Posle više od pola veka, čovečanstvo se ponovo vraća putanjom ka Mesecu i to sa ljudskom posadom.
Misija Artemis II uspešno je lansirana iz Svemirskog centra Kenedi na Floridi u večernjim satima po srednjoevropskom vremenu, čime je započeto prvo takvo putovanje još od ere programa Apolo. U trenutku kada su se zatvorila vrata kapsule Orion i završene poslednje tehničke provere, sve je bilo spremno za jedan od najvažnijih događaja savremene svemirske istorije.
Pročitajte još o misiji Artemis II
Nakon višednevnih priprema i rešavanja tehničkih izazova, uključujući proveru sistema za prekid leta i anomaliju sa baterijom, NASA-in tim dao je konačno odobrenje za lansiranje. Ubrzo potom, snažni motori rakete Space Launch System pokrenuli su letelicu ka orbiti, uz ogroman potisak koji je doslovno „odlepio“ konstrukciju sa lansirne platforme.
U prvim sekundama činilo se kao da se masivna raketa sporo odvaja od Zemlje, ali već ubrzo je probila zvučni zid i prošla kroz kritičnu fazu maksimalnog aerodinamičkog opterećenja, poznatu kao Max-Q. Upravo taj trenutak, koji predstavlja jednu od najrizičnijih faza lansiranja, dočekan je sa velikim uzbuđenjem u kontrolnom centru.
Dok je Orion kapsula dostizala brzinu potrebnu za ulazak u orbitu, astronauti su odmah započeli prve zadatke proveru sistema i procenu kako je letelica reagovala na ekstremna ubrzanja. Sledeći korak bio je aktiviranje solarnih panela, ključnih za snabdevanje energijom tokom celog putovanja.
Na ovom istorijskom letu nalazi se četvoročlana posada: komandant Rid Vizmən, pilot Viktor Glouver, kao i specijalisti misije Kristina Koč i Džeremi Hensen iz Kanadske svemirske agencije. Njihova uloga prevazilazi tehnički aspekt – ova misija nosi i snažnu simboliku, jer uključuje prvu ženu, prvog Afroamerikanca i prvog Kanađanina koji će leteti izvan niske Zemljine orbite.
Sama misija traje deset dana i podrazumeva obilazak Meseca bez sletanja. Planirano je da astronauti dosegnu udaljenost veću od 400.000 kilometara od Zemlje, čime će nadmašiti granice koje su postavili astronauti programa Apolo.
Ciljevi su višestruki: testiranje sistema za životnu podršku, praćenje fizioloških reakcija posade na duboki svemir, kao i provera izdržljivosti kapsule Orion prilikom povratka kroz atmosferu, kada temperature dostižu ekstremne vrednosti.
Poseban fokus biće i na naučnim eksperimentima. Posada će analizirati uticaj svemirske radijacije, koristiti biološke senzore za praćenje promena na ćelijskom nivou, ali i testirati opremu koja će biti ključna za buduće misije sa sletanjem na Mesec. Takođe, planirano je detaljno snimanje južnog pola Meseca – oblasti koja se smatra glavnim kandidatom za naredno ljudsko iskrcavanje.
Meteorološki uslovi uoči lansiranja bili su gotovo idealni, uz minimalan rizik od nepovoljnih promena vremena. Time je dodatno smanjena neizvesnost koja često prati ovakve operacije.
Artemis II nije samo tehnološki poduhvat ona predstavlja prekretnicu. Poslednji put kada je čovek bio u blizini Meseca bilo je 1972. godine. Danas, više od 50 godina kasnije, ova misija otvara novo poglavlje u istraživanju svemira i postavlja temelje za trajno prisustvo ljudi van Zemlje, uključujući i ambiciozne planove za misije ka Marsu.
Objavljena prva fotografija iz letelice koja putuje ka Mesecu, a na snimku se vidi Zemlja: „Prvi put posle 50 godina neverovatan prizor“
Misija Artemis II, sa četvoročlanom posadom, označava početak nove ere svemirskih istraživanja i prvi let astronauta ka našem prirodnom satelitu još od vremena Apolo programa.
