Popodnevna dremka za mnoge je omiljeni način da se odmore i povrate energiju. Međutim, naučnici upozoravaju da učestalo i nenamerno uspavljivanje tokom dana, posebno kod starijih osoba, može da bude znak promena u zdravlju mozga. Novo istraživanje pokazalo je da su određene navike dnevnog spavanja povezane sa većom stopom razvoja moguće ili verovatne demencije.
Ipak, stručnjaci ističu da ovi rezultati ne znače da dremanje izaziva demenciju. Naprotiv, postoji mogućnost da povećana potreba za dnevnim snom predstavlja jedan od ranih pokazatelja promena u mozgu koje kasnije utiču na pamćenje, koncentraciju i druge kognitivne sposobnosti.
„Češće dremanje moglo bi da bude pokazatelj promena u mozgu, a ne uzrok promena koje dovode do demencije“, objašnjava Adam Spira, psiholog i istraživač sna sa Univerziteta Džons Hopkins.
Istraživanje obuhvatilo gotovo hiljadu starijih osoba
Naučni tim analizirao je podatke 995 učesnika američkog Nacionalnog istraživanja trendova zdravlja i starenja, koje obuhvata korisnike programa zdravstvenog osiguranja Medicare starosti 65 i više godina.
Na početku istraživanja nijedan učesnik nije bio klasifikovan kao osoba sa mogućom ili verovatnom demencijom, što je naučnicima omogućilo da tokom narednih godina prate eventualne promene u njihovim kognitivnim sposobnostima.
Tokom perioda praćenja, čije je medijalno trajanje iznosilo pet godina, 417 učesnika, odnosno 41,9 odsto, svrstano je u kategoriju moguće ili verovatne demencije, prenosi ScienceAlert.
Rezultati istraživanja objavljeni su u uglednom naučnom časopisu „The Journals of Gerontology, Series A: Biological Sciences and Medical Sciences“.
Koje navike dnevnog spavanja mogu da budu znak upozorenja?
Analiza je pokazala da nisu svi obrasci dremanja jednako povezani sa kognitivnim promenama. Posebno su se izdvojili učestalost, trajanje i okolnosti u kojima dolazi do dnevnog uspavljivanja.
Osobe koje su dremale svakodnevno ili gotovo svakog dana imale su 48 odsto višu stopu razvoja moguće ili verovatne demencije u poređenju sa učesnicima koji nikada nisu dremali ili su to činili veoma retko.
Kod osoba koje su se tokom dana uspavljivale nenamerno zabeležena je 39 odsto viša stopa, dok je među onima čije su dremke trajale najviše 30 minuta registrovana 40 odsto viša stopa u odnosu na učesnike koji nisu dremali.
Važno je naglasiti da ovi procenti predstavljaju relativne razlike između posmatranih grupa. Oni ne znače da pojedinac koji svakodnevno drema ima 48 odsto verovatnoće da će razviti demenciju.
Povezanost je ostala statistički značajna čak i kada su istraživači uzeli u obzir brojne druge faktore, među kojima su godine, pol, obrazovanje, pušenje, indeks telesne mase, postojeća zdravstvena stanja i karakteristike sna.
Osim toga, učestalo, nenamerno i kratkotrajno dremanje bilo je povezano i sa većim rizikom od pojave problema sa pamćenjem tokom perioda praćenja.
Da li to znači da treba izbegavati kratku popodnevnu dremku?
Iako rezultati na prvi pogled mogu da deluju zabrinjavajuće, naučnici upozoravaju da ih ne treba pogrešno tumačiti.
Kratka dremka sama po sebi nije dokazana kao uzrok demencije niti kao navika koja nužno šteti zdravlju mozga.
Istraživanje je opservacionog karaktera, što znači da može da otkrije povezanost između određenih pojava, ali ne i da potvrdi da jedna direktno izaziva drugu.
Naučnici su uočili i moguće povezanosti povećanog rizika sa povremenim i namernim dremanjem, kao i sa dužim periodima dnevnog sna. Međutim, nakon što su u konačnoj analizi uzeti u obzir drugi relevantni faktori, te povezanosti više nisu bile statistički značajne.
Dodatnu složenost predstavljaju i rezultati ranijih istraživanja. Dok su pojedine studije ukazivale na povezanost dnevnog spavanja sa povećanim rizikom od kognitivnih problema, druge nisu pronašle dovoljno ubedljive dokaze za takvu tvrdnju.
Zašto promene u mozgu mogu da izazovu pojačanu pospanost?
Jedno od mogućih objašnjenja jeste da odnos između dnevnog spavanja i demencije nije jednostran.
Promene u nervnom sistemu koje postepeno narušavaju pamćenje i druge misaone funkcije mogle bi istovremeno da utiču i na mehanizme koji regulišu budnost i potrebu za snom.
Drugim rečima, pojačana potreba za dremanjem možda nije uzrok kognitivnog propadanja, već jedan od njegovih ranih pratećih znakova.
Postoji i drugo objašnjenje. Starije osobe mogu češće da dremaju zato što tokom noći ne spavaju dovoljno ili im je san isprekidan i nekvalitetan.
Pritom, odnos između dnevnog i noćnog sna može da bude dvosmeran: loš noćni san podstiče dnevnu pospanost, dok previše dnevnog spavanja kod nekih osoba može dodatno da oteža uspavljivanje uveče.
Upravo zbog toga istraživači su u analizu uključili trajanje noćnog sna, dnevnu pospanost i rizik od apneje u snu.
Čak i nakon tih prilagođavanja, povezanost učestalog, nenamernog i kratkog dremanja sa većom stopom razvoja moguće ili verovatne demencije ostala je statistički značajna.
Šta rezultati znače za starije osobe?
Autori studije smatraju da su neophodna dodatna istraživanja kako bi se preciznije utvrdilo da li promene u obrascima spavanja prethode kognitivnim teškoćama ili nastaju kao njihova posledica.
Iako za sada nema dokaza da odustajanje od dnevne dremke može da spreči demenciju, rezultati ukazuju na to da bi praćenje promena u navikama spavanja moglo da ima značaj u proceni zdravlja starijih osoba.
Posebnu pažnju zaslužuje iznenadna ili sve izraženija potreba za dnevnim snom, naročito kada se javlja nenamerno ili je praćena problemima sa pamćenjem.
Takve promene ne moraju da ukazuju na demenciju, ali mogu da budu razlog za razgovor sa lekarom i procenu mogućih uzroka pospanosti.
Zaključak istraživanja nije da je popodnevni odmor opasan, već da način na koji spavamo tokom dana može da pruži važne informacije o promenama koje se odvijaju u mozgu, čak i pre nego što one postanu očigledne u svakodnevnom životu.
Svet Dijaspore
Izvor: Nin.rs
Foto: Svet Dijaspore/AI