Svako ko koristi društvene mreže svestan je da se njegovi podaci prikupljaju, analiziraju i koriste, pre svega radi personalizovanog oglašavanja. Međutim, kompanija Meta otišla je korak dalje – prikuplja i podatke koji ne potiču sa njenih platformi.
„Zamislite da uđete u prodavnicu, a prodavac vam neprimetno zakači mikrofon na rame. Taj mikrofon potom beleži vaše razgovore i kretanje i van prodavnice – kod lekara, na poslu ili u privatnosti vašeg doma“, kaže Danijela Holzinger, predsednica Udruženja za zaštitu potrošača (VSV). „To je internet 2026. godine. Meta može da prati gotovo svaki klik, svaku pretragu i svaku kupovinu na internetu, čak i kada se korisnik tome izričito protivi.“
Poslovni alati kao Metini „špijuni“
Ono što bi u stvarnom životu izazvalo ogorčenje, na internetu prolazi gotovo neprimećeno. Godinama unazad takvi virtuelni „mikrofoni“ prate aktivnosti korisnika interneta. Sve funkcioniše putem takozvanih Business Tools alata.
Reč je o nevidljivim programima koje Meta stavlja na raspolaganje drugim kompanijama – vlasnicima internet stranica i programerima aplikacija. Njihova svrha je, zvanično, optimizacija oglašavanja na Metinim platformama. Zahvaljujući tim alatima, oglašivači mogu da prate uspešnost svojih kampanja na Fejsbuku i Instagramu i da na osnovu toga prilagođavaju marketinške strategije.
Prema rečima Maksa Baumajstera, direktora advokatske kancelarije „BK Baumajster i kolege“, ovi alati su toliko rasprostranjeni da ih je praktično nemoguće izbeći.
„Čak i ako ste stručnjak za informatiku i uložite maksimalan napor, gotovo je nemoguće potpuno izbeći ovakvo praćenje“, tvrdi Baumajster, čija kancelarija vodi niz pojedinačnih i kolektivnih tužbi protiv Mete zbog navodnog kršenja prava na zaštitu podataka.
On ističe da su pogođeni svi korisnici interneta, bez obzira na to da li koriste Metine usluge ili ne. Drugim rečima, ni brisanje naloga na Fejsbuku ili Instagramu ne znači da ste van domašaja ovog sistema prikupljanja podataka.
Milioni sajtova deo sistema
Danas se Metini poslovni alati nalaze na ogromnom broju internet stranica. Koriste ih informativni portali, onlajn prodavnice, sajtovi za upoznavanje, ali i platforme sa sadržajem za odrasle.
Građanski sud u Berlinu II procenio je da se ovi alati nalaze na najmanje 30 do 40 odsto svih internet stranica u svetu, kao i na velikoj većini od 100 najposećenijih sajtova u Nemačkoj.
To praktično znači da podaci koje korisnici ostavljaju na sajtovima koji nisu u vlasništvu Mete ipak završavaju kod te kompanije. Tamo se čuvaju, analiziraju i dalje dele, pri čemu nije uvek jasno sa kim.
Među podacima koji mogu biti prikupljeni nalaze se imena, imejl adrese, brojevi telefona, interesovanja, bračni status, politička opredeljenja, informacije o mentalnom zdravlju, pa čak i podaci o seksualnim sklonostima.
„Meta može da identifikuje korisnika u svakom trenutku dok posećuje stranice trećih lica ili koristi aplikacije, čak i kada nije prijavljen putem Fejsbuka ili Instagrama“, navodi se u presudi Pokrajinskog suda u Lajpcigu.
Meta nije želela da komentariše optužbe niti tekuće sudske postupke povodom zaštite podataka na upit DW.
Sve više tužbi protiv Mete
Kako raste svest o obimu digitalnog nadzora, raste i broj korisnika koji odlučuju da pravdu potraže na sudu.
Prema navodima organizacije Stiftung Warentest, do početka marta 2026. godine gotovo 91.500 korisnika Fejsbuka i Instagrama priključilo se kolektivnoj tužbi koju je pokrenulo Udruženje za zaštitu potrošača.
Dodatnih 300.000 ljudi angažovalo je advokate preko platforme meta-klage.de kako bi u njihovo ime tražili odštetu.
Samo u Nemačkoj oko 50 miliona ljudi koristi Metine platforme, što znači da bi broj tužilaca mogao dodatno da raste.
Baumajster priznaje da je njegova kancelarija izgubila oko 90 odsto prvih postupaka.
„Ovi sporovi su izuzetno složeni, a velike korporacije koriste obimnu i komplikovanu pravnu dokumentaciju kako bi otežale sudovima detaljno razmatranje predmeta“, objašnjava on.
U međuvremenu, devet od 22 nemačka viša pokrajinska suda već je presudilo u korist tužilaca. Prema njegovim rečima, niži sudovi sada sve češće slede tu praksu.
Stiftung Warentest navodi da su nemački sudovi do sada u približno hiljadu slučajeva dosudili odštete do 10.000 evra, uz naloge za prestanak čuvanja i brisanje nezakonito prikupljenih podataka.
Različite odštete, ista suština
Visina dosuđenih odšteta značajno se razlikuje od slučaja do slučaja.
Pokrajinski sudovi u Majncu i Elvangenu dosudili su po 10.000 evra odštete. Viši pokrajinski sud u Drezdenu odlučio je početkom februara 2026. da Meta mora da isplati po 1.500 evra u četiri paralelna postupka, dok je Viši pokrajinski sud u Minhenu procenio da je primerena odšteta 750 evra.
Presude još nisu pravosnažne. Konačnu reč trebalo bi da da nemački Savezni sud pravde (BGH) u Karlsrueu, najviša građanska sudska instanca u zemlji. Njegova odluka mogla bi da postane smernica za buduće slučajeve.
Posledice bi mogle da se osete širom Evrope
Iako se najveći broj tužbi trenutno vodi u Nemačkoj, slični postupci pokrenuti su i u Austriji. Očekuje se da bi odluka BGH mogla da utiče i na pravnu praksu u drugim državama Evropske unije.
„Kao najviši sud najmnogoljudnije zemlje Evropske unije, BGH ima značajan uticaj na evropsko zakonodavstvo i sudsku praksu“, smatra Baumajster.
U najpovoljnijem scenariju za tužioce, sud bi mogao ne samo da dosudi odštetu, već i da obaveže Metu da prekine sa spornim prikupljanjem podataka. Ipak, sprovođenje takve odluke protiv kompanije sa sedištem u inostranstvu bilo bi veoma složeno.
Meta, čije je evropsko sedište u Irskoj, ostvaruje oko 50 milijardi evra godišnjeg prihoda u Evropi – gotovo milijardu evra nedeljno.
„Meta odugovlači postupke jer zna da će, dok ne postoje efikasni mehanizmi za zaustavljanje nadzora, nastaviti da zarađuje ogromne iznose. To je, jednostavno, deo njihove poslovne strategije“, ocenjuje Baumajster.
Odgovornost ne snosi samo Meta
Potencijalna odluka BGH mogla bi da ima posledice i za vlasnike internet stranica koji koriste Metine poslovne alate.
Iako su dosadašnje tužbe uglavnom usmerene protiv Mete, pravni stručnjaci upozoravaju da ni vlasnici sajtova ne bi trebalo da se osećaju potpuno zaštićeno. Bez njihove saradnje, ovakav sistem prikupljanja podataka ne bi mogao da funkcioniše.
„Evropski sud pravde već je utvrdio da postoji zajednička odgovornost između Mete i vlasnika internet stranica“, podseća Baumajster.
Među tim subjektima nalazi se veliki broj malih i srednjih preduzeća, koja bi eventualne kazne mogle da pogode mnogo teže nego samu Metu. Ukoliko bi oni prestali da koriste ove alate, čitav sistem prikupljanja podataka bio bi ozbiljno ugrožen.
Izvor: DW / Nova.rs