Ova misija nema za cilj sletanje, već obilazak Meseca i testiranje ključnih sistema koji će omogućiti buduće, dugotrajnije boravke ljudi u dubokom svemiru. Tokom leta, astronauti će proveravati kako letelica funkcioniše u ekstremnim uslovima i kako ljudsko telo reaguje na ovakvo putovanje.
Artemis II predstavlja važan korak ka ambicioznim planovima NASA-e, koji uključuju povratak ljudi na površinu Meseca i pripreme za misije ka Marsu. Ovo nije samo tehnološki poduhvat, već i simbol povratka čoveka tamo gde nije bio više od 50 godina.
NASA je objavila da je dobila signal iz letelice koja je krenula ka Mesecu i objavljena je fotografija.
“ Inženjeri u NASAJPL potvrdili su da svemirska letelica Orion uspešno komunicira sa mrežom Deep Space Network. Prvi put posle više od 50 godina, primamo signal sa letelice koja nosi ljude na putu ka Mesecu“, objavjila je NASA.
NASA na svom zvaničnom YouTube nalogu uživo prenosi putovanje letelice, snimke i komunikaciju sa posadom.
Ovo su ljudi koji putuju ka Mesecu: Prvi put u istoriji ovako izgleda posada i tri stvari su iznenađenje
NASA je pred novim istorijskim poglavljem u istraživanju svemira. Misija Artemis II označava povratak letova sa ljudskom posadom ka Mesecu prvi put posle više od pola veka.
Pored ogromnog tehničkog značaja, ova misija nosi i snažnu simboliku jer su u posadi prva žena, prvi Afroamerikanac i prvi astronaut koji nije iz SAD, a koji lete ka lunarnom okruženju.
Misija će trajati oko 10 dana, tokom kojih će posada testirati ključne sisteme Orion letelice, uključujući i sisteme za životnu podršku, presudne za buduće misije. Upravo ovi testovi predstavljaju temelj za plan NASA-e da se ljudi ponovo spuste na Mesec do 2028. godine.
Posada koja ulazi u istoriju
Komandant misije biće američki astronaut Rid Vizmen, dok ostatak tima čine Viktor Glouver i Kristina Koč iz NASA-e, kao i Kanađanin Džeremi Hensen. NASA ističe da će njihovo iskustvo, znanje i profesionalna pozadina imati ključnu ulogu u uspehu misije, koja se smatra važnim korakom ka budućim letovima ljudi ka Marsu.
Vizmen je veteran američke mornarice sa bogatim iskustvom u avijaciji i testnim letovima, a prvi put je u svemir leteo 2014. godine. Tokom šestomesečne misije na Međunarodnoj svemirskoj stanici učestvovao je u brojnim naučnim eksperimentima i svemirskim šetnjama.
Viktor Glover, takođe mornarički pilot, ima više od 3.500 sati leta i učestvovao je u borbenim misijama. U svemir je prvi put poleteo 2020. godine u okviru SpaceX misije i tada proveo 168 dana u orbiti. Artemis II će ga učiniti prvim Afroamerikancem koji putuje u duboki svemir.
Kristina Koč drži rekord za najduži pojedinačni boravak žene u svemiru – čak 328 dana. Tokom tog vremena učestvovala je u brojnim eksperimentima i istorijskim svemirskim šetnjama koje su izvodile isključivo žene.
Džeremi Hensen, astronaut Kanadske svemirske agencije, prvi put će leteti u svemir upravo ovom misijom, ali iza sebe ima bogato iskustvo u vojnim operacijama i simulacijama ekstremnih uslova. On će ući u istoriju kao prvi Kanađanin koji će leteti ka Mesecu.
Svet Dijaspore / Svetlana Nenadovic Glusac// Izvor: Nova.rs
Foto: NASA