Meta Platforms postigla je veliku nagodbu sa američkim saveznim državama i teritorijama u sporovima zbog navodnog štetnog uticaja Facebooka i Instagrama na decu i tinejdžere. Kompanija bi tokom naredne decenije mogla da plati do 18 milijardi dolara, ali nije priznala krivicu. Dok se u sudnicama govori o zavisnosti mladih od društvenih mreža, njen prvi čovek Mark Zuckerberg (Mark Zakerberg) privukao je pažnju sasvim drugačijim snimkom – sparingom sa UFC zvezdom Merabom Dvalishvilijem (Merab Dvališvili) na plutajućoj barži.
NAGODBA TEŠKA DO 18 MILIJARDI DOLARA
Meta Platforms pristala je da plati do 18 milijardi dolara tokom narednih deset godina kako bi okončala veliki deo sporova koje su protiv kompanije pokrenule američke savezne države zbog navodne štete koju Facebook i Instagram nanose deci i tinejdžerima.
Osnovni deo nagodbe iznosi do 16,68 milijardi dolara, dok ukupan potencijalni iznos, kada se uključe i druga povezana poravnanja, može dostići približno 18 milijardi dolara. Meta pritom nije priznala da je prekršila zakon.
U tužbama se godinama iznose tvrdnje da su društvene mreže projektovane tako da korisnike, uključujući maloletnike, što duže zadrže pred ekranom, koristeći algoritamske preporuke, beskonačno skrolovanje, obaveštenja i druge funkcije koje podstiču ponovno vraćanje na platformu.
Meta takve optužbe osporava i tvrdi da ulaže značajne napore u bezbednost maloletnih korisnika.
TINEJDŽERIMA OGRANIČENJE OD DVA SATA DNEVNO
Nagodba, međutim, nije samo pitanje novca. Ona predviđa i značajne promene načina na koji će tinejdžeri u Sjedinjenim Američkim Državama koristiti Facebook i Instagram.
Za korisnike od 14 do 17 godina predviđeno je podrazumevano ograničenje korišćenja na dva sata dnevno, dok bi za duže korišćenje bila potrebna saglasnost roditelja. Pristup bi bez roditeljske dozvole trebalo da bude blokiran između ponoći i šest sati ujutru, a većina obaveštenja tokom školskih časova isključena. Predviđene su i dodatne mere provere uzrasta i roditeljske kontrole.
Dogovor predstavlja jedan od najznačajnijih dosadašnjih pokušaja da se kroz sudske postupke promeni način na koji velike društvene mreže tretiraju maloletne korisnike.
HILJADE TUŽBI PROTIV GIGANATA DRUŠTVENIH MREŽA
Meta nije jedina kompanija pod pritiskom. Kompanije koje stoje iza TikTok, YouTube i Snapchat takođe su se suočile sa velikim brojem postupaka koje su pokrenule savezne države, školski okruzi, roditelji i pojedinci.
U tim postupcima ponavljaju se tvrdnje da su određene funkcije platformi osmišljene tako da povećavaju vreme provedeno na njima, dok tužioci povezuju intenzivno korišćenje društvenih mreža sa problemima poput anksioznosti, depresije i nezadovoljstva sopstvenim izgledom.
Same kompanije osporavaju tvrdnje da su njihove platforme uzrok takvih problema i ukazuju na alate i zaštitne mehanizme koje su uvele za mlađe korisnike.
Pravna bitka je ogromnih razmera. Više od 3.300 uglavnom pojedinačnih tužbi objedinjeno je pred sudom u Los Anđelesu, dok je više od hiljadu američkih školskih okruga takođe pokrenulo postupke protiv tehnoloških kompanija.
ŠKOLE TRAŽE NOVAC ZA POSLEDICE KOJE, KAKO TVRDE, OSEĆAJU U UČIONICAMA
Posebnu grupu čine američki školski okruzi. Oni tvrde da posledice prekomernog korišćenja društvenih mreža više nisu samo problem porodica, već se prelivaju i u učionice.
Škole navode da su morale da izdvajaju dodatni novac i resurse kako bi se izborile sa problemima mentalnog zdravlja, poremećajima pažnje i drugim posledicama koje povezuju sa korišćenjem društvenih mreža.
Jedan mali školski okrug u ruralnom delu istočnog Kentuckyja (Kentaki) bio je izabran za prvi takav ogledni slučaj, ali do suđenja nije došlo jer je prethodno postignuta nagodba. Prema sudskim dokumentima koje je preneo Reuters, sporazumi su za taj okrug predviđali ukupno 27 miliona dolara.
NEW MEXICO NASTAVLJA SVOJU BITKU SA META-om
Velika američka nagodba ipak ne znači da su svi sporovi završeni.
New Mexico (Nju Meksiko), na primer, nije deo glavnog sporazuma i nastavlja sopstvenu pravnu bitku protiv Meta. Tamošnje vlasti optužile su kompaniju i da nije učinila dovoljno da maloletnike zaštiti od seksualne eksploatacije na svojim platformama.
