Crna Gora je od danas, 1. novembra 2026. godine, napravila još jedan konkretan korak u usklađivanju sa pravilima Evropske unije. Za državljane Rusije, Turske, Kine, Belorusije i Saudijske Arabije počeo je da važi vizni režim, čime je Podgorica ukinula povlašćene uslove ulaska koje su građani ovih zemalja do sada imali. Odluka donosi praktične posledice za turiste, poslovne ljude i strance koji imaju veze sa Crnom Gorom, ali je njen glavni razlog – evropski put zemlje.
Nova pravila nisu doneta preko noći. Vlada Crne Gore je još 23. jula usvojila izmene Uredbe o viznom režimu, određujući 1. novembar kao datum početka njihove primene.
Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore (MVP) navodi da je promena deo usklađivanja vizne politike zemlje sa politikom Evropske unije i ispunjavanja obaveza koje je Podgorica preuzela tokom pristupnih pregovora.
Poseban značaj ima Pregovaračko poglavlje 24 – Pravda, sloboda i bezbednost, u okviru kojeg je usklađivanje vizne politike jedno od pitanja važnih za napredak Crne Gore ka članstvu u EU.
VIZE ZA PET DRŽAVA
Od 1. novembra crnogorska viza potrebna je državljanima:
Ruske Federacije, Republike Turske, Narodne Republike Kine, Republike Belorusije i Kraljevine Saudijske Arabije.
Postoje, međutim, zakonom predviđeni izuzeci koji pojedinim državljanima ovih zemalja omogućavaju ulazak i bez prethodno pribavljene crnogorske vize.
Promena je posebno značajna kada je reč o Rusiji i Turskoj, čiji su državljani do sada mogli da borave u Crnoj Gori do 30 dana bez vize.
Crnogorska vlada je, pored izmene same uredbe, pokrenula i postupke u vezi sa sporazumima kojima je bezvizni režim bio regulisan sa Rusijom, Belorusijom i Turskom.
Kada je reč o Turskoj, planirano je pokretanje postupka za novi bilateralni sporazum kojim bi se, u skladu sa pravilima EU, bezvizni režim zadržao za nosioce diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša.
NIJE SAMO PITANJE VIZA – U POZADINI JE POGLAVLJE 24
Uvođenje viza treba posmatrati u znatno širem kontekstu od same kontrole prelaska granice.
Crnogorsko Ministarstvo vanjskih poslova ranije je saopštilo da je zemlja usklađivanjem vizne politike sa Evropskom unijom ispunila jedno od završnih merila u Pregovaračkom poglavlju 24 – Pravda, sloboda i bezbednost, kao i jednu od važnih obaveza iz Reformske agende.
Prema podacima Vlade Crne Gore, ovaj potez stvorio je i uslove za isplatu približno četiri miliona evra u okviru Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan.
Drugim rečima, iza odluke koja će se na granici videti kroz pasoš i vizu nalazi se mnogo širi politički i institucionalni proces: Crna Gora postepeno preuzima pravila koja važe u Evropskoj uniji.
ŠTA SA ONIMA KOJI SU VEĆ U CRNOJ GORI?
Za građane pet pomenutih država uveden je prelazni režim.
Oni koji su zakonito ušli u Crnu Goru najkasnije do 23.59 časova 31. oktobra mogu da nastave bezvizni boravak do 30 dana, u skladu sa propisima koji se na njih odnose.
Stranci koji su se 1. novembra već zakonito nalazili u zemlji takođe mogu da nastave boravak u skladu sa pravilima na osnovu kojih im je boravak odobren.
Posebno je značajno da osobe koje već imaju odobren privremeni ili stalni boravak u Crnoj Gori ne ostaju „zarobljene“ novim viznim režimom. Kako je za RTCG objasnio pravnik za strance Miloš Dašić, važeća dozvola boravka omogućava im da napuste Crnu Goru i ponovo se vrate.
IMATE ŠENGENSKU VIZU? POSTOJI VAŽAN IZUZETAK
U novim pravilima postoji važna olakšica koja bi mogla biti posebno interesantna dijaspori i ljudima koji već legalno borave u zapadnim zemljama.
Strani državljani koji imaju važeću šengensku vizu ili vizu Australije, Japana, Kanade, Novog Zelanda, Irske, Sjedinjenih Američkih Država ili Ujedinjenog Kraljevstva mogu, pod propisanim uslovima, da uđu u Crnu Goru i borave do 30 dana bez posebne crnogorske vize.
Isto pravilo odnosi se i na osobe koje imaju važeću dozvolu boravka u državama šengenskog prostora ili navedenim zemljama.
Boravak, međutim, ne može trajati duže od važenja odgovarajuće vize ili dozvole boravka ukoliko ona ističe pre isteka 30 dana.
To znači da novi vizni režim neće automatski značiti da svaki ruski, turski, kineski, beloruski ili saudijski državljanin mora posebno da pribavlja crnogorsku vizu.
KAKO SE SADA DOBIJA CRNOGORSKA VIZA?
Zahtev se može podneti u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Crne Gore ili preko aplikacionih centara VFS Global tamo gde je ova usluga dostupna.
Važno je naglasiti da zahtev nije moguće podneti nakon dolaska u Crnu Goru.
Konzularna taksa iznosi 35 evra. Kod podnošenja zahteva preko VFS Global centra plaćaju se i dodatne naknade za njihove usluge i eventualni poštanski troškovi.
Prema informacijama Ministarstva vanjskih poslova, odluka se u redovnom postupku donosi u roku od deset dana.
Ukoliko je potrebno dodatno razmatranje, postupak može trajati do 30 dana, odnosno do 60 dana kada je potrebno pribaviti dodatnu dokumentaciju.
Zahtev za kratkoročnu vizu C podnosi se najkasnije 15 dana pre planiranog putovanja, dok se zahtev za dugoročnu vizu D podnosi najkasnije 60 dana pre putovanja.
VFS CENTRI U RUSIJI, TURSKOJ I BELORUSIJI
Crna Gora pokušava da novu viznu obavezu prati i širenjem mreže mesta na kojima će zahtevi moći da se predaju.
U saradnji sa VFS Globalom, zahtevi se već mogu podnositi preko aplikacionih centara u Turskoj, Rusiji i Belorusiji.
U Rusiji je mreža posebno razgranata i, prema informacijama crnogorskog Ministarstva vanjskih poslova, obuhvata centre u Moskvi, Arkhangelsku, Petrozavodsku, Murmansku, Yekaterinburgu, Voronezhu, Pskovu i Novorossiysku.
U Turskoj su dostupni centri u Ankari i Istanbulu, dok u Belorusiji postoji VFS centar u Minsku.
Podgorica najavljuje i otvaranje dodatnih aplikacionih centara u Kini i Saudijskoj Arabiji.
BELORUSIJA ODMAH UZVRATILA VIZAMA
Nova crnogorska politika već je proizvela i prvu direktnu promenu za same građane Crne Gore.
Ambasada Republike Belorusije zvanično je obavestila Ministarstvo vanjskih poslova da će od 1. novembra 2026. i državljanima Crne Gore biti potrebna viza za ulazak u Belorusiju.
Tako je promena viznog režima praktično istovremeno počela da važi u oba pravca.
Sa Kinom je situacija drugačija.
Prema zvaničnim informacijama Ambasade Narodne Republike Kine u Podgorici, državljani Crne Gore i dalje mogu da putuju u Kinu bez vize – i ta mogućnost ostaje na snazi do 31. decembra 2026. godine.
Za Saudijsku Arabiju nema suštinske promene za crnogorske putnike, jer im je viza za ulazak u tu državu bila potrebna i ranije.
MOGUĆE POSLEDICE PO TURIZAM I INVESTICIJE
Nova pravila imaju i ekonomsku dimenziju.
Rusija i Turska nisu za Crnu Goru samo države sa kojima se vode diplomatski odnosi. Građani tih zemalja godinama dolaze kao turisti, kupuju nekretnine, otvaraju firme ili duže borave na crnogorskom primorju.
Zbog toga se u crnogorskoj javnosti već postavlja pitanje koliko će uvođenje viza uticati na turističke tokove i interesovanje investitora.
Pravnik za strance Miloš Dašić izjavio je za RTCG da uticaj može postojati, jer deo putnika može izabrati destinacije za koje im viza nije potrebna. Istovremeno je ocenio da je reč o meri koju je Crna Gora morala da sprovede zbog usklađivanja sa Evropskom unijom.
U praksi će zato jedan od ključnih izazova biti brzina izdavanja viza, naročito tokom turističke sezone i kod organizovanih grupa.
CRNA GORA IZMEĐU TURIZMA I EVROPSKIH PRAVILA
Odluka od 1. novembra dobro pokazuje jednu od dilema koje prate približavanje Crne Gore Evropskoj uniji.
Podgorica je godinama vodila relativno liberalnu viznu politiku prema pojedinim državama, između ostalog i zbog turizma, investicija i ekonomskih interesa. Približavanje članstvu u EU, međutim, podrazumeva da nacionalna pravila postepeno budu usklađena sa zajedničkom evropskom politikom.
Zbog toga vizni režim za Rusiju, Tursku, Kinu, Belorusiju i Saudijsku Arabiju nije izolovana odluka, već deo šireg procesa evropskih integracija.
Istovremeno, nova pravila ne znače potpuno zatvaranje vrata građanima tih država. Postoje izuzeci za osobe sa određenim stranim vizama i dozvolama boravka, širi se mreža VFS centara, a oni koji već legalno borave u Crnoj Gori zadržavaju prava koja proizlaze iz njihovog regulisanog statusa.
Za putnike je, međutim, najvažnija promena vrlo jednostavna: ono što je do 31. oktobra za državljane pet država bilo moguće samo sa pasošem, od 1. novembra više nije opšte pravilo.
A za Crnu Goru promena ima mnogo šire značenje – još jedan deo nacionalne politike prilagođen je pravilima Evropske unije, u trenutku kada Podgorica nastoji da zatvara preostala pregovaračka poglavlja na putu ka članstvu.
Tekst: Svetlana Nenadović Glušac
Izvor: Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore / RTCG /Vijest