Poznata po tome što je oduvek govorila ono što joj je na umu, bez mnogo uvijanja i još manje zadrške, Alka Vuica još jednom je pokazala zašto već decenijama važi za jednu od najbritkijih dama regionalne estrade. Ovoga puta tema nisu bile pesme, kolege ili estrada, već – kuvanje muškarcima. I Alka je, očekivano, imala vrlo jasan stav.
Zvezde devedesetih ponovo na istoj sceni
Alka Vuica je proteklog vikenda nastupila u Novom Sadu, na velikom koncertu „Premium veče 90-ih“, održanom 17. oktobra u Master hali Novosadskog sajma.
Na jednom mestu okupila su se dobro poznata imena koja su obeležila muzičku scenu devedesetih: Indira Levak, nekadašnja pevačica grupe Colonia, Anabela Atijas i Gagi Đogani kao predstavnici grupe Funky G, Srđan Čolić iz Moby Dicka, Dr Iggy sa Tanjom Banđur, Ivan Gavrilović, kao i Alka Vuica.
Bio je to svojevrsni povratak u vreme dens muzike, velikih hitova i izvođača čije pesme publika i tri decenije kasnije zna napamet.
A iza scene bilo je podjednako zanimljivo.
„More marš – nek me vodi u restoran“
U razgovoru sa novinarima Alka je dobila pitanje o muško-ženskim odnosima i tome da li bi danas kuvala muškarcu.
Odgovor pevačice i tekstopisca stigao je u njenom prepoznatljivom maniru – kratko, jasno i bez diplomatije:
„Ne bih skuhala frajeru nešta, more marš – nek me vodi u restoran“
Tu se, međutim, nije zaustavila. Alka je priznala da je nekada imala drugačiji pristup, ali je, čini se, s godinama promenila životnu filozofiju:
„Pre sam kuhala, to nevalja niš. Nemojte zene kuhati frajerima“.
A ljubav preko stomaka?
Novinarka ju je potom podsetila na onu staru izreku da ljubav ide preko stomaka.
Ali, ako ste očekivali da će Alka tada ublažiti stav – prevarili ste se.
Imala je spreman odgovor:
„Ma je može, kad mi prebaci lovu na račun. Kad se udam“
I da slučajno ne ostane prostora za pogrešno tumačenje, na kraju je još jednom podvukla svoj novi „kućni pravilnik“:
„Neću da kuham više nikome, dobro, vodite me van'“
Više od 300 pesama i četiri decenije iskustva
Možda Alkine reči treba shvatiti kao šalu, možda kao životnu filozofiju, a možda pomalo i kao jedno i drugo.
Jer Alka Vuica danas ima 65 godina i iza sebe više od četiri decenije na javnoj i muzičkoj sceni. Kao tekstopisac napisala je više od 300 pesama, a mnoge od njih postale su veliki hitovi.
I nije slučajno što se kroz veliki deo njenog autorskog opusa provlače upravo ljubav, muškarci, žene, zaljubljivanje, razočaranje, prevara i komplikovani muško-ženski odnosi.
Njene stihove pevali su neki od najvećih izvođača sa prostora bivše Jugoslavije. Među pesmama koje je potpisala nalaze se „Danas sam luda“ i „Gdje Dunav ljubi nebo“ Josipe Lisac, „Da je sreće bilo“ Željka Bebeka, Tajčini hitovi „Hajde da ludujemo“, „Moj mali je opasan“ i „Smokvica“, kao i brojni drugi naslovi koji su nadživeli vreme u kojem su nastali.
Drugim rečima, Alka je o ljubavi napisala poprilično mnogo stranica.
Možda Alka zna nešto što mlađe žene tek treba da nauče?
Kada žena sa 65 godina, više od 300 napisanih pesama i popriličnim životnim iskustvom kaže da je završila sa kuvanjem muškarcima i da bi radije da je izvedu u restoran – možda nije loše makar saslušati argument.
Ne znači, naravno, da šerpe treba odmah izbaciti iz kuhinje.
Ali možda vredi razmisliti o onome što se krije iza Alkine šale: koliko žene u vezi daju, koliko toga vremenom počnu da podrazumevaju i muškarci i žene, i da li se ljubav zaista dokazuje ručkom na stolu – ili pažnjom, poštovanjem i željom da jedno drugom život učinimo lepšim.
Alka je svoj izbor, čini se, napravila.
Šporet može malo da odmori.
A frajer?
Neka rezerviše sto.
Šta vi kažete – da li je Alka u pravu? Da li žena treba da kuva muškarcu kao znak ljubavi ili su vremena kada se ljubav dokazivala punim tanjirom odavno iza nas?
Tekst: Svet Dijaspore / S.N.G.
Foto: Instagram/alka.vuica