Mnogi će iz radoznalosti odmah proveriti ovu neobičnu veštinu – ali iza jednostavnog pokreta krije se mnogo više nego što deluje na prvi pogled. Savijanje jezika u oblik slova „U“ dugo se smatralo isključivo naslednom sposobnošću, međutim savremena istraživanja ukazuju na složeniju sliku.
Iako genetika igra određenu ulogu, stručnjaci danas ističu da na ovu veštinu utiču i građa jezika, ali i iskustvo, odnosno učenje. Drugim rečima, nije sve unapred „zapisano“ u genima – deo sposobnosti može se razviti tokom života.
Jezik, kao jedan od najpokretljivijih mišića u telu, ključan je za govor i ishranu. Ipak, njegove suptilne kretnje često otkrivaju dodatne informacije o koordinaciji između mozga i tela, koja može biti pokazatelj određenih sposobnosti.
Veza sa kognitivnim sposobnostima
Pojedina istraživanja sugerišu da ljudi koji lako izvode ovakve precizne pokrete mogu imati razvijeniju finu motoriku, ali i naprednije kognitivne funkcije. Upravo ta povezanost između mozga i mišićnih pokreta dovodi se u vezu sa višim nivoom inteligencije, iako ova teorija još nije konačno potvrđena.
Šta govori o ličnosti?
Iako nauka ne daje čvrste zaključke, psiholozi primećuju zanimljive obrasce ponašanja. Osobe koje demonstriraju ovu veštinu često to rade u društvu, što može ukazivati na izraženiju potrebu za pažnjom ili potvrdom okoline. U nekim slučajevima, takvo ponašanje povezano je sa otvorenošću, samopouzdanjem i ekstrovertnim karakterom.
Navika koja se formira rano
Ova sposobnost najčešće se uočava još u detinjstvu, kada su deca izložena različitim podsticajima i kroz igru razvijaju kontrolu nad pokretima. Upravo zbog toga, češće je imaju oni koji pokazuju upornost, radoznalost i sklonost ka eksperimentisanju.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da ovakvi sitni testovi ne mogu biti pouzdan pokazatelj nečijeg karaktera ili inteligencije. Ljudska ličnost je složena i oblikovana brojnim faktorima, pa se ovakve zanimljivosti pre mogu posmatrati kao kuriozitet nego kao ozbiljan psihološki indikator.
Tekst: Svet Dijaspore / Svetlana Nenadović Glušac
Izvor: The Economist
Foto: Ilustracija AI