Depresija se ne vidi uvek na prvi pogled. Osoba može da radi, razgovara, smeje se i naizgled normalno obavlja svakodnevne obaveze, a da se istovremeno suočava sa osećajem beznađa, iscrpljenošću i teškim mislima. Ponekad određene rečenice koje često ponavlja mogu biti signal da joj je potrebna podrška.
Depresija je ozbiljno stanje mentalnog zdravlja koje može uticati na raspoloženje, razmišljanje, san, energiju, motivaciju i svakodnevno funkcionisanje.
Ipak, ona se ne ispoljava kod svih ljudi na isti način. Dok su kod nekih promene veoma primetne, drugi dugo uspevaju da svoju unutrašnju borbu sakriju od porodice, prijatelja i kolega.
Zbog toga pojedine rečenice, naročito kada se često ponavljaju i prate ih promene u ponašanju, mogu biti razlog da obratimo više pažnje na osobu do koje nam je stalo.
Važno je naglasiti: nijedna od ovih rečenica sama po sebi ne znači da osoba ima depresiju niti se na osnovu njih može postaviti dijagnoza. One mogu biti samo povod za razgovor, razumevanje i, kada je potrebno, traženje stručne pomoći.
1. „SVE ILI NIŠTA“
Kod nekih ljudi koji se suočavaju sa depresijom može se javiti takozvano crno-belo razmišljanje.
Situacije se tada doživljavaju kroz krajnosti: nešto je ili potpuno dobro ili potpuno loše, osoba je ili uspela ili potpuno podbacila. Prostor između te dve krajnosti kao da nestaje.
Takav način razmišljanja posebno može doći do izražaja u stresnim situacijama, nakon neuspeha ili razočaranja.
Jedan loš dan tako može postati „sve mi ide loše“, a jedna greška „ništa ne umem da uradim kako treba“.
2. „NE MOGU“
Nekome ko se nikada nije suočio sa depresijom može biti teško da razume kako naizgled najjednostavnije svakodnevne obaveze mogu postati ogroman teret.
Ustajanje iz kreveta, tuširanje, odlazak u prodavnicu, spremanje stana, odgovaranje na poruke ili odlazak na posao nekim ljudima mogu zahtevati ogromnu količinu energije.
Zato iza rečenice „Ne mogu“ ponekad ne stoje lenjost ili nezainteresovanost, već stvaran osećaj psihičke i fizičke iscrpljenosti.
Umesto osuđivanja, korisnije je pitati: „Kako mogu da ti pomognem?“
3. „SVE JE MOJA KRIVICA“
Preuzimanje odgovornosti za sopstvene postupke jeste zdravo, ali postoji velika razlika između odgovornosti i neprekidnog okrivljavanja sebe.
Osoba koja se bori sa depresijom može biti preterano kritična prema sebi i osećati krivicu čak i zbog događaja nad kojima nije imala kontrolu.
Greške iz prošlosti mogu se iznova analizirati, a neprijatni događaji tumačiti kao još jedan dokaz sopstvene nedovoljnosti.
Kada neko često govori da je za sve kriv, čak i kada činjenice govore drugačije, možda nije dovoljno samo odgovoriti: „Nisi kriv.“
Ponekad je važnije saslušati ga i pokušati razumeti zašto sebe vidi na taj način.
4. „DOBRO SAM“
Jedna od najčešćih rečenica na pitanje „Kako si?“ glasi jednostavno: „Dobro sam.“
Svi je ponekad izgovorimo i kada nismo dobro.
Ali kod osobe koja prolazi kroz težak period ona može postati svojevrsni štit.
Neki ljudi ne žele da opterećuju druge, neki se stide svojih osećanja, dok se drugi plaše da neće biti shvaćeni ozbiljno. Postoje i oni koji jednostavno ne znaju kako da objasne šta im se događa.
Zato iza kratkog „dobro sam“ ponekad može postojati mnogo toga što nije izgovoreno.
Ako dobro poznajete osobu i primećujete da se njeno ponašanje promenilo, nežno pitanje i spremnost da je saslušate mogu značiti mnogo.
5. „UMORAN/UMORNA SAM“
Umor je sastavni deo svakodnevnog života i sam po sebi nije znak depresije.
Međutim, kod depresije se može javiti izražena i dugotrajna iscrpljenost koja ne nestaje ni nakon odmora.
Osoba može spavati dugo, a ipak ustati bez energije. Drugima problem predstavlja nesanica, često buđenje tokom noći ili veoma rano jutarnje buđenje.
Kada se takva iscrpljenost ponavlja iz dana u dan i počne da ometa svakodnevno funkcionisanje, ne treba je automatski pripisivati samo napornom poslu ili nedostatku sna.
6. „ŽELIM DA BUDEM SAM/A“
Svakome je povremeno potrebna samoća.
Nekoliko sati ili dana mira može nam pomoći da se odmorimo, saberemo misli i ponovo napunimo baterije.
