Rusija privodi kraju izgradnju ogromnog radarskog kompleksa u Kalinjingradu, svojoj strateški važnoj eksklavi između Poljske i Litvanije. Novi sistem, koji pojedini analitičari nazivaju „ruskim okom nad Evropom“, mogao bi da ima domet od oko 3.000 kilometara, što bi Moskvi omogućilo da prati aktivnosti na gotovo celom evropskom kontinentu, uključujući i čitavu teritoriju Ukrajine, piše Dojče vele.
Posmatran iz vazduha, novi radarski kompleks izgleda poput ogromne građevine sa tri kraka, od kojih je svaki duži od 500 metara. Smešten usred šumskog područja u blizini grada Gvardejska, predstavlja jedan od najambicioznijih ruskih projekata vojnog nadzora u ovom delu Evrope.
Prema rečima bezbednosnog analitičara i bivšeg litvanskog vojnog komandanta Vaidotasa Malinionisa, reč je o radarskom sistemu za nadzor izvan horizonta (OTH), koji zahvaljujući svojoj tehnologiji može da otkriva ciljeve na udaljenostima znatno većim od dometa konvencionalnih radara.
Takav sistem mogao bi da omogući Rusiji praćenje aktivnosti na udaljenosti od približno 3.000 kilometara, uključujući kretanje vojnih aviona i balističkih raketa, dok pojedini izveštaji ukazuju i na mogućnost presretanja satelitskih komunikacija.
„Cilj i svrha ovog radara jeste praćenje ciljeva na velikim udaljenostima i obezbeđivanje ranog upozoravanja. Još ne znamo da li je operativno sposoban za obavljanje tih zadataka, ali se svakako trenutno gradi“, rekao je Malinionis za DW.
Kalinjingrad postaje centar za elektronsko ratovanje
Prema pisanju britanskog Tajmsa, koji se poziva na finsko-poljsku kompaniju za svemirsku i odbrambenu tehnologiju ICEYE, novi radarski sistemi prvenstveno bi mogli da služe za otkrivanje i ometanje elektronskih signala.
Stručnjaci upozoravaju da bi to Rusiji moglo da pruži značajnu prednost u prikupljanju obaveštajnih podataka, ali i u eventualnim vojnim operacijama.
„Mogli bi da ga koriste u ofanzivnim operacijama kako bi prikupili više informacija o određenim ciljevima“, objašnjava Malinionis.
On dodaje da bi sistem mogao da bude posebno važan u slučaju mogućeg sukoba Rusije i NATO-a.
„Ako bi uspeli da dobiju rano upozorenje o kretanju NATO trupa, u slučaju invazije na istočno krilo NATO-a imali bi više vremena za donošenje odluka“, istakao je.
Kompanija ICEYE ocenjuje da širenje ruskih radarskih kapaciteta pokazuje kako se Kalinjingrad postepeno pretvara u centar za napredne vojne senzore i sisteme elektronskog ratovanja.
Letonska geopolitička analitičarka Evija Djatkovica smatra da novi radar predstavlja još jedan pokazatelj intenziviranja vojnog nadmetanja između Rusije i NATO-a u baltičkom regionu.
„Novi radar ukazuje na intenziviranje nadmetanja Rusije i NATO-a za vojnu nadmoć i kontrolu nad regionom Kalinjingrada“, upozorila je ona.
Prema njenim rečima, dalja militarizacija ovog područja mogla bi da poveća rizik od ozbiljne eskalacije.
„To je potencijalno opasna situacija jer se može očekivati dalje jačanje vojnog prisustva na obe strane, a u jednom trenutku preventivni udar mogao bi da postane opcija kako bi se drugoj strani uskratila neprihvatljiva prednost u regionu“, navela je Djatkovica.
Ruska eksklava između dve članice NATO-a
Kalinjingrad ima izuzetan strateški značaj za Moskvu. Ova ruska eksklava nalazi se na obali Baltičkog mora, između Poljske i Litvanije, dve članice NATO-a, i predstavlja jednu od najvažnijih ruskih vojnih ispostava u Evropi.
