Umesto prepunih plaža na Mediteranu i temperatura koje neretko prelaze 35 stepeni, deo turista ovog leta bira potpuno drugačiji odmor – planine, jezera, fjordove, šume i svežije noći. „Coolcation“, odnosno putovanje u hladnije krajeve, izdvaja se kao jedan od zanimljivijih turističkih trendova leta 2026. godine.
Letovanje za sve veći broj putnika više ne znači nužno sunce, more i celodnevni boravak na plaži. Dok se jug Evrope tokom leta suočava sa periodima izrazito visokih temperatura, deo turista počinje da menja svoje navike i traži destinacije u kojima je moguće uživati na otvorenom bez iscrpljujuće vrućine.
Tako je sve popularniji postao i izraz „coolcation“ – spoj engleskih reči cool i vacation. U najjednostavnijem prevodu, reč je o odmoru u destinacijama sa svežijom i prijatnijom letnjom klimom.
Umesto tradicionalnog letovanja u Španiji, Italiji ili Grčkoj, neki putnici okreću se Norveškoj, Islandu, Finskoj, Škotskoj i drugim severnijim destinacijama, ali i planinskim predelima Alpa.
A interesovanje za takav način putovanja, prema dostupnim podacima, primetno raste.
Pretrage za „coolcation“ porasle čak 74 odsto
Prema podacima platforme Trip.com koje je preneo Euronews, od početka 2026. godine zabeležen je rast pretraga povezanih sa „coolcation“ putovanjima od čak 74 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Putnici sve češće na internetu traže pojmove poput „beg od vrućine“ i „hladni letnji odmor“, što pokazuje da temperatura postaje sve važniji faktor prilikom planiranja putovanja.
Među destinacijama za koje raste interesovanje izdvajaju se Island, Norveška, Slovenija, Švajcarska i Vels.
Sever Evrope, koji se tradicionalno nije povezivao sa klasičnim letovanjem na način na koji su to Mediteran, Jadran ili grčka ostrva, tako dobija novu turističku priliku.
Umesto ležaljke i suncobrana – fjordovi, jezera i planinske staze
„Coolcation“ ne podrazumeva samo promenu temperature. Menja se i način na koji turisti provode odmor.
U Norveškoj su u centru pažnje spektakularni fjordovi, planinarenje, priroda i dugi letnji dani. Island privlači vodopadima, vulkanskim predelima, geotermalnim izvorima i glečerima, dok Finska nudi hiljade jezera, šume, saune i mir daleko od velikih turističkih gužvi.
Za one koji ne žele da putuju toliko daleko na sever, tu su Alpi.
Švajcarska i Austrija tokom leta nude sasvim drugačiju sliku od one koju mnogi poznaju iz zimske sezone – zelene planinske padine, uređene pešačke i biciklističke staze, jezera i prijatnije temperature na većim nadmorskim visinama.
Upravo planinski odmor postaje jedan od najvažnijih delova ovog novog turističkog trenda.
„Alpsko leto“ sve popularnije među putnicima
Uporedo sa izrazom „coolcation“, raste interesovanje i za termin „alpine summer“, odnosno „alpsko leto“.
Prema podacima Google Trends koje prenosi Euronews, interesovanje za ovaj pojam u Velikoj Britaniji poraslo je 82 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Umesto celodnevnog ležanja na plaži, takvi turisti biraju pešačenje, biciklizam, kupanje u planinskim jezerima, izlete i druge aktivnosti na otvorenom.
Prednost je očigledna – kada temperature nisu ekstremno visoke, mnogo je lakše provesti veći deo dana u prirodi.
Prijatna temperatura postaje važan kriterijum za izbor destinacije
Vremenske prilike oduvek su imale važnu ulogu prilikom planiranja odmora, ali se ono što turisti smatraju „lepim vremenom“ očigledno menja.
Istraživanje Evropske komisije za putovanja pokazalo je koliko je klima postala značajna pri izboru destinacije. Među gotovo 6.000 ispitanika, prijatno i stabilno vreme navedeno je kao drugi najvažniji faktor, odmah iza bezbednosti.
To je posebno zanimljivo ako se uzme u obzir da se letnji odmor decenijama reklamirao kroz gotovo istu sliku – sunce, plaža i visoke temperature.
Sada deo turista želi sunce, ali ne i ekstremnu vrućinu.
Mediteran i dalje privlači milione – ali navike se menjaju
Popularnost „hladnog odmora“ ipak ne znači da turisti masovno okreću leđa Grčkoj, Italiji, Španiji ili drugim mediteranskim zemljama.
Tradicionalne letnje destinacije i dalje privlače ogroman broj gostiju, a sunce i more ostaju jedan od glavnih razloga za putovanja tokom jula i avgusta.
Promena se pre svega vidi kod dela putnika koji više ne žele da najtoplije nedelje u godini provedu na temperaturama koje prelaze 35 stepeni.
Toplotni talasi, gužve u najpoznatijim letovalištima, visoke cene u špicu sezone i sve veće interesovanje za aktivan boravak u prirodi dodatno otvaraju prostor destinacijama koje su se nekada češće povezivale sa zimskim, prolećnim ili jesenjim putovanjima.
Da li će „hladni odmor“ postati novo letovanje?
Rast interesovanja za severne i planinske destinacije nameće zanimljivo pitanje: da li će klimatske promene dugoročno promeniti i našu predstavu o idealnom letovanju?
Teško je očekivati da će fjordovi, glečeri i planinska jezera uskoro zameniti Mediteran. More će za milione turista ostati sinonim za leto.
Ali trend pokazuje da se turističke navike menjaju i da sve više ljudi razmatra alternative.
Nekada su oblaci, niže temperature i prognoziranih dvadesetak stepeni mogli da budu razlog da se neka destinacija prekriži sa liste za letovanje. Danas upravo takva prognoza, naročito usred najtoplijeg dela leta, nekim putnicima zvuči idealno.
Umesto borbe za hlad ispod suncobrana, biraju šetnju pored fjorda. Umesto klimatizovane hotelske sobe – planinsku stazu. Umesto tropske noći – otvoren prozor i svež vazduh.
„Coolcation“ tako donosi novu formulu za letnji odmor: sunce je i dalje poželjno, ali bez nesnosne vrućine.
Svet Dijaspore
Izvor: www.novosti.rs