Problem može nastati kada se potreba za samoćom pretvori u dugotrajno povlačenje iz života.
Osoba prestaje da izlazi, izbegava prijatelje, ne javlja se na telefon, odbija pozive i sve više vremena provodi sama.
Socijalno povlačenje može pratiti depresiju, zbog čega nagla i velika promena u nečijem ponašanju zaslužuje pažnju.
7. „NIKOME NIJE STALO“
Jedan od posebno bolnih osećaja koji mogu pratiti depresiju jeste uverenje da je osoba sama i da nikome nije važna.
Paradoks je u tome što se ona istovremeno može udaljavati upravo od ljudi kojima je do nje najviše stalo.
Poruke ostaju bez odgovora, pozivi se odbijaju, druženja se otkazuju, a zatim se javlja osećaj da su je svi napustili.
U takvim situacijama strpljenje može biti veoma važno.
Ne morate imati savršen savet. Nekada je dovoljno pokazati osobi da ste prisutni i da može da vam se obrati bez straha od osude.
8. „MORAM DA BUDEM SAVRŠEN/A“
Visoki standardi i želja da nešto uradimo dobro nisu isto što i depresija. Međutim, izražen perfekcionizam i veoma oštra samokritičnost kod nekih ljudi mogu dodatno pogoršavati psihičko opterećenje.
Osoba sebi ne dozvoljava grešku.
Na poslu mora biti najbolja, kod kuće sve mora funkcionisati besprekorno, a svaki neuspeh doživljava se mnogo ozbiljnije nego što objektivno jeste.
Stalna potreba da se ispune previsoka očekivanja može postati iscrpljujuća, posebno kada osoba svoju vrednost počne da meri isključivo sopstvenim rezultatima.
KAKO POMOĆI OSOBI KOJA SE MOŽDA BORI SA DEPRESIJOM?
Ako primetite da se neko do koga vam je stalo duže vreme povlači, deluje bezvoljno, iscrpljeno ili beznadežno, najvažnije je da njegove probleme ne omalovažavate.
Ne morate biti stručnjak da biste nekome pokazali da nije sam.
Saslušajte ga bez osuđivanja, budite strpljivi i nemojte njegove teškoće svoditi na savete poput „misli pozitivno“, „trgni se“ ili „drugima je još gore“.
Depresija nije nešto što se jednostavno može isključiti snagom volje.
Razgovor sa lekarom, psihologom, psihoterapeutom ili psihijatrom može biti važan korak, a bliska osoba može pomoći tako što će pružiti podršku pri traženju stručne pomoći.
I na kraju, važno je ponoviti: ovih osam rečenica nisu test za depresiju. Ljudi ih mogu izgovarati iz mnogo različitih razloga.
Ali ako se iza njih kriju dugotrajna tuga, gubitak interesovanja za stvari koje su nekada donosile zadovoljstvo, izražena iscrpljenost, povlačenje od drugih ili osećaj beznađa, takve promene ne bi trebalo ignorisati.
Ponekad jednostavno pitanje – „Primećujem da ti nije lako. Hoćeš li da razgovaramo?“ – može biti prvi korak ka tome da osoba potraži pomoć koja joj je potrebna.
VAŽNO: KADA JE POTREBNO ODMAH REAGOVATI
Ako kod bliske osobe prepoznajete znake depresije, nemojte pokušavati sami da postavljate dijagnozu, ali nemojte ni ignorisati promene koje primećujete. Razgovarajte sa njom mirno i bez osuđivanja, saslušajte je i ohrabrite da se obrati lekaru, psihologu, psihoterapeutu ili psihijatru. Možete joj pomoći da pronađe stručnu pomoć, zakaže pregled ili, ukoliko to želi, otići sa njom.
Posebno ozbiljno treba shvatiti svako pominjanje smrti, samoubistva, samopovređivanja, osećaja da „više nema smisla“, da bi „svima bilo bolje bez mene“ ili opraštanje i ponašanje koje ukazuje da osoba možda planira da sebi naudi.
U takvoj situaciji ne čekajte da problem prođe sam od sebe. Pitajte osobu direktno da li razmišlja o samoubistvu ili samopovređivanju. Takvo pitanje neće „usaditi ideju“, a može otvoriti prostor da osoba kaže šta joj se zaista događa.
Ako postoji neposredna opasnost po život, ne ostavljajte osobu samu i odmah pozovite lokalnu hitnu medicinsku pomoć ili broj za hitne slučajeve, odnosno odvedite je u najbližu hitnu ili psihijatrijsku službu. Ako je to moguće učiniti bezbedno, udaljite sredstva kojima bi mogla da se povredi.
Podrška porodice i prijatelja može biti izuzetno važna, ali ona nije zamena za stručnu pomoć. Kada postoji sumnja da je nečiji život ugrožen, bolje je reagovati odmah nego čekati da budete potpuno sigurni.
Svet Dijaspore / S.N. // Izvor: InStyle.de
Foto: Magnific.com