Utisci nakon istorijskog plasmana Bosne i Hercegovine na Svetsko prvenstvo nikako da se slegnu, čestitke stižu sa svih strana, na društvenim mrežama se pojavljuju razni mimovi, rilsi i smešne grafike koje veličaju reprezentaciju BIH, dok u fokusu i dalje ostaje već legendarni duel na Bilinom Polju u Zenici, koji je odlučen posle penal-drame u korist balkanske selekcije.
Slavlje koje je usledilo u BiH ali i među bosanskom dijasporom širom zemljine kugle, dodatna je nagrada fudbalerima koji su svojoj naciji doneli toliko radosti. Pevalo se i slavilo, a sa sa svojim „zmajevima“ radovali su se i stari i mladi, podjednako muškarci, žene i deca, a nezvanična himna najveceg fudbalskog frijumfa BiH reprezentacije bila je pesma Halida Bešlića “Poljem se širi miris ljiljana”.
Evo ko je otkrio kako su reprezentativci slavili pobedu
Džeko, Tabaković, Bajraktarević i ostatak ekipe potpuno zasluženo poneli su epitet heroja, a svoje mesto među junacima pronašao je i napadač Štutgarta Ermedin Demirović.
Igrač koji je pre godinu i po dana bio u centru pažnje na meču Crvene zvezde i nemačkog kluba, odigrao je čak 115 minuta protiv Italije, a veliko slavlje podelio je sa suprugom Sandrom.
Sandra je bila među najraspoloženijima – grlila je i ljubila Demirovića, dok je u rukama ponosno nosila zastavu Bosne i Hercegovine. Nakon poslednjeg zvižduka utrčala je na teren i emotivno se bacila u zagrljaj svog supruga.
Supruga Ermedina Demirovića Sandra slavila plasman Bosne i Hercegovine na Svetsko prvenstvo pic.twitter.com/NN6U9osA4u
— Premier99 (@Premier99999) April 2, 2026
Dan nakon pobede, upravo je Sandra na društvenim mrežama podelila snimke slavlja sa reprezentativcima Bosne i Hercegovine, dodatno približivši atmosferu velikog uspeha, što je kasnije uradio i proslavljeni fudbaler Edin Džeko.
Da li će Edin Džeko igrati na Svetskom prvenstvu? Vest koju su svi čekali
Edin Džeko je zbog povrede u poslednjim trenucima meča propustio da šutira penal protiv Italije, ali su saigrači iz Bosne i Hercegovine uspeli da dođu do pobede i prolaza na Svetsko prvenstvo.
Usledilo je slavlje pa šok i pitanje – da li će Džeko biti u situaciji da igra na Mundijalu?
Prognoze su išle od najcrnjih u vidu operacije, do nešto optimističnijih, a o svemu je govorio sam Džeko.
„Šta znam, zadesilo me sve to. Opet kažem, imam osećaj da je to sve sudbina da se desi u poslednjoj sekundi utakmice i onda ne mogu da šutiram penal, pa neko da gol umesto mene. Ko zna, možda da sam šutirao i ne bih dao gol. Sve to dolazi „odozgo““, poručio je Džeko.
A onda je usledilo ono što su navijači iščekivali:
„Ruka nije najgore, najverovatnije neće ni trebati operacija, nadam se da ću kroz mesec – mesec i po dana biti nazad na terenu“, dodao je on.
Čini se da je ovim rešena i poslednja dilema, te da će Džeko, inače fudbaler berlinske Herte, biti uzdanica „zmajeva“ na Mundijalu, gde će nastupiti u grupi B gde su Katar, Kanada i Švajcarska.
Od prvaka sveta do najvećeg debakla u istoriji: Kako je Italija doživela sunovrat
Fudbalska reprezentacija Italije je za 20 godina prešla put od šampiona sveta do ekipe koja će treći vezani Mundijal propustiti. Šta se dogodilo i kako su došli u tu situaciju?
Na prvi pogled čudno, ali već na drugi se nazire glavni razlog iz kog je ova nacionalna selekcija – nekada gigant ne samo evropskog već svetskog fudbala i četvorostruki osvajač „boginje“ – doživeo tako strmoglav pad.
Kada pričate sa nekim ko se seća te ere italijanskog Kalča, gotovo da nema ljubitelja fudbala koji neće sa setom govoriti o tim godinama. I to sa debelim razlogom – jednostavno, svaka ekipa je u to vreme imala nekolicinu fudbalera koji su spadali u red elitnih, pa je Marćelo Lipi mogao da bira koga će pozvati.
Tako se, recimo, u timu nisu našla imena poput Kristijana Vijerija, Antonija Kasana, Antonija di Natalea, Kristijana Lukarelija, Bernarda Koradija, Kristijana Panučija, Masima Ambrozinija, Stefana Fjorea…
Za sve njih bilo je zajedničko jedno – svi su imali više nego ozbiljnu ulogu u svojim klubovima, bili su nosioci igre i imali su status zvezde. Lukareli je tako bio udarna igla Livrona, Koradi Parme, di Natale je postao jedna od najvećih legendi evropskog fudbala u dresu Udinezea, te fudbaler koji je bio tiha patnja bukvalno čitave Evrope.
Lipi je odlučio da ih ostavi u Italiji jer je, jednostavno, imao bolje.
Kapiten je bio Fabio Kanavaro, na golu Đanluiđi Bufon, u odbrani Đanluka Zambrota, Fabio Groso, Marko Materaci, u sredini terena Mauro Kamoranezi, Đenaro Gatuzo, Danijele de Rosi, umetnik sa loptom Andrea Pirlo, a u napadu – Filipo Inzagi, Frančesko Toti, Alesandro del Pjero, Luka Toni…
Jednostavno, Serija A je tih godina pucala od kvaliteta, ali i od igrača koji su radije birali da igraju za Udineze, Palermo (imali trojicu igrača u toj reprezentaciji), čak i Livorno, Parmu… nego što su odlazili po svaku cenu u ekipe koje se bore za sam vrh, poput Intera, Milana, Napolija…
Šta se promenilo?
Danas je to gotovo nemoguće. Reprezentacija se sastoji iz igrača koji, iako nosioci u svojim klubovima, teško da mogu da budu smatrani elitnima na evropskom niovu – primera radi, Alesandro Bastoni, Brajan Kristante, Manuel Lokateli, Federiko Dimarko, Mojse Kin… iako kvalitetni igrači, teško da bi mogli da budu smatrani elitnima u ovom trenutku, na nivou svetskog fudbala.
Jedina dva imena koja koliko-toliko odskaču su Rikardo Kalafjori, defanzivac Arsenala, i bez premca prva zvezda Italije, Đanluiđi Donaruma.
Jednostavno, Italija je u to vreme imala golmana koji je u najmanju ruku istog kvaliteta kao Donaruma, Bufona, ali je ostatak tima bio bar za tri klase kvalitetniji.
A kako je, da bi se situacija vratila na staro, neophodno da Italijani naprave iskorak pre svega u organizacionom smislu i od Serije A kao lige stvore takmičenje koje će biti plodonosno tle za nastanak nekih novih del Pjera, Pirla i Kanavara, a potom na tome uberu te plodove i vrate „azurima“ sjaj koji je u ovom trenutku ne zaprljan, već do te mere izbledeo da se nalazi na situaciji da bude arhiviran i davno zaboravljen kao relikt prošlosti o kom će, kroz romansirane priče, razgovarati gore spomenuti ljubitelji Kalča iz prvih godina 21. veka.
Tekst: Svet Dijaspore / S.N.G. // Izvor: Nova.rs
Foto: Društvene mreže