Iako se prostire na relativno maloj teritoriji, dugoj oko 200 kilometara od istoka prema zapadu i širokoj približno 100 kilometara od severa prema jugu, Kalinjingrad raspolaže značajnim vojnim kapacitetima.
Rusija je ranije upozoravala NATO da bi mogla da upotrebi nuklearno oružje ukoliko bi zapadni savez pokušao da blokira ovu teritoriju.
Prema pojedinim izvorima, Moskva ima kapacitete da u Kalinjingradu rasporedi do 100 nuklearnih bojevih glava, a postoje i tvrdnje da je njihovo raspoređivanje već započeto. Međutim, takve informacije za sada nisu nezavisno potvrđene.
„Prema nekim izvorima, Rusija ima mogućnost da u Kalinjingradu rasporedi do 100 nuklearnih bojevih glava. Pojedini izvori navode da je njihovo raspoređivanje tamo već počelo, mada to još nije potvrđeno“, rekao je Malinionis.
Satelitski snimci otkrivaju dodatno jačanje ruskih vojnih kapaciteta
Izgradnja novog radara nije jedini pokazatelj jačanja ruskog vojnog prisustva u Kalinjingradu.
Kako piše nemački Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), satelitski snimci otkrivaju da su na vojnom aerodromu Kalinjingrad-Čkalovsk izgrađena nova skloništa za borbene avione.
Na drugim snimcima uočene su i lansirne platforme mobilnog protivvazdušnog raketnog sistema S-400 u Baltiisku, što ukazuje na mogućnost da su ti sistemi već operativni.
Prema oceni analitičarke Djatkovice, sve ovo dodatno potvrđuje stratešku važnost Kalinjingrada, kako za Rusiju, tako i za NATO.
„Ovi faktori jasno pokazuju strateški značaj teritorije oko Kalinjingrada i za Rusiju i za NATO“, navela je ona.
Dodala je da geografski položaj ove eksklave, zajedno sa mogućnošću raspoređivanja nuklearnog oružja, Moskvi pruža značajne vojne prednosti.
„Za Rusiju, između ostalog, geografski položaj Kalinjingrada i tamo raspoređeni nuklearni arsenal omogućavaju upućivanje pretnji prema većini evropskih glavnih gradova“, istakla je Djatkovica.
NATO jača nadzor nad istočnim krilom
Dok Rusija razvija nove radarske kapacitete, evropske države i NATO nastoje da unaprede sopstvene sisteme za nadzor i rano upozoravanje.
Djatkovica smatra da bi rusko jačanje vojnih kapaciteta trebalo da podstakne Zapad da nastavi ulaganja u odbranu.
„Ruski zlonamerni signali trebalo bi da podstaknu Zapad da nastavi sa jačanjem svojih vojnih kapaciteta, što će zauzvrat učiniti zajedničko odvraćanje NATO-a i Evrope uverljivijim“, poručila je.
Nemačka odbrambena kompanija Rajnmetal (Rheinmetall), u saradnji sa kompanijom ICEYE, već radi na razvoju satelita opremljenih radarima sa sintetičkom aperturom (SAR).
Ova tehnologija omogućava snimanje detaljnih slika položaja i kretanja vojnih snaga čak i tokom noći ili u nepovoljnim vremenskim uslovima.
Prikupljeni podaci trebalo bi da se koriste za nadzor istočnog krila NATO-a, uključujući i aktivnosti brigade nemačkog Bundesvera raspoređene u Litvaniji.
Prema najavama, prvi SAR sateliti trebalo bi da budu lansirani raketom kompanije Spejs eks (SpaceX) početkom 2027. godine.
Malinionis smatra da evropske države moraju da se prilagode novim bezbednosnim izazovima koje donosi rusko vojno jačanje.
Ipak, kada je reč o ogromnom radarskom kompleksu u Kalinjingradu, ukazuje i na njegovu potencijalnu slabost.
„Postoji jedna slabost ovog novog ruskog radara. Toliko je ogroman da predstavlja prilično laku metu“, zaključio je Malinionis.
Izvor: Nova.rs