U jednom od postupaka porota je kompaniji izrekla 375 miliona dolara kazni, a u narednoj fazi sudija je odredio dodatnih 567 miliona dolara i naložio mere zaštite mladih. Meta je najavila žalbu.
POJEDINCI TVRDE DA SU PLATFORME OSTAVILE POSLEDICE NA NJIHOVO MENTALNO ZDRAVLJE
Paralelno sa sporovima saveznih država i školskih okruga, vode se i postupci pojedinaca.
Jedan od prvih oglednih slučajeva odnosio se na mladu ženu koja je tvrdila da je korišćenje društvenih mreža doprinelo razvoju depresije i anksioznosti.
Takvi ogledni postupci posebno su važni jer njihove presude advokatima i kompanijama daju predstavu o tome kako bi porote mogle da odlučuju u hiljadama sličnih predmeta – i koliko bi eventualne buduće nagodbe mogle da koštaju.
U martu je porota u Los Anđelesu u jednom takvom slučaju utvrdila odgovornost Meta i Google, odredivši 4,2 miliona dolara odštete za Meta i 1,8 miliona za Google. Obe kompanije najavile su žalbe.
Snap i ByteDance, vlasnik TikTok, u nekim predmetima su postigli nagodbe pre nego što je došlo do suđenja, dok se drugi postupci nastavljaju.
18 MILIJARDI ZVUČI OGROMNO, ALI META OSTAJE FINANSIJSKI DŽIN
Za gotovo svaku kompaniju 18 milijardi dolara predstavljalo bi ogroman finansijski udar. Za Meta je situacija drugačija.
Maksimalna suma neće biti plaćena odjednom, već tokom perioda do deset godina. Reuters Breakingviews procenjuje da sadašnja vrednost tih budućih obaveza iznosi približno 12 milijardi dolara – u poređenju sa tržišnom vrednošću Meta od oko 1,5 biliona dolara. Reakcija investitora pokazala je da tržište nagodbu nije doživelo kao pretnju opstanku poslovnog modela kompanije.
Drugim rečima, iznos je spektakularan kada se posmatra samostalno, ali je finansijska snaga kompanije još spektakularnija.
DOK ADVOKATI PREGOVARAJU, ZUCKERBERG SPARINGUJE SA UFC ZVEZDOM
Dok se njegova kompanija suočava sa jednom od najvećih pravnih epizoda u svojoj istoriji, osnivač i izvršni direktor Meta Mark Zuckerberg (Mark Zakerberg) ovih dana privukao je pažnju potpuno drugačijim povodom.
Zakerberg je objavio snimak sparinga sa gruzijskim MMA borcem Merabom Dvalishvilijem (Merab Dvališvili), nekadašnjim UFC šampionom bantam kategorije i borcem poznatim pod nadimkom „The Machine“.
I to ne u teretani ili oktagonu.
Njih dvojica trenirali su na plutajućoj barži na jezeru Tahoe, okruženi vodom. Na snimku razmenjuju udarce rukama i nogama, pokušavaju obaranja, a Dvališvili u jednom trenutku podiže Zakerberga i nosi ga po platformi.
„Ponovo na barži sa @merab.dvalishvili. Druga runda“, napisao je Zakerberg uz objavu.
Dvališvili mu je uzvratio: „Uvek je sjajno sparingovati i trenirati sa tobom, brate!“
Tokom snimka pojavljuje se i Zuckerbergova supruga Priscilla Chan (Prisila Čen), koja prolazi pored barže u kajaku.
Zakerbergova ljubav prema borilačkim sportovima nije novost. Godinama trenira brazilski džiju-džicu i MMA, a ranije je trenirao i sa poznatim UFC imenima kao što su Alexander Volkanovski (Aleksander Volkanovski), Israel Adesanya (Izrael Adesanja) i Alex Pereira (Aleks Pereira).
A ŠTA JE SA DECOM VAN AMERIKE?
Iza milijardi dolara, sudskih sporova i novih ograničenja ostaje pitanje koje je posebno važno za roditelje izvan Sjedinjenih Država: šta će se dogoditi sa decom koja Facebook i Instagram koriste u ostatku sveta?
Ako Meta tehnički može da ograniči vreme koje američki tinejdžeri provode na platformama, blokira noćni pristup i promeni način na koji im šalje obaveštenja, logično se otvara debata zašto isti ili slični standardi zaštite ne bi važili i globalno.
To pitanje već postavljaju regulatori drugih država. Južnokorejska Komisija za medije i komunikacije pozvala je da se mere zaštite mladih koje Meta uvodi u SAD primene širom sveta, dok se o strožim pravilima za pristup maloletnika društvenim mrežama raspravlja i u drugim zemljama.
Američka nagodba zato možda predstavlja završetak jednog velikog pravnog spora za Meta, ali teško da predstavlja kraj globalne rasprave.
Naprotiv, sada kada je kompanija pristala da američkim tinejdžerima uvede konkretnija ograničenja, pitanje koje će se sve češće postavljati glasi: ako je takva zaštita potrebna deci u Americi – zašto ne bi bila potrebna i deci u Evropi i ostatku sveta?
Tekst: Svetlana Nenadović Glušac
Izvor: BBC na srpskom
Foto: Instagram/zuck