnije bi preminula u roku od samo tri meseca.
„Ja imam izuzetno agresivni rak koji se zove rak žučnih kanalića i jako se teško otkrije. Ja sam kontrol frik, ja se često kontrolišem, dakle nije da se rak događa onima koji se ne kontrolišu. Da sam zakasnila, živela bih još tri meseca, ali ja sam došla na vreme. Bio je operabilan. Izdavač mi je uplatio 10.000 evra kad sam mu rekla da imam rak. Rekla sam mu imam novu knjigu, ne mogu na promocije, ali to vam je dobro – kad pisac umire, tiraž raste“.
Vedrana je priznala da je želela na eutanaziju.
„Ne želim da umirem na rate. Ja želim eutanaziju. Muž i ja smo kroz godine skupljali nešto sa strane. To košta 17.000 evra. Javila sam se, počeli smo da se dopisujemo, rekla sam deci i mužu. Poslala sam im nalaze, prihvatili su me, prošla sam, platila sam članarinu. Onda su oni tražili toga još, još nalaza, kako vreme proticalo, tako sam ja shvatila… rekli su mi da 85% ljudi odustane, tamo vas intervjuišu… ja sam shvatila da ću tamo morati da provedem neko vrijeme i da će tamo neki član nekog konzilijuma reći da možda može da mi se pomogne… onemoćala sam u međuvremenu i odustala“, ispričala je Vedrana.
Vera u ljude vratila joj se na odeljenju za onkologiju.
„U bolnicu sam ušla da mi pomognu da umrem. I onda sam naišla na zid, oni su meni tamo zabranili smrt. Ali ljudi tamo… tamo rade deca, najstariji možda ima 26 godina. Mlada medicinska sestra pričala je sa venom u koju je trebalo da da infuziju. Ja gledam to dete kako priča s tom venom kako bi toj ženi dala život. Jako me to potreslo. To su deca, divna deca. Koja robijaju tamo“, ispričala je ona i dodala:
„Razveselilo me da ću umreti sa spoznajom da postoje dobri ljudi. Opet kažem – ta deca, oni su bedno plaćeni, ali divni“.
„Ja sam ženski pisac, pisačica. I kad pišem u prvom licu o deci, ljudi misle da ja pišem o svojoj deci. Pa srpski tabloidi napišu da me sin nije posetio šest meseci dok sam bolesna. Ja sam sa svojim sinom jako bliska, on je moja leva i desna ruka, on me stvorio, napravio mi je blog. Ljudi ne znaju da razaznaju stvarnost od fikcije“, pričala je ona u emisiji na HRT.
„Ljubav je retka bitka. Ljudi vole da me čitaju jer pišem o mržnji, ali prava se ljubav jako retko sreće“, ispričala je Vedrana. „Ja sam 38 godina s jednim muškarcem koji je moj život, ali ja ne želim o tome da pišem. On i moja deca su moja ljubav“, rekla je.
„Ja osećam potrebu da pišem jer sam tada živa, ali prsti ne rade. Onda moj muž mora da dešifruje šta želim da kažem, sin moj to stavi na blog. Onda to svi prenesu, na moju veliku radost. Kad vidim da se širi moj tekst ja znam da sam živa i to me drži“, objasnila je.
„Svim ljudima koji misle da sam loša majka poručujem: ‚j**ite se‘. Ja sam slobodna. To mi zameraju najviše žene. Imala sam oca koji je bio grub prema meni i sestri, ali on je bio opsednut slobodom, toliko pun prezira prema autoritetu. Ja sam on“, rekla je. „Ja čitav život pružam otpor. Ponosna sam na sebe što prodajem priče, ali nisam prodala sebe“, dodala je.
„Ja sam besmrtna“
Kako kaže, sebe smatra besmrtnom.
„Želim da kažem da ima jako puno ljudi koji me vole i da ja volim njih. I da sam besmrtna. Neka moju smrt shvate kao odlazak na područje bez signala.“
Tekst: Svet Dijaspore/Blic.rs