Svakog 2. oktobra svet obeležava Međunarodni dan nenasilja, ustanovljen na dan rođenja Mahatme Gandhija, čoveka čija je filozofija mirnog otpora promenila tok istorije. U vremenu ratova, podela, netrpeljivosti i sve oštrije retorike, njegova ideja da se protiv nepravde može boriti bez mržnje i nasilja ponovo dobija posebnu težinu.
Postoje ljudi čiji život ostane zapisan u istorijskim knjigama, ali postoje i oni čije ideje nastave da žive dugo nakon njihovog odlaska i prelaze granice država, naroda i generacija.
Jedan od njih bio je Mahatma Gandhi.
Rođen je 2. oktobra 1869. godine, a upravo njegov rođendan danas se širom sveta obeležava kao Međunarodni dan nenasilja.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija ustanovila je ovaj međunarodni dan Rezolucijom 61/271, usvojenom 15. juna 2007. godine. Cilj je širenje poruke nenasilja, između ostalog kroz obrazovanje i podizanje svesti javnosti, kao i izgradnja kulture mira, tolerancije i međusobnog razumevanja.
ČOVEK KOJI JE NENASILJE PRETVORIO U SNAGU
Mahatma Gandhi bio je jedna od ključnih ličnosti pokreta za nezavisnost Indije i čovek koji je nenasilni otpor pretvorio u snažno sredstvo društvene i političke borbe.
Njegova ideja nije podrazumevala pasivnost pred nepravdom. Naprotiv – nenasilje je za Gandhija predstavljalo aktivan otpor, ali bez pribegavanja fizičkom nasilju.
Protesti, građanska neposlušnost, odbijanje saradnje i drugi oblici mirnog otpora postali su deo strategije kojom je nastojao da se suprotstavi nepravdi i kolonijalnoj vlasti.
Ujedinjene nacije danas nenasilno delovanje opisuju kroz tri velike grupe: protest i ubeđivanje, uključujući marševe i javna okupljanja, nesaradnju i nenasilnu intervenciju.
Gandhijev način borbe kasnije je postao inspiracija mnogim pokretima za građanska prava i društvene promene širom sveta. U dokumentima UN posebno se navodi njegov uticaj na ličnosti poput Nelson Mandela i Martin Luther King, kao i na druge pokrete za slobodu i prava ljudi.
ZAŠTO BAŠ 2. OKTOBAR?
Izbor datuma nije slučajan.
Ujedinjene nacije odlučile su da Međunarodni dan nenasilja bude obeležavan upravo 2. oktobra, na Gandhijev rođendan, odajući na taj način priznanje njegovom životnom delu i ideji da se društvene promene mogu ostvarivati bez nasilja.
Rezolucijom UN države članice, organizacije sistema Ujedinjenih nacija, regionalne i nevladine organizacije, ali i pojedinci, pozvani su da ovaj datum obeležavaju na odgovarajući način i šire poruku nenasilja.
To Međunarodni dan nenasilja čini mnogo većim od sećanja na jednu istorijsku ličnost.
Njegova suština jeste podsećanje da mir, tolerancija, ljudska prava, razumevanje i poštovanje različitosti nisu apstraktni pojmovi, već vrednosti koje počinju u svakodnevnom odnosu čoveka prema čoveku.
GANDHIJEVA PORUKA U SVETU PUNOM PODELA
Više od sedam decenija nakon Gandhijeve smrti, svet se i dalje suočava sa ratovima, nasiljem, diskriminacijom, govorom mržnje i dubokim društvenim podelama.
Zbog toga poruka 2. oktobra nije samo pogled u prošlost.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija António Guterres u poruci povodom Međunarodnog dana nenasilja 2026. godine podsetio je da je Gandhi pokazao kako se na nepravdu ne mora odgovoriti istom surovošću i nasiljem, već dijalogom i nenasiljem, uz očuvanje ljudskog dostojanstva. Guterres je ukazao i na rastuće podele, tenzije, sukobe, siromaštvo i nejednakost u današnjem svetu.
Upravo zato ideja nenasilja danas ne pripada samo istoriji Indije.
Ona pripada svakom društvu u kojem postoje podele, svakom gradu u kojem se ljudi razlikuju, svakoj porodici u kojoj nastane sukob i svakom pojedincu koji u jednom trenutku mora da odluči kako će odgovoriti na uvredu, mržnju ili nepravdu.
NENASILJE NE ZNAČI ĆUTANJE
Jedna od najvećih zabluda jeste poistovećivanje nenasilja sa slabošću ili povlačenjem.
Suština Gandhijeve filozofije bila je upravo suprotna.
Nenasilje ne znači prihvatiti nepravdu. Ne znači ćutati pred diskriminacijom, mržnjom ili ugrožavanjem tuđih prava. Ono podrazumeva suprotstavljanje, ali bez pretvaranja protivnika u neprijatelja kojeg treba uništiti.
U tome možda leži i najteži deo ove ideje.
Lako je govoriti o miru kada nema sukoba. Mnogo je teže ostati dosledan miru kada se čovek suoči sa nepravdom.
DAN KOJI NAS PODSEĆA DA MIR POČINJE OD POJEDINCA
Međunarodni dan nenasilja zato nije samo datum u kalendaru Ujedinjenih nacija.
To je prilika da se zapitamo koliko smo kao pojedinci spremni da saslušamo nekoga sa kim se ne slažemo, koliko brzo posežemo za uvredom i koliko prostora ostavljamo za razgovor.
Nasilje, uostalom, ne počinje uvek fizičkim sukobom. Ono može početi rečima, ponižavanjem, netrpeljivošću, dehumanizacijom drugog čoveka i odbijanjem da prihvatimo različitost.
Isto tako, ni mir ne nastaje samo potpisivanjem velikih sporazuma.
Počinje načinom na koji razgovaramo jedni sa drugima.
IDEJA KOJA JE NADŽIVELA SVOG TVORCA
Mahatma Gandhi nije dočekao da vidi koliko će daleko stići ideje za koje se zalagao. Ubijen je 30. januara 1948. godine, nekoliko meseci nakon što je Indija stekla nezavisnost.
Ali njegova filozofija nije nestala zajedno sa njim.
Nastavila je da inspiriše pokrete za građanska prava i društvene promene širom sveta, a njegov rođendan gotovo šest decenija kasnije dobio je i međunarodno značenje kroz odluku Ujedinjenih nacija.
Zato 2. oktobar nije samo dan kada se svet seća Mahatme Gandhija.
To je dan kada se podsećamo na jednostavnu, ali zahtevnu ideju: da snaga čoveka ne mora da se meri sposobnošću da povredi drugoga, već sposobnošću da se bori za svoja prava i suprotstavi nepravdi, a da pritom ne izgubi sopstvenu ljudskost.
U svetu kojem mira i razumevanja gotovo nikada nema dovoljno, možda je upravo to poruka koju vredi ponavljati.
Tekst: Svet Dijaspore
Foto: Arhiva / ilustracija