Dan žalosti u Srbiji na godišnjicu tragedije u Novom Sadu
Šesnaest minuta tišine na ispunjenom platou železničke stanice u Novom Sadu gde se okupilo oko 100.000 ljudo označilo je početak komemorativnog skupa povodom godišnjice pada nadstrešnice ove zgrade koji je odneo 16 života, a jedna devojka je teško povređena.
Čitavog dana su ljudi polagali vence i palili sveće za nastradale, prenosile su kako domaće, tako i strane medije.
Dan ranije u grad su stigle hiljade ljudi, a stotine studenata došli su peške da odaju počast žrtvama tragedije, za koju još niko nije osuđen.
Vlada Srbije je 1. novembar 2025. proglasila Danom žalosti.
Veče uoči godišnjice, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, uputio je saučešće porodicama 16 nastradalih i „izvinjenje zbog nekih reči koje je izgovorio o studentima, demonstrantima i ljudima sa kojima nije saglasan“.
Novi Sad: Odavanje pošte od ranog jutra do mraka
Obeležavanje godišnjice tragedije zvanično je završeno okupljanjem na keju na Dunavu, gde je održano 16 minuta tišine u čast žrtvama pada nadstrešnice.
Sa čamaca na Dunavu pušteno je 16 lampiona koji su osvetleli novosadsko nebo.
Sa Petrovaradinske tvrđave spušten je transparent na kojem piše „Vidimo se sutra i svakog drugog dana, dok ne bude pravda“.
Najdirljiviji trenutak sa skupa u Novom Sadu: Pesma koju je pevao hor mnoge je rasplakala
Jedan od najemotivnih trenutaka 1. novembra 2025. na pomenu žrtvama nadstrešnice u Novom Sadu bio je nastup hora ispred Železničke stanice, a nakon šesnaestominutne tišine od 11.52.
Oni su izveli pesmu „Cveta trešnja u planini“, koju je napisao književnik, dramski pisac, reditelj i scenarista Dušan Kovačević, a koja je široj javnosti poznata po filmu „Sabirni centar“ reditelja Gorana Markovića, koji je (zajedno sa autorom) adaptirao za film istoimenu Kovačevićevu knjigu, piše N1info.rs.
Muziku, tužnu da pogađa srce, napisao je kompozitor Zoran Simjanović. Baš tako ju je izveo i hor u Novom Sadu.
„Cveta trešnja u planini“
Cveta trešnja u planini,
Proleće se na put sprema.
Sve je isto u mom kraju,
Samo mene više nema.
Zeleni se loza vita
Oko starog kućnog trema.
Sve je isto kao nekad,
Samo mene više nema.
Ta scena je mnoge rasplakala, a ovo su neki od komentara na društvenim mrežama:
- “Želim jako da zagrlim osobu koja se setila pesme iz Sabirnog centra srpskog Morikonea, Zorana Simjanovića, raspala sam se.”
- „Hor je Pop hor Radio, poznatiji kao PUMP hor, svakim drugim danima radost mog života. Nikada teže nije bilo pevati i nadam se da nikada više nećemo ovo i ovako.“
- „Meni je ovo toliko potresno, sto puta sam poslušala snimak danas i evo me i dalje se rastavljam na komade dok je slušam.“
- „Još gore je bilo što ih nisam videla, ali se pesma čula preko razglasa celim Bulevarom. Koliko fantastično toliko i pretužno.“
- „Epski pijetet stihova do neba.“
- „Kakva pesma, na kakvom mestu, u kakvom trenutku.“
- “Emocija koja prolazi kroz svaku poru na koži…”
Poznate ličnosti koje su istupile zajedno sa svojim emocijama
Slobodan Maričič, BBC reporter, Novi Sad
Noćas posle ponoći, kada je rečeno da zbog Dana žalosti nema buke, kolone ljudi koji su dočekali studente u Novom Sadu, hodale su u tišini ka Železničkoj stanici.
Ispred zgrade je i dalje bilo potpuno tiho dok je 16 studenata polagalo 16 venaca za stradale.
Među njima je bila devojka sa hidžabom, povređena i u suzama, i u tim trenucima samo su se čuli njeni uzdasi.
Prema procenama Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) na komemorativnom skupu na vrhuncu je bilo 39.000 ljudi, mada procena je da je u Novom Sadu bilo oko 100.000 ljudi.
Slična tišina ponovila se i u 11:52 kada su okupljeni odavali poštu 16 minuta.
Ispred stanice su se smenjivale grupe ljudi koje su polagale vence u čast poginulih.
U tišini, koju je remetio tek poneki plač ili uzdah, nežno su spuštali cveće i palili sveće.
Prvo su to uradile porodice žrtava, zatim i studenti, kao i drugi koji su došli na komemoraciju 1. novembra.
Šesnaest velikih crvenih srca, na kojima su ispisana imena žrtava, takođe su ostavljena ispred stanice.
Ljudi su se u tišini smenjivali i plakali.
„Tužno… Nisam nikoga od njih poznavala, ali stvarno strašno“, rekla je 59-godišnja Ana Bogdanović koja je ispred stanice upalila 16 sveća, ispred svakog od imena nastradalih.
Na pitanje koliko je novosadska tragedija promenila grad i zemlju, brišući suze maramicom, odgovara:
„Mnogo, postali smo saosećajniji… Ili se barem nadam.
„Kao što se najiskrenije nadam da će odgovorni odgovarati“.
Dijana Hrka, majka poginulog Stefana, najavila je štrajk glađu, obraćajući se okupljenima.
„Ovo je moja borba.„Moram da znam ko je ubio moje dete i ko je ubio 16 ljudi“, rekla je Hrka.
„Na ovu tužnu godišnjicu, apelujemo na sve da dostojanstveno i mirno oplakuju žrtve“, saopštila je Delegacija Evropske Unije u Srbiji, pozivajući na uzdržanost i izbegavanje nasilja.
O mogućem nasilju 1. novembra su nedeljama unazad govorili brojni državni zvaničnici, bez iznošenja dokaza.
Komemorativni skupovi održani su u Leskovcu, Nišu, Čačku, Subotici, Bačkoj Topoli, kao i u mnogim gradovima u inostranstvu.
Vučić, ministri i drugi zvaničnici prisustvovali su u Hramu Svetog Save u Beogradu parastosu za poginule, objavljeno je na predsednikovom Instagram nalogu uz novi poziv na dijalog.
Godina političkih tenzija
Tragedija u Novom Sadu pokrenula je jednu od najozbiljnijih političkih kriza tokom 13 godina vlasti Srpske napredne stranke i višemesečne proteste, predvođene studentima.
Predstavnici vlasti su demonstrante nazivali blokaderima i teroristima.
Iako je skup u Novom Sadu najavljen kao komemorativni, a okupljeni su nosili vence i srca sa imenima stradalih, prethodio mu je, treći put, isti scenario kao i pred proteste 15. marta i 28. juna.
Najpre je, zbog dojave o bombi, zaustavljen železnički saobraćaj na severu zemlje.
Usledila su hapšenja i specijalne emisije na provladinim televizijama u kojima se emituju prisluškivani razgovori i teške optužbe da se priprema rušenje ustavnog poretka.
Ovog puta uhapšena su dvojica muškaraca zbog postojanja osnova sumnje da su sa još najmanje jednim nepoznatim čovekom planirali i dogovarali radnje kojima se stvaraju uslovi za napad na ustavno uređenje, saopštilo je Više javno tužilastvo.
Nijedan od ovogodišnjih slučajeva za optužbe o rušenju ustavnog poretka nije okončan, iako su osumnjičeni više meseci proveli u pritvoru.
Na skup u Novom Sadu povodom godišnjice tragedije grupe studenata pešačile su iz različitih krajeva Srbije.
Najduži put, dug 400 kilometara, prešli su studenti iz Novog Pazara u simboličnom maršu – 16 dana za 16 stradalih u padu nadstrešnice.
Početkom godine, studenti Beogradskog univerziteta, prvi su pešice prošli put od glavnog grada do 80 kilometara udaljenog Novog Sada.
Vozili su bicikle do francuskog Strazbura, gde je sedište nekoliko evropskih institucija, prešavši više od 1.300 kilometara i trčali do Brisela krajem aprila i početkom maja želeći da skrenu pažnju na probleme u zemlji.
Utvrđivanje krivice odgovornih za novosadsku tragediju, nezavisno pravosuđe, i stalno isticanje korupcije kao jednog od ključnih razloga za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, ostali su ključni zahtevi studentskog protesta.
U toku su tri tužilačka postupka, jedan zbog sumnji na korupciju, ali se suđenja i dalje čekaju.
Studenti su u međuvremenu izneli i novi zahtev – raspisivanje vandrednih parlamentarnih izbora, što vlast odbija, najavljujući ih za sledeću godinu.
Tokom leta protesti su se nastavili, ali su skupove organizovale i pristalice Srpske napredne stranke (SNS).
Dijaspora je stajala juče rame zu rame sa svojom maticom
Dok se šesnaest minuta tišine na ispunjenom platou isped železničke stanice u Novom Sadu gde se okupilo oko 100.000 ljudi, označilo je početak komemorativnog skupa povodom godišnjice pada nadstrešnice ove zgrade koji je odneo 16 života, širom zemljine kugle gde živi srpska dijaspora, istovremeno je otpočelo obeležavanje ove tragedije.
Donosimo vam snimke iz Beča, Brisela, Berna, Minhena, Dablina, sa Zlatne obale i Australije, Valete (Malta), Kembridža, Londona, Hamburga, Minhena, Antvepena, Ulma, Karlsruea, Milana…
Svet Dijaspore / S.N.
Izvor: BBC.com/serbian // N1 Srbija// Nova.rs
Foto: Nova.rs/Amir Hamzagić/ društvene mreže