Vest o smeni vlasti u Srbiji i ubedljivom porazu liste Ujedinjena Srbija doskorašnjeg predsednika Aleksandra Vučića od Studentske liste odjeknula je širom Evrope i gotovo preko noći postala jedna od glavnih tema na evropskoj političkoj sceni.
Vesti su se sinoć smenjivale iz minuta u minut. Iz Beograda su pristizale informacije o rezultatima koji su nagoveštavali veliki politički preokret, dok se čekalo obraćanje Aleksandra Vučića.
Nešto kasnije, pred kamerama se pojavio i sam Vučić i saopštio rezultate izbora. U ovom scenariju, priznao je da lista koju je predvodio nije dobila poverenje dovoljnog broja građana za nastavak vlasti i potvrdio da je Studentska lista osvojila više glasova. Poručio je da izborna volja građana mora biti poštovana i da će primopredaja vlasti biti obavljena u skladu sa zakonom i institucijama države.
Njegovo obraćanje označilo je kraj večeri pune neizvesnosti, ali i početak potpuno novog političkog poglavlja u Srbiji.
Kako je, međutim, došlo do preokreta koji je samo nekoliko meseci ranije delovao gotovo nezamislivo?
Vratimo se na početak.
Počelo je zahtevom da se utvrdi krivična i politička odgovornost za smrt ljudi pod betonskom nadstrešnicom Železničke stanice u Novom Sadu. Posle kukavičkog napada na studente koji su stajali u tišini, usledile su blokade fakulteta, pešačenja kroz Srbiju i masovne demonstracije. Gotovo dve godine kasnije, pokret kojem su režimski analitičari i partijski tabloidi uporno najavljivali propast stigao je do istorijske izborne pobede. Aleksandar Vučić noćas je priznao ono što je njegova mašinerija pokušavala da spreči: izgubio je izbore, a Studentska lista ima samostalnu parlamentarnu većinu.
Od prve Slavije, 22. decembra 2024, do pete, predizborne, 22. oktobra 2026, prošla su tačno 22 meseca. Između ta dva okupljanja stali su pendreci, montirani procesi, hiljade prepešačenih kilometara, suzavac, zvučni napadi, hapšenja i odluka da se vlast pobedi na biračkim mestima.
Istorija ove pobede zato ne počinje predajom izborne liste, već u Novom Sadu, u novembru 2024. godine.
Nadstrešnica, napad na FDU i prva Slavija
Pad nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu odneo je 16 života. Građani širom zemlje počeli su da zastaju u tišini, odajući poštu žrtvama i tražeći odgovornost za tragediju koju su povezivali sa sistemskim javašlukom i korupcijom.
Tokom jedne od tih akcija, 22. novembra 2024. ispred Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, batinaši su fizički napali studente i profesore dok su odavali počast poginulima.
Tri dana kasnije, 25. novembra, studenti su blokirali FDU. Zahtevali su procesuiranje napadača i pozvali kolege sa drugih fakulteta da im se pridruže. Ono što je prvobitno najavljeno kao blokada od nekoliko dana proširilo se na univerzitete širom Srbije. Početkom decembra blokirani su Rektorat i novi fakulteti. Na plenumima su uobličeni zajednički zahtevi: objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji novosadske stanice, procesuiranje napadača na studente i profesore, odbacivanje neosnovanih optužbi protiv privedenih na protestima i povećanje izdvajanja za državne fakultete za 20 odsto.
Studenti su odbili partijske posrednike i odlučivali na plenumima. Vlast se suočila sa pokretom u kojem nije postojao jedan čovek čijim bi pristankom mogla da okonča pobunu. Odluke su morale da prođu kroz rasprave i glasanja, a odgovornost za njih delili su studenti različitih fakulteta.
Prva velika Slavija, 22. decembra 2024, pokazala je koliko je podrška prevazišla akademsku zajednicu. Rame uz rame sa studentima stali su poljoprivrednici i desetine hiljada građana. Okupljeni su upalili svetla telefona, a iznad njih je razvijen transparent: „Svi smo pod nadstrešnicom“.
Tragedija u Novom Sadu postala je pitanje bezbednosti i odgovornosti koje se ticalo svakog građanina. Studenti su na Slaviju došli posle mesec dana blokada, a sa nje otišli sa potvrdom da imaju podršku daleko izvan svojih fakulteta.
Druga i treća Slavija: Od masovnog protesta do zahteva za izbore
Zima i proleće 2025. doneli su blokadu Autokomande i velike proteste u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i drugim gradovima. Studenti su pešačili drumovima Srbije, obilazili mesta u kojima ih građani ranije nisu imali priliku da čuju i razgovarali sa ljudima koji su o njima uglavnom saznavali iz režimskih medija.
Ti susreti pomogli su da se probije medijska blokada. Podrška se gradila kroz dočeke, razgovore, zajedničke obroke i prenoćišta koja su im građani obezbeđivali. Kasnije su studenti biciklima stigli do Strazbura, a štafetnim trčanjem do Brisela, tražeći da ih čuju i evropske institucije.
Druga Slavija, 15. marta 2025, okupila je reke ljudi u prestonici. Bio je to jedan od najmasovnijih skupova u novijoj istoriji Srbije.
Te večeri u Ulici kralja Milana, tokom odavanja počasti žrtvama, okupljene je uznemirio zvuk koji je izazvao paniku i sumnju u upotrebu zvučnog oružja. Vlast je negirala njegovu upotrebu, dok su snimci naglog razmicanja mase obišli svet.
Pokret nije odustao. Nastavljeni su protesti, blokade i pritisak da institucije odgovore na studentske zahteve.
Prelomna odluka objavljena je 5. maja 2025. godine. Studenti su zatražili raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, obrazlažući da zarobljene institucije ne mogu da ispune njihove zahteve dok su pod kontrolom iste vlasti.
Treća Slavija, na Vidovdan, 28. juna 2025, potvrdila je taj politički cilj. Zahtev za izbore postao je centralna poruka velikog okupljanja.
Posle završetka skupa usledili su sukobi i surovo policijsko nasilje. YUCOM je u svom izveštaju zabeležio neselektivno potiskivanje i udaranje demonstranata pendrecima, upotrebu hemijskih sredstava i povređivanje građana i novinara.
Ni ta noć nije zaustavila studentsku borbu. Uz proteste je nastavljena priprema za izbore, sa namerom da podrška sa ulica bude potvrđena i sačuvana na biračkim mestima.
Četvrta i peta Slavija: Organizacija koja je izdržala do pobede
Četvrta Slavija, 23. maja 2026, održana je pod parolom „Ti i ja, Slavija, jer studenti pobeđuju“. Sa bine su predstavljene ideje za oporavak zdravstva, obrazovanja, poljoprivrede i vladavine prava. Pokret je, uz zahtev da vlast ode, govorio i o tome šta posle nje treba menjati.
Uporedo sa velikim skupovima odvijao se rad van domašaja kamera. Kroz radnu jedinicu „Student u svakom selu“ povezivali su se sa građanima, prikupljali podršku i organizovali kontrolore. Priprema za izborni dan postala je svakodnevni posao.
U tome je bio i jedan od razloga zbog kojih protestna energija nije nestala posle prvih velikih okupljanja. Studenti su menjali načine borbe, delili poslove i ostajali prisutni i kad nije bilo masovnih skupova. Blokade su pratile šetnje, velike proteste lokalne akcije, a zahtev za odgovornost prerastao je u izbornu organizaciju.
U septembru su kutije sa potpisima podrške Studentskoj listi donete u Republičku izbornu komisiju. Nosili su ih i ljudi koji su prethodnih meseci učestvovali u protestima, pešačenjima i radu na terenu.
Peta Slavija, 22. oktobra 2026, pod nazivom „Pobeda zove“, bila je završni predizborni skup. Na trg su ponovo stigle kolone iz različitih delova Beograda, a u prestonicu pešaci iz Valjeva, Šapca, Gornjeg Milanovca, Zaječara i Novog Sada.
Studentkinja FDU Natalija Stepanović podsetila je da su se na istom mestu prvi put okupili 22 meseca ranije. Poručila je da je vreme da izađu iz kružnog toka istorije.
Tri dana kasnije odgovor je stigao na biralištima.
Aleksandar Vučić pojavio se pred kamerama i priznao da je njegova lista izgubila izbore. Prema preliminarnoj proceni koju je izneo, Studentska lista dobila je oko 2,2 miliona glasova i između 135 i 140 poslaničkih mandata, dok je njegovoj koaliciji pripalo oko 1,72 miliona glasova i približno 105 mandata.
Razlika je bila tolika da više nije mogao da je predstavi kao pobedu. Studenti su, prema brojkama koje je sam saopštio, osvojili samostalnu parlamentarnu većinu.
Pokret koji je nastao posle tragedije u Novom Sadu izdržao je prebijanja, zvučne napade, hapšenja, špijunske softvere i propagandu. Sačuvao je snagu gotovo dve godine i stigao do pobede nad vlašću koja je računala na njegov zamor i odustajanje.
Pet Slavija obeležilo je taj put. Između njih ostali su meseci rada, razgovora, organizovanja i vraćanja na ulice.
Na prvoj Slaviji stajali su u tišini za žrtve, a posle pete su upalili svetlo u celoj Srbiji.
CeSID i Ipsos objavili rezultate izbora na osnovu uzorka od 96 odsto: Studenti 52,9, Vučić 38,8:
Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i agencija Ipsos saopštili su večeras da je na osnovu 96 odsto obrađenog uzorka biračkog materijala, pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima odnela Studentska lista koja je osvojila 52,9 odsto glasova.
Na sajtu su naveli da je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, po tom uzorku, osvojila 38.8 odsto glasova.
Lista „Ivica Dačić – Faktor stabilnosti“ je osvojila 2,2 odsto glasova i ostala je ispod izbornog cenzusa od tri odsto.
Među listama koje nisu prešle cenzus su i „Evropska Srbija“ sa 0.3 odsto i „Autentična desnica“ sa 0,9 odsto, Pokret Snaga Srbije – Bogoljub Karić“ sa 0,4 odsto, „Alternativa za Srbiju – Vladimir Gajić“ sa 0.1 odsto.
Svet Dijaspore / S.N.G. // Izvor: Nova/Beta/Politika
Foto: Društvene mreže