Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbacio je 30. januara predlog Kremlja da se razgovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom održe u Moskvi, ali je poručio da je spreman za sastanak u „primerenijem formatu“.
„Mogu isto tako ja njega da pozovem u Kijev, neka dođe. Otvoreno ga pozivam, ako se usudi“, rekao je Zelenski tokom brifinga sa novinarima, nagovestivši da Putin pokušava da izbegne razgovore licem u lice, piše Kijev independent.
Njegovi komentari usledili su nakon izjave pomoćnika u Kremlju Jurija Ušakova, koji je rekao da je Moskva spremna da obezbedi Zelenskom bezbednost i radne uslove ukoliko dođe u Rusiju radi nastavka razgovora o okončanju rata.
Ukrajina je ranije saopštila da je otvorena za sastanak Putina i Zelenskog kako bi se razgovaralo o dva ključna pitanja u tekućem mirovnom procesu pod vođstvom SAD: teritorijalnim pitanjima i budućnosti nuklearne elektrane Zaporožje, koja je pod ruskom okupacijom.
Međutim, ukrajinski predsednik odbacio je održavanje razgovora u Rusiji ili Belorusiji, navodeći da je Moskva agresor u ratu, a Minsk njen saveznik.
Dvojica lidera nisu se sastala licem u lice od početka rata punih razmera, a poslednji put su se susreli tokom pregovora u normandijskom formatu 2019. godine. Prošle godine Putin je odbio Zelenskijev predlog za razgovore u Turskoj i umesto toga pozvao ukrajinskog predsednika u Moskvu – ponudu koju je Zelenski odmah odbio.
„Ozbiljni smo kada je reč o potrebi da se rat okonča. Svaki stvarni format sastanka lidera je prihvatljiv“, rekao je Zelenski.
Poslednja runda mirovnih pregovora ukrajinskih, ruskih i američkih zvaničnika održana je u Abu Dabiju 23. i 24. januara, a specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof opisao je razgovore kao „veoma konstruktivne“.
Pregovori je trebalo da budu nastavljeni na istom mestu 1. februara, ali Zelenski nije isključio mogućnost da naredna runda bude odložena.
„Ne znam kada će biti sledeći sastanak“, rekao je predsednik, dodajući da bi datum i lokacija mogli da se promene zbog „situacije sa Sjedinjenim Američkim Državama i Iranom“.
Poslednjih dana došlo je do obnove tenzija na Bliskom istoku, pošto američki predsednik Donald Tramp, prema navodima medija, ponovo razmatra udare na Iran nakon višenedeljnog nasilnog gušenja antivladinih protesta.
Zelenski je komentarisao i navodnu sedmodnevnu pauzu u vazdušnim napadima koju je Tramp najavio 29. januara.
Prema rečima ukrajinskog lidera, nije bilo direktnog dogovora između Kijeva i Moskve o obustavi napada na energetske objekte, ali je poručio da je Ukrajina spremna da se uzdrži od napada ukoliko Rusija učini isto.
„Mislim da je to odgovor koji je posrednik u ovim pregovorima, a to su Sjedinjene Američke Države, i očekivao“, dodao je Zelenski.
Tokom ove zime Rusija je pojačala napade na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu, izazvavši jednu od najozbiljnijih energetskih kriza tokom rata i dovodeći do proglašenja vanrednog stanja.
Pauza u ruskim napadima- pod uslovom da se Ukrajina takođe uzdrži od napada na ruske rafinerije nafte i tankere – navodno je bila tema razgovora tokom trilateralnog sastanka u Abu Dabiju.
Tramp zamolio Putina da Rusija ne gađa Kijev nedelju dana zbog ledenih temperatura
Predsednik SAD Donald Tramp rekao je danas da je zamolio predsednika Rusije Vladimira Putina da njegova vojska nedelju dana ne gađa Kijev i druga mesta u Ukrajini – zbog ledene zime.
Rusija gađa ključnu infrastrukturu, pa su mnogi delovi Ukrajine bez struje i grejanja.
„Lično sam zamolio predsednika Putina da ne otvara paljbu po Kijevu i drugim gradovima i mestima na nedelju dana, tokom ove… izuzetne hladnoće“, rekao je Tramp na sastanku svog kabineta u Beloj kući.
Tramp tvrdi da se Putin „složio s tim“, ali Rusija nije dala službenu potvrdu.
Stigao odgovor iz Kremlja: Tramp tražio prekid
Rusija je, na zahtev predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, pristala da se uzdrži od udara po Ukrajini do 1. februara, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Reč je o stvaranju povoljnih uslova za vođenje pregovora… Da, naravno, postojalo je lično obraćanje predsednika Trampa“, rekao je Peskov.
U petak i subotu u Abu Dabiju održan je prvi sastanak trojne radne grupe za pitanja bezbednosti, uz učešće predstavnika Moskve, Kijeva i Vašingtona. U zatvorenom formatu strane su razmatrale nerešena pitanja američkog mirovnog plana. Novi sastanak zakazan je za 1. februar. Prema rečima američkog državnog sekretara Marka Rubija, on će biti dvostran, ali Sjedinjene Države mogu da se pridruže učesnicima.
Prema navodima stranih medija, prvobitna inicijativa Sjedinjenih Država podrazumevala je predaju čitavog Donbasa pod kontrolu Moskve, njegovo i priznanje Krima kao ruskih teritorija, zamrzavanje većeg dela linije dodira u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, smanjenje brojnosti Oružanih snaga Ukrajine za polovinu, kao i zabranu razmeštanja stranih trupa i dalekometnog oružja na teritoriji Ukrajine.
Pregovorima u Abu Dabiju prethodio je sastanak Vladimira Putina sa američkom delegacijom na čelu sa specijalnim izaslanikom Donalda Trampa, Stivenom Vitkofom.
Kako su naveli u Kremlju, američka strana je priznala da bez rešavanja teritorijalnog pitanja po formuli dogovorenoj u Enkoridžu ne treba računati na dugoročno rešenje. Oružane snage Ukrajine moraju da se povuku iz Donbasa – to je važan uslov Moskve.
Tramp je tražio prekid napada u periodu od nedelju dana.
Rusija je 30. januara saopštila da ju je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp zamolio da se uzdrži od napada na Kijev do 1. februara.
Izjava portparola Kremlja Dmitrija Peskova usledila je dan nakon što je Tramp rekao da je ruski predsednik Vladimir Putin pristao na njegov zahtev da se tokom nedelju dana ne gađaju Kijev, kao ni drugi ukrajinski gradovi i mesta.
Međutim, pojavila se konfuzija i oko trajanja i oko obima navodnog predloga.
Prema Peskovljevim rečima, Tramp je od Putina zatražio da se do 1. februara uzdrži isključivo od napada na Kijev, „kako bi se stvorili povoljni uslovi za pregovore“, što deluje kao suprotno tumačenju koje je izneo sam Tramp.
„Lično sam zamolio predsednika Putina da nedelju dana ne puca na Kijev i gradove i mesta“, rekao je Tramp tokom sednice kabineta, naglasivši da se Ukrajina trenutno suočava sa izuzetno niskim temperaturama. „I on je na to pristao. I moram da kažem, bilo je to veoma lepo.“
Rusija je poslednji put izvela masovni raketni i dron-napad na ukrajinsku prestonicu u noći između 23. i 24. januara, što je dovelo do nestanka struje u oko 80 odsto Kijeva, u trenutku kada su zimske temperature naglo pale.
Sporadični napadi dronovima su se nastavili, a u noći 27. januara Rusija je izvela masovni napad na energetsku infrastrukturu i stambene objekte u Odesi, pri čemu su poginule najmanje tri osobe, dok je više desetina ljudi povređeno.
U noći 30. januara, prvoj otkako je Tramp javno govorio o navodnom predlogu, Rusija je lansirala 111 dronova različitih tipova i jednu balističku raketu, ali nije bilo izveštaja o pogođenoj energetskoj infrastrukturi.
Izvor: Nova.rs / Beta