Misija Artemis II, koja će trajati oko 10 dana, odvešće astronaute dalje u svemir nego što je iko ranije bio. Cilj je da se postave temelji za buduće ljudsko sletanje na površinu Meseca, prvi put još od Apolo misija iz 1960-ih i 1970-ih.
Po prvi put posle više od 50 godina, čovečanstvo se vraća na Mesec, putujući dalje od Zemlje nego što je iko ikada bio.
Četvoro astronauta krenuće na put duži od 800.000 kilometara oko našeg nebeskog suseda i nazad kući, u misiji ispunjenoj zadivljujućim prizorima, ali i opasnostima, piše BBC.
Lansirni prozor otvara se danas u 18:24 po lokalnom vremenu (00:24 po našem vremenu, sreda na četvrtak) i traje dva sata, piše BBC.
Kada će Artemis II biti lansiran?
Ako lansiranje 1. aprila bude odloženo zbog lošeg vremena ili tehničkih problema, sledeći mogući datumi su 2, 3, 4, 5, 6. i 30. april 2026.
U decembru 2025. NASA je postavila rok da se Artemis II lansira do kraja tog meseca.
Potencijalno lansiranje u februaru otkazano je nakon što je predletni test – poznat kao „mokro generalno uvežbavanje“ – prekinut zbog curenja vodoničnog goriva na spoju između lansirne kule i rakete.
Lansiranje u martu takođe je otkazano nakon otkrića curenja helijuma.
Pored rešavanja tehničkih problema, planeri misije moraju da sačekaju da Mesec bude u odgovarajućem delu svoje orbite, pa se lansirni prozori određuju u skladu s tim.
U praksi, to znači da postoji period od otprilike nedelju dana na početku svakog meseca kada je moguće lansiranje, nakon čega slede oko tri nedelje bez prilika za poletanje.
Šta će posada raditi tokom misije?
Posadu Artemis II čine komandant NASA-e Rid Vajzman, pilot Viktor Glouver i specijalistkinja misije Kristina Koh. Na brodu će biti i drugi specijalista misije, Džeremi Hansen iz Kanadske svemirske agencije.
Misija uključuje prvi let sa posadom ogromne NASA-ine rakete Space Launch System (SLS) i svemirske kapsule Orion.
Kada bezbedno uđu u orbitu, astronauti će testirati kako se Orion ponaša. To uključuje ručno upravljanje kapsulom u Zemljinoj orbiti kako bi vežbali manevrisanje i pripremu za buduća sletanja na Mesec.
Zatim će krenuti hiljadama kilometara dalje od Meseca kako bi proverili sisteme za održavanje života, pogon, energiju i navigaciju.
Posada će takođe učestvovati kao medicinski ispitanici, šaljući podatke i snimke iz dubokog svemira.
Radiće u maloj kabini u bestežinskom stanju. Nivo zračenja biće veći nego na Međunarodnoj svemirskoj stanici, ali i dalje u bezbednim granicama.
Po povratku na Zemlju, astronauti će proći kroz turbulentan ulazak u atmosferu i sleteti u Tihi okean, uz zapadnu obalu SAD.
Da li će Artemis II sleteti na Mesec?
Ne. Ova misija ima za cilj da pripremi teren za sletanje astronauta u okviru misije Artemis IV, planirane za 2028. godinu.
Pre toga, NASA planira još jednu testnu misiju sa posadom, Artemis III, 2027. godine, kako bi uvežbali spajanje kapsule Orion sa lunarnim modulima i testirali nova svemirska odela.
NASA je izabrala dva komercijalna lunarna modula za program Artemis: SpaceX-ov Starship i letelicu kompanije Blue Origin Džefa Bezosa, a odluka o njihovoj upotrebi biće doneta kasnije.
Kada Artemis IV konačno bude lansiran, astronauti će krenuti ka južnom polu Meseca.
Nakon toga, cilj je još jedno sletanje kasnije 2028. godine kroz misiju Artemis V, kako bi se izgradili kapaciteti za dugoročno prisustvo ljudi na Mesecu.
NASA je pauzirala rad na planiranoj stanici Gateway u lunarnjoj orbiti. Buduće Artemis misije fokusiraće se na izgradnju baze na Mesecu i redovne letove posada, uz dodatna sletanja, nove module i robotske roverе.
Sve više zemalja pridružiće se ovom poduhvatu, pa će astronauti iz šireg kruga država živeti i raditi na i oko Meseca tokom dužih boravaka.
Kada je bila poslednja misija na Mesec?
Poslednja misija sa ljudskom posadom na Mesec bila je Apolo 17, koja je sletela u decembru 1972. i vratila se na Zemlju kasnije tog meseca.
Ukupno su 24 astronauta putovala na Mesec, a njih 12 je hodalo po njegovoj površini, svi tokom Apolo programa. Od njih 24, danas je u životu još samo pet.
SAD su prve otišle na Mesec tokom 1960-ih, uglavnom kako bi nadmašile Sovjetski Savez i pokazale tehnološku i geopolitičku dominaciju. Nakon toga, interesovanje i finansiranje su opali.
Program Artemis nastao je iz želje da se ljudi vrate na Mesec, ali ovog puta radi dugoročnog prisustva, uz upotrebu novih tehnologija i komercijalnih partnerstava.
Da li druge zemlje planiraju slanje astronauta na Mesec?
Više zemalja ima ambicije da pošalje ljude na Mesec tokom 2030-ih.
Evropski astronauti učestvovaće u kasnijim Artemis misijama, a Japan je takođe obezbedio mesta.
Kina razvija sopstvenu letelicu i planira prvo sletanje blizu južnog pola Meseca do 2030. godine.
Rusija i dalje najavljuje slanje kosmonauta i izgradnju baze između 2030. i 2035, ali sankcije, finansijski problemi i tehnički izazovi čine taj plan vrlo optimističnim.
Indija takođe ima ambiciju da jednog dana pošalje svoje astronaute na Mesec.
Nakon uspešnog sletanja misije Čandrajān 3 blizu južnog pola Meseca u avgustu 2023, indijska svemirska agencija postavila je cilj da pošalje astronaute oko 2040. godine, kao deo širenja svog programa izvan niske Zemljine orbite.
Izvor: N1